Istorija srpskoga naroda (S. Stanojević) 14
Podebljan tekst
| ←< dodatak bibliografiji | ISTORIJA SRPSKOGA NARODA Pisac: Stanoje Stanojević |
pogovor II >→ |
Ja sâm najbolje osećam sve mane i nedostatke ove knjige i, kad bi trebalo, ja bih napisao možda najoštriju ocenu na nju. Ali sam ja, u raznim prilikama, toliko zamerao dosadanjim piscima srpske istorije, da sam osećao i dužnost i potrebu, da jednom prikažem srpsku prošlost onako, kako je ja zamišljam i na način, kako ja mislim da treba to učiniti.
Tako je postala ova knjiga. U njoj je prikazana prošlost našeg naroda na novoj osnovi, sasvim drukče nego što je to dosada činjeno. U njoj je, osim mnogih detalja, sasvim nova i koncepcija i kompozicija; istorija je podeljena po važnim unutrašnjim i spoljnim događajima i promenama, a prikazana je uvek naporedo prošlost celoga naroda. Naravno da je to bilo vrlo teško izvesti, i da ta teškoća mestimice nije savladana.
U pojedinostima će u ovoj knjizi biti bez sumnje nedostataka i grešaka, ali glavne zamisli, koncepcija i kompozicija u celini, — to je dobro i tačno i u tom pravcu teško da će se izvesti velike promene i izneti opravdane zamerke.
Prirodno je da nisu svi odeljci u knjizi podjednako izrađeni. Valjanost izrade pojedinih glava stajala je u vezi u prvom redu sa mojim ličnim studijama, zatim sa bogatstvom, bar objavljenih, izvora u pojedinim perijodima i sa obiljem monografija za pojedine ličnosti, zemlje, događaje itd. Tako su neke glave izrađene, ili samo ili većinom, na osnovu izvora (II, III, V, VI, VII, VIII), a neke su izrađene, ili sasvim ili većinom, na osnovu rasprava (I, IV, IX–XII). Za izradu ovih glava upotrebio sam, uz mnoge druge monografije, osobito: za XI vek raspravu Fr. Račkoga, Borba južnih Slovena; za tursko doba sve rasprave Jov. Tomića; za istoriju Srba u Ugarskoj u XVIII veku M. Grbića, Karlovačko vladičanstvo i rasprave M. Jakšića o Arseniju IV i o Vićentiju Jovanoviću; za bosansku prošlost V. Klajića Istoriju Bosne; za XIX vek rasprave St. Novakovića, Mih. Gavrilovića i Slob. Jovanovića. Osim toga GG. Gavrilović i Jovanović bili su tako dobri, te su u rukopisu pročitali dve poslednje glave i učinili mi neke dragocene napomene i ispravke.
Devetnaesti vek je u ostalom izrađen ovde samo u skici, jer bi, kad bi i to doba bilo izrađeno srazmerno prema starijim vremenima, knjiga izašla suviše velika. Ali i bez obzira na to, devetnaesti vek je gotovo nemoguće izraditi u srednjem obimu, nego ili u skici, gde bi bila izneta samo najvažnija fakta, kao što je ovde učinjeno, ili vrlo opširno, jer je broj fakata drugostepenog značaja vrlo velik. Osim toga mnogi događaji, osobito od druge polovine XIX veka, još su i suviše bliski za objektivnu ocenu, a mnoga fakta još nisu ni poznata.
Knjigu sam nazvao: Istorija srpskoga naroda, i ako je ovo samo jedan deo srpske prošlosti. Ovde je u stvari prikazana samo politička istorija srpska. Kulturnu istoriju srpskoga naroda izradiću možda vremenom. Ipak sam, i bez kulturne istorije, zadržao samo naziv Istorija stoga, što je on još uvek uobičajen za samu političku istoriju i na zapadu, a kod nas po gotovu.
Da napomenem još da sam celo ovo delo napisao za nešto više od pola godine. Možda će ono, zbog toga, imati više nedostataka, osobito u stilu, ali ja mislim da je, zbog toga što je ono na taj način zasnovano i izvedeno kao jedna celina, veća korist, no šteta otud što je brzo napisano.
Pozivu na pretplatu za ovu knjigu naša se publika, u svima srpskim pokrajinama, neobično odazvala. Ma da su neki listovi, čim je objavljen poziv, pohitali da izgrde i mene i delo i da odvraćaju publiku od pretplate, ipak je na 3900 njih poslalo u napred novac za knjigu.
Prema objavi knjiga neće ući u knjižarski promet; ona je štampana svega u 4200 primeraka: 3900 za pretplatnike, a ostatak za nagradu skupljačima, za listove i za strane naučnike.
[Aranđelovac, 4 avgusta 1908 god.].