Istorija Srba, Hrvata i Slovenaca 1
| ISTORIJA SRBA, HRVATA I SLOVENACA Pisac: Stanoje Stanojević |
2. glava>→ |
Geografski položaj srpsko-hrvatsko-slovenačkih zemalja.
Zemlje u kojima stanuju Srbi, Hrvati i Slovenci čine tri geografske celine: 1. Basen srednjega Dunava; 2. Basen Morave i Vardara; 3. Jadransko Primorje sa svojim zaleđem (Zagorjem).
Ma da su te tri geografske celine skoro sasvim nezavisne jedna od druge, i ma da se one dosta razlikuju među sobom, one ipak čine jednu celinu, teže jedna drugoj i dopunjuju se među sobom. Uzrok što je to tako, leži u geografskom položaju tih zemalja, a njihove uzajamne veze i težnje dokazuje cela istorija naroda, koji su u tim zemljama stanovali, i država, koje su tu obrazovane i koje su tu postojale. Uvek su narodi i države u jednoj od te tri geografske celine težili da zavladaju i drugim dvema, ili bar jednom od njih. Da napomenemo, kao dokaz za to, neke, bar najkarakterističnije, primere.
Hrvatska država, osnovana u IX veku u Jadranskom Primorju, težila je za celo vreme svoga života, da se proširi, s jedne strane prema Bosni, dakle u Zagorje, a s druge u Podravlje i Posavinu, dakle u basen srednjega Dunava. Nemanjićska država, osnovana u basenu Morave, širila se ne samo u dolinu Vardara, nego i u Posavinu, dakle u basen srednjega Dunava i u Jadransko Primorje. Sve države, koje su zauzimale basen srednjega Dunava stalno su težile da izbiju na Jadranskom Primorje i da prodru u Moravsku dolinu. Tako su Avari u VI i VII veku iz središta svoje države, u basenu srednjega Dunava, u Sremu, Bačkoj i Banatu, prodirali u Dalmaciju, u Bosnu i do Soluna, dakle u Jadransko Primorje sa Zagorjem i u Moravsko-vardarsku dolinu. I Mađari su, kad su početkom X veka osnovali svoju državu u basenu srednjeg Dunava, vršili svoje pljačkačke pohode u istim pravcima. Oni su, kao što je poznato, zauzeli početkom XII veka Hrvatsku u Jadranskom Primorju, sredinom toga veka počeli su udarati na Bosnu, a od početka XIII veka i na Srbiju, sa namerom da prodru i da se utvrde i u Moravskoj dolini.
I Austro-Ugarska je u XIX veku, držeći basen srednjega Dunava i Jadransko Primorje (Dalmaciju), osvojila Bosnu (Zagorje), posle toga je htela da pokori i Srbiju, dakle da zauzme i Moravski basen, pa da onda iz Bosne, preko Sandžaka, i preko Srbije prodre u Vardarsku dolinu. Ta težnja Austro-Ugarske da pokori Srbiju, dakle da zavlada Moravsko-vardarskim basenom, pošto je već pre toga bila zauzela Jadransko Primorje i Zagorje, izazvala je 1914 godine svetski rat.
Ali je do sukoba između Austro-Ugarske i Srbije moralo doći, ne samo zbog toga, što je Austro-Ugarska, držeći u svojim rukama basen srednjega Dunava i Jadransko Primorje za Zagorjem, htela da zavlada i Moravsko-vardarskim basenom, — nego i zbog toga, što je i Srbija, iz svoga centralnog položaja u Moravskom basenu, osvojiv Vardarsku dolinu, morala težiti za tim, da izbije u Jadransko Primorje, i da prodre, da se proširi i utvrdi i u basenu srednjega Dunava.
Moglo bi se navesti još mnogo primera i dokaza iz prošlosti i sadašnjosti, koji bi pokazivali, kako su basen srednjega Dunava, Jadransko Primorje sa Zagorjem i Moravsko-vardarska dolina jedna geografska, ekonomska i kulturna celina. Kad se uzme na um, da cela ta teritorija čini i etničku celinu, jer je sva naseljena srpsko-hrvatsko-slovenačkim narodom, onda je sasvim razumljiva težnja našega naroda, da na tom zemljištu obrazuje jednu svoju narodnu državu.
Međutim, sve do naših dana državno jedinstvo našega naroda nije moglo biti izvedeno. Tome je bilo mnogo i raznih uzroka. Lični, plemenski, dinastički i verski interesi bili su u prošlosti uvek jači od etničkih i geografskih prilika. Sem toga, unutrašnje snage, koje su razjedinjavale i spoljnje sile, koji su ometale državno jedinstvo, bile su uvek jače no težnja za jedinstvom.