Ilija Smiljanić i Kladuša dizdar
Pokliknula iza gore Vila:
„Aj Boga ti Petre najimare!
„Osta kula od sada na vieke,
„Osta kula bez kosti junačke:
„Ako Bog da’ i nedielja mlada, 5
„Dok ja mahnem tamo i ovamo,
„Bit’ će mesa orlu i gavranu,
„Bit’ će krvi konju do koljena
„I junaku do svilena pasa.“
Pa govori iza gore Vila: 10
„Oj Boga ti Kladušo dizdaru!
„Što si sieo hladno vino piti?
„Vino ti se na lice izdalo,
„A rakija kroz grlo bijelo!
„A nerobiš li vlaško Kotarje? 15
„Sad ga moreš najlašnje porobit’,
„Niti ima kod kuće Kotara’,
„Nit’ Kotara’, nit’ njovih serdara’.“
Niš’ nestade Kladuša dizdare,
Već on ide u vlaško Kotarje, 20
Ter on nađe momče kod ovaca’:
Veže njemu i noge i ruke,
Al’ govori čoban od ovaca’:
„Aj Boga ti Kladušo dizdaru!
„Hajde robi ti vlaško Kotarje, 25
„U Kotarju nigdie nikog nema,
„Svi otišli hitar lov loviti.“
Odveza mu i noge i ruke,
Pak mu daje tri dukata žuta:
„Na ti diete, pa se napij vina!“ 30
Kad se diete vina ponapilo,
Na tri hvata u visinu skače,
A četiri ravna polja pređe;
Na mnoge je udario Turke,
Mnogo im je odsiekao glava’; 35
Al’ su njega obranili Turci,
Odsiekli mu o ramenu ruku,
Lievu nogu i još desnu ruku.
Lievu nogu nosi u strunjari,
Desnu ruku u lijevoj ruci, 40
Ter on dođe pod vlaško Kotarje,
U goricu pod kišicu jelu,
Pa on nađe Petra Mrkonića,
I s njime je Smiljanić Ilija
I joštera Prliću Antune; 45
Pa govori momče od ovaca’:
„Oj Boga vam moja braćo draga!
„Vi siedite pa vino pijete,
„A vaši su dvori popaljeni.“
To izusti a dušicu pusli. 50
Liepo su ga braća sahranila,
Nadžacima raku izkopali.
Pa kad su ga braća sahranila,
Al’ govori Smiljanić Ilija:
„Pobratime Petre Mrkoniću! 55
„De se popni na kišicu jelu,
„Pa pogledni u vlaško Kotarje,
„Bjelu li se crkve i oltari
„I vide l’ se kuće kaluđerske?“
On se popne na kišicu jelu, 60
Pa govori Petre Mrkoniću:
„Pobratime Smiljanić Ilija!
„Ne biele se crkve i oltari,
„Nit’ se vide kuće kaluđerske,
„Već se vide ta l’ognjišta crna.“ 65
Al’ govori Smiljanić Ilija:
„A Boga vam moja braćo draga!
„Sad hajdete kako koji more,
„Ja ću ići kako konjić more.“
Pa odoše dvoru bijelome. 70
Kada Iljo dođe svojem dvoru,
Dvori su mu ognjem izgorieli;
Na po dvora kolac udarili,
Pa za kolac majku prevezali;
Al’ govori Ilijina majka: 75
„Oj Ilija drago diete moje!
„Kad mi Iljo trebuješ u dvoru,
„Onda l’ Iljo nema u dvorima;
„Kada Iljo netrebaš u dvoru,
„Onda s’ Iljo čitav dan u dvoru.“
Al’ govori Smiljanić Ilija: 80
„Oj starice moja mila majko!
„Bi l’ mi znala poznavati Turke?“
Al‘ govori mila stara majka:
„Nemogu ti poznavati Turke,
„Kako bi li poznavala Turke?“ 85
Al’ govori Smiljanić Ilija,
Al’ govori svojoj miloj majki:
„Ako li su Turci Udbinjani,
„Kratke puške a duge dolame;
„Ako li su Turci janjičari, 90
„Duge puške a kratke dolame.“
Progovara stara mila majka:
„Nemogu ti poznavati Turke;
„Sam’ poznadoh Kladušu dizdara:
„On je tvoje popalio dvore 95
„I tvoje je odvodio seje;
„Seku vodi da mu bude ljuba,
„Ljubu vodi da mu bude seka.“
Al’ govori Smiljanić Ilija:
„Oj družbino draga braćo moja! 100
„Da idemo u ’nu goru crnu,
„Što je gora kostma ograđena,
„Tu ću naći Kladušu dizdara.“
Otidoše u tu goru crnu.
Kad je došo u tu goru crnu, 105
Zametnuo krvave busije:
Sve dvojicu meće za jednoga.
Pa niš‘ nesta Smiljanić Ilija:
Pa je sebi zavijao čalmu,
Pa on ide Kladuši dizdaru, 110
Pa ga ljubi u skut i ruke,
Siede s njime hladna piti vina.
A služi jih Ilijina ljuba,
Pa služeći Iliju poznaje;
Al‘ Ilija u nju i negledi, 115
Već Ilija Turke razgovara.
Kad se Iljo vinom okitio,
Tad govori Smiljanić Ilija:
„Aj Boga ti Kladušo dizdaru,
„Kako s’ mlado zarobio roblje! 120
„Prodaj meni jednog roba svoga.“
Al’ govori Kladuša dizdare:
„Nebudali neznana delijo!
„Ti si bio u vlaškom Kotarju,
„Što se nisi roblja narobio?“ 125
Al’ govori Smiljanić Ilija:
„Oj Boga ti Kladušo dizdaru!
„Prodaj meni oba roba svoja.“
Dosieti se Kladuša dizdare:
„Id’ otale neznana delijo! 130
„Ako l’ trgnem iz korica ćordu,
„Osieć ću ti tvoju rusu glavu.
„Dal sam tebi roblja zarobio?“
Al’ govori Smiljanić llija:
„Oj Boga ti Kladušo dizdaru! 135
„Nisam došo roblja zarobiti,
„Već sam došo da te ja upitam:
„Kud ćeš svoje provoditi roblje?“ —
„Kad me pitaš pravo ću li kazat’:
„Ja ću moje provoditi roblje 140
„Kroz te tiesne klance, jadiklance,
„Gdie no mnoga jadikuje majka.“
Al‘ govori Smiljanić Ilija:
„S Bogom ostaj Kladušo dizdaru!
„Ako Bog da’ i nedielja mlada, 145
„Sutra ć’ tvoja jadikovat’ majka.“
Pa on ode u goru zelenu.
Kad u jutro danak osvanuo,
Al’ ti ide Kloduša dizdare: 150
Otud puca Smiljanić Ilija,
Otud puca Prliću Antune
I joštera Petre Mrkoniću
I za svakim trideset junaka';
Pak pobiše janjičare Turke,
Pobiše jih listom do jednoga, 155
A Kladušu živog uhvatiše:
Saveza mu Smiljanić Ilija,
Saveza mu i noge i ruke;
Najprij‘ mu je oči izvadio,
Pa mu desnu on osieko ruku; 160
Lievu ruku pa obadvie noge;
Pa govori Smiljanić Ilija:
„Kurvo kučko Kladušo dizdaru!
„Tako s' moju ti mučio majku.“
Ode Iljo dvoru bijelome, 165
I odvede svoju viernu ljubu
I još svoju sestricu nejaku.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
