Pređi na sadržaj

Iz bolničkih časova

Izvor: Викизворник
Iz bolničkih časova
Pisac: Vojislav Ilić Mlađi



* * *


        
Iz bolničkih časova

        
2

        
Veče u bolničkom dvorištu

U dvorištu pustom, sred trave zelene,
Ja seđah kȏ sužanj. Noć je bila sjajna.
Zrikavaca silnih brujaše kraj mene
Pesma jednolika, srećna i beskrajna.

Kȏ vatrene iskre treptahu zvezdice,
A bled mesec, snisko, nad samotnim dolom,
Pomaljaše blago svetiteljsko lice
Optočeno nežnim, zlatnim oreolom.

Glas naivne pesme bezbrižnih pastira
Negde iza brega zamiraše tio;
Usamljen, ja ne znam, u tom času mira,
Da l' sam više srećan il' nesrećan bio.

Moja prošlost? Crna, prepuknuta vazna,
Više u njoj cveća nikad neće biti...
A budućnost? Knjiga tajna, ali prazna,
I nju će mi život već jednom otkriti.

Sadašnjost je moja: sjaj snivan u mraku,
Maštanja što život iluzijom slade;
Zamkovi i kule u ružičnom zraku
Što ih sužanj zida na končiću nade.

Dođe katkad sumnja, trenut očajanja,
Kad patnik u duši sebe samog krivi;
Vidi nepostižnost snova koje sanja,
Pa uzdahne gorko, — al' ipak se živi.

Sad posmatra veče, puno čarolija,
Sutra opet jutro, pa podne, pa veče...
I klupče života tako se odvija
Nečujno i sporo, kȏ što vreme teče.

Boljevac


Izvor

  • Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str 198-199