IZLIV ČUVSTVA
Na polju tamo već peva ševa
oblaka zimni i mraza nema,
i men' je vedro, o hvala Bogu!
(Kome se svagda ja molim krepko)
pa sad vesela pevati mogu;
dobroga oca očima gledam,
od milog brata pismance čitam;
čestita sestri milo proleće,
veki k' ono što lasta doleće,
i on diže na zelje krili
spusta se ovde u nas do' mili,
ruka za ruku s' svojim sestrama
hodi za cvećem onim poljima
lepo je ovde, al' mili brate
polje kud hodaš bolje je za te,
jer njime cveta onako cveće
koje na jesen uvenut neće,
gledaj da dosta nabereš toga
da budeš vrsni sin tvoga roda.
1851.
