Izdajstvo popa Koprivice i pogibija 12 Crnogoraca u Banjanima (1737 g.)
Mala se je četa podignula,
Sa vrh Cuca od sela Trnjina,
Četa mala od dvanaest druga;
Pred četom je Roganović Jovo,
Sa rođakom Pejom Markovićem: 5
Pođe četa uz Ercegovinu:
Riječane četa prelazila
Riječane i Velimje ravno,
Pa ih eto pravo u Banjane.
U Banjane četa počinula, 10
U Jovova Bogom pobratima
Pobratima popa Koprivice.
Radosno je pope dočekiva;
(Al pritvorno, da ga Bog ubije)
Daje svima piva i jestiva; 15
Krijuć’ šalje evoje poklisare,
Da dokažu Begu Ljuboviću:
Da s’ u njega došli Crnogorci;
Roganović Jovo iz Trnjnna,
Sa rođakom Pejom Markovićem, 20
I sa njima deset Trnjinjara;
„Nego hajde Beže Ljuboviću!
„Da osvetiš age i begove,
„Koje su ti oni pogubili
„Četujući uz Ercegovinu!“... 25
Hitro Beže na noge skočio,
Sobom uze stotinu Turaka:
Pa se krenu u Banjane ravne;
Prije zore do kule stigoše
I bijelu opkoliše kulu!... 30
Četa trudna spava na dvorove
Jer se četa izdaji ne nada.
Tad se diže pope Koprivica,
Te s četnika uzeše oružje,
I sakriše u bijelu kulu, 35
Da s’ nemaju sa čnme braniti.
Četa spava, za to i ne znava.
Tad se kula napuni Turaka
Pritiskoše ljude u spavanju:
Svi skočiše sanjivi od spanja 40
Da se late svojega oružja,
Ad’ oružje njihno sakriveno
I izdaja njima učinjena
Od Jovana Bogom-pobratima!
Kad to viđe Roganović Jovo, 45
Začudi se što se učinilo,
Pa doziva svoga pobratima:
„Pobratime đe nam je oružje!
„Da nas žive ne hvataju Turci!
Zove Jovo, pop se ne odziva, 50
No se krije crn mu obraz bio,
Krije sebe a krije oružje,
U to doba navalšpe Turci;
Uhvatiše dvanaest junaka,
Pa svijema savezaše ruke, 55
A kad vide Roganović Jovo,
Kada viđe, da su poginuli,
Vezan zove popa pobratima:
„Pobratime, crn’ ti obraz bio!...
„Dođi k’ meni odreši mi ruke!“... 60
No se pope odazvat’ ne hoće,
Opet zove Roganović Jovo:
„Pobratime, crn’ ti obraz bio!...
„A ti pusti Marković Vukotu,
„Jer su njemu na dom ostanule, 65
„Devet svojih milijeh sestara,
„Devet seja, devet kukavica
„I deseta ostarela majka,
„Među njima muške glave nema!“...
Tada pope izvede Vukotu, 70
Odriješi njemu b’jele ruke,
Pa ga drži pope uza sebe.
Tad’ zapjeva Roganović Jovo,
Sa rođakom Pejom Markovićem:
„Majke naše, nam se ne nadajte!... 75
„Seje naše ne veselite se!...
„Ljube naše, vi se preudajte!...
I još oni pjevati hoćahu,
Nego Turci više ne dadoše.
Kada viđe Marković Vukota 80
Svoju milu braću posječenu,
Tad ovako junak progovara:
„Nek ostane samohrana majka
„I nek’ plaču sve devet sestara.
„Ja se doma povratiti neću!“... 85
Pa izvadi nožić od pojasa.
Pa udari popa u prsima,
I dosta ga teško obranio,
Pa ovako njemu besjedio:
„Avaj pope, crn’ ti obraz bio!... 90
„Što izdade braću Crnogorce!...
„Zar se tako drži pobratimstvo!?“...
Još Vukota govoriti šćaše,
Nego Turci vnše ne dadoše,
Već n njemu glavu odsekoše. 95
Tad poleće gavran tica crna,
Sa krvave iz Banjane kule,
Baš sa kule popa Koprivice,
I doleće u selo Trnjine
Na Jovovu prebijelu kulu. 100
Gavran grače na bijelu kulu,
Gavran grače, nikad ne prestaje,
Začula ga ostarela majka,
Harambaše Roganović Jova,
Pa ovako ona progovara: 105
„O gavrane, tico zloslutnico!...
„Zašto gračeš ti na našu kulu?
„Da mi nije poginuo Jovo?!...
„Četujući uz Ercegovinu!...
„Evo ima dva mjeseca dana, 110
„Odkako je u četu pošao,
„I odveo nekoliko druga,
„Da siječe age i begove,
„A plijeni konje i volove!...
Gavran graknu i’ onda odgovara: 115
„Bog me ti je poginuo Jovo,
„I njegovo svekoliko društvo,
„Izdade ih pope Koprivica,
„Sa rođakom Ćetkom Mirkovićem,
„Izdalo ih ljeto i godine!“... 120
Kad začula to Jovova majka,
Proli suze niz staračko lice,
Pa doziva do dva mila sina,
Roganović Baća i Mrguda,
Ovako im majka progovara: 125
„Čujete li moja đeco draga;
„Jova su nam pogubili Turci;...
„I njegovo društvo svekoliko,
„Izdade ih pope Koprivica,
„Sa rođakom Ćetkom Mirkovićem, 130
„No ako ste đeca Roganova,
„Pokupite jednu četu malu,
„Osvetits vi brata vašega,
„Jer sramota velja bi vam bila,
„Da ostane junak ne osvećen, 135
„Volija bih i bez vas ostati,
„Nego braću da ne osvetite!“...
Kad to začu Kaćo i Mrgude,
Glas dadoše u selo Trnjiie,
Pokupiše jednu četu malu, 140
Četu malu od tridesst druga,
Pođe četa u Ercsgovinu,
Ne da bije izjelice Turke,
No da traži popa Koprivicu,
Sa rođakom Ćetkom Mirkovićem! 145
Dođe četa u Banjane ravne
Do na kulu popa Koprivice;
Pa pod kulom četa počinula:
Mrgud zove Ćetka Mirkovića,
Baćo zove popa Koprivicu: 150
„Đeste k...! Bracke izdajice!...
„Izidite pred bijelu kulu!“...
Kad glas začu Ćetko Mirkoviću
On izide pred bijelu kulu;
A kad vide da su Crnogorci, 155
Stade bježat’ što bolje mogaše,
Za njim trči Roganov Mrgude
Juiak zoran ka bijela vila,
Jatagana nosi u rukama
Pa on stiže Ćetka Mirkovića, 160
Koliko ga lahko udario,
Na dvije ga pole razdvojio!...
Tad i Baćo u kulu skočio,
Te i popu glavu posjekao!...
Tad se četa doma povratila 165
Zdravo pošli, zdravo se vratili
A svoju su braću osvetili!!!....
