Izbiračica/5
| ◄ ČETVRTA POJAVA | PETA POJAVA | ŠESTA POJAVA ► |
PETA POJAVA
SOKOLOVIĆ. JECA.TIMIĆ. KATA, MILICA i pređašnji
SOKOLOVIĆ I JECA (zajedno): Molim, molim!
SOKOLOVIĆ: De raskomotite se.
JECA: Izvolite se sad razuzuriti.
TIMIĆ: Blagodarimo! Gospođice Malčika, ja vam se klanjam!
KATA: Draga gospođice, moj naklon!
MALČIKA: Dobro nam došli! Kako si, Milice?
MILICA: Nije mi najbolje. Nešto me glava boli! (Za sebe.) Još me nije ni pogledao!
MALČIKA (Štanciki tiho): Milica nešto traži.
ŠTANCIKA (isto tako): Mislite?
MALČIKA (isto tako): Sigurna sam.
ŠTANCIKA (tiho): A šta to?
MALČIKA: Gospodina Štanciku.
ŠTANCIKA: A?
MALČIKA (tiho): Da! (Naglas.) A, sada smo se svi iskupili, možemo dakle na posao.
SVI: Da, da, na posao!
MALČIKA: Starija gospoda neka se izvole kartati, a mi mlađi svet, mi ćemo... No? Šta da počnemo?
TOŠICA: Ja predlažem da se igramo žmure.
SVI: Ha, ha, ha!
TOŠICA: Ali molim, to je vrlo lepa igra.
MALČIKA: Ne prima se, gospodine Tošica! Vi biste bili u velikom dobitu, jer nevezanim očima tumarate po mraku!
SVI: Ha, ha, ha!
TOŠICA: Je l' moguće? Ali ste vi vrag, gospođice Malčika!
ŠTANCIKA: Ja predlažem da igramo, na primer, jednu četvorku. (Malčiki) Gospođice, smem li moliti?
MALČIKA: Polagano, gospodine, još ne znamo da li se predlog primio.
BRANKO: Ja ga ne primam, već predlažem da sviramo i pevamo.
MALČIKA: Vaš je predlog najbolji. Primate li ga, gospodo?
SVI (osim Štancike i Tošice): Primamo! Primamo!
TOŠICA: Ja bi' volio žmure!
ŠTANCIKA: Ja ostajem pri četvorci!
MALČIKA: Većina rešava. Dakle, da se svira, a ko je za kartanje neka izvoli za onaj sto.
TIMIĆ: Ženo, hoćeš li se kartati?
KATA: O, molim, ja spadam u mlađi svet!
SOKOLOVIĆ (Timiću): A nas dvoje u stariji! Dakle, darde ili piketa?
TIMIĆ: Darde, ako je po volji.
SOKOLOVIĆ: Dakle, darde... Izvolite sesti. (Sednu i kartaju se.)
JECA: Ja idem da nadgledam kujnu. (Ode.)
MALČIKA: Dakle da sviramo! Ali, ko da svira?
SVI: Gospođica Malčika!
MALČIKA: Pokoravam se većini! Velim većini, jer gospodin Branko nije glasao za mene.
BRANKO: Vi znate da se ja, kao žurnalista, uvek držim javnoga mnjenja.
MALČIKA: Ja i to znam da dobar izgovor novaca vredi. (Sedne i svira partiju iz Lučije.) Ova je arija za pevanje, ne bi li ste me hteli pratiti, gospodine Branko?
BRANKO: Ne znam, gospođice, baš ništa iz Lučije.
ŠTANCIKA: Gospodin se ne zanima s operama. Dopustite da vas ja pratim.
MALČIKA: Izvolite! (Štancika peva, ali Malčika prekine svirku i skoči.) Ne valja, ne ide dobro! Ili ja dobro ne sviram, ili vi ne pevate dobro!
TOŠICA: Da, da, gospodin Štancika ne peva dobro!
ŠTANCIKA: To vi, gospodine, možete najbolje presuditi!
TOŠICA: A zašto to?
ŠTANCIKA: Zato što imate velike muzikalne uši!
TOŠICA: Kako vi to razumete?
MLLČIKA: Molim, molim, gospodo, da počnemo što drugo!
BRANKO: Naprotiv, da produžimo pevanje!
MALČIKA: Vi ste, gospodine, moj najuporniji protivnik; ali neka! A sad neka peva ko drugi, ja sam svoje odužila!
BRANKO: Možda gospođica Saveta.
MALČIKA (ironično): Imate pravo, ja sam na nju i zaboravila. Da nije bilo vas, ne bi se niko ni setio na nju; ali gde je samo?