Izbiračica/31

TREĆI ČIN

JEDANAESTA POJAVA

JEDANAESTA POJAVA

MILICA I ŠTANCIKA

MILICA: Ćutite, gospodine, ja vam ne verujem ni reči! Svi ste vi muški na jednu formu, osobito naspram ženskih.
ŠTANCIKA: Laskam si, gospođice, da mene ne računate među te muške.
MILICA: A zašto ne, zar vi niste isto tako nestalan kao i ostali?
ŠTANCIKA: Može biti! Ali čovek u putu do stalnosti tumara vazdan tamo i amo!
MILICA: Mesto tamo i amo, mogli ste reći od Malčike do Malčike.
ŠTANCIKA: Ne, već od Malčike do vas, i tu se stalno nastanio.
MILICA: Ali vi ste isprosili Malčiku!
ŠTANCIKA: Jesam, ali nijedna prosidba ne stoji na putu drugoj prosidbi!
MILICA: Vrlo lepo! Ali nijedan košar ne stoji na putu drugom košaru!
ŠTANCIKA: Košar?
MILICA: Košar koji ste po svoj prilici od Malčike dobili, kad ste meni pribegli!
ŠTANCIKA: Vi se varate, gospođice! Ja od gospođice Malčike još nisam dobio košara! Moguće je da bih ga dobio, ali baš zato što je moguće, našao sam za dobro da mogućnost predupredim.
MILICA: I samo zato ste došli k meni!
ŠTANCIKA: O, ne! Već zato što vas ljubim, što vas obožavam!
MILICA (za sebe): Jedva jedared! (Naglas.) Kad bi vam čovek mogao verovati!
ŠTANCIKA (padne na kolena): O, verujte mi, draga Milice! Ja sam vas uvek voleo, ali vaše hladno ponašanje otuđivalo me je od vas.
MILICA (za sebe): Dabome, ima čovek pravo!
ŠTANCIKA: Ali sada, kad vidim da i vi mene, neću kazati volite, nego ljubite...
MILICA (za sebe): Kao da to nije svejedno!
ŠTANCIKA: Sad vas preklinjem, nemojte me odbaciti od sebe!
MILICA: A Malčika? (Ova se pokaže.)
ŠTANCIKA: Dobija od mene košar!
MILICA: Ustanite!
ŠTANCIKA: Evo me zanavek vaš! (Zagrli je.)
MILICA: Hajdete mojim roditeljima! (Odu.)