Izbiračica/24

TREĆI ČIN

ČETVRTA POJAVA

ČETVRTA POJAVA

BRANKO I ŠTANCIKA

BRANKO: Vi nemate pravo što tu sirotu Milicu ne volite! To je vrlo dobro devojče!
ŠTANCIKA: Dobro je, i to je istina; ali i gospođica Saveta ima u sebi sve one draži koje bi zaslužile čistu i iskrenu ljubav.
BRANKO: Da, da, i gospođica Saveta je dobro devojče!
ŠTANCIKA: I vi jako grešite što se tako malo obzirete na nju.
BRANKO: Ja? Ko vam je to rekao! Ja sam gospođicu Savetu uvek poštovao! Ali vi, vi se ne obzirete na gospođicu Milicu.
ŠTANCIKA: Vi se varate! Ja gospođicu Milicu odavna motrim, i mogu vas uveriti da ona kod mene stoji u velikom poštovanju.
BRANKO: Da, da, samo što gospođica Malčika stoji još u većem!
ŠTANCIKA: Gospođica Malčika? Zaista ne! Ja sam je istina zaprosio, ali pravo da vam kažem, to je bila samo kaprica od mene. Ali i vi ste zaprosili gospođicu Malčiku!
BRANKO: Istina je; ali ja sam to više činio iz... kako da vam kažem?
ŠTANCIKA: Manite se izgovora! Ja od svoje strane neću se ni najmanje srditi ako dobijem košar. Ja ću ga vama, mome iskrenom prijatelju, rado ustupiti.
BRANKO: Hvala vam, gospodine! Uostalom, moglo bi se desiti da ja dobijem košar, i onda budite uvereni da se na vas neću ni najmanje srditi!
ŠTANCIKA: Nećete imati ni prilike, jer ja sam siguran da će vam pružiti svoju ruku.
BRANKO: Vidite, ja bih se opet čisto opkladio da će za vas poći.
ŠTANCIKA: Ona bi u tom slučaju jako pogrešila, jer u meni neće naći nikada takvoga muža kao što biste vi bili.
BRANKO: Naprotiv, gospodine, vi biste bili sto puta bolji muž nego ja.
ŠTANCIKA: Ne, ne, to ne mogu dopustiti!
BRANKO: Ni ja, gospodine! Sasvim vam iskreno kažem.
ŠTANCIKA: Znate, gospodine Branko, da se mi nalazimo u nekom vrlo, vrlo...
BRANKO: Vrlo smešnom položaju!
ŠGANCIKA: Imate pravo! (Čuje se muzika.) Ali igra se počela, a ja sam se angažovao sa gospođicom Milicom. Ne smem propustiti igru.
BRANKO: Ja opet sa gospođicom Savetom.
ŠTANCIKA: Žurimo se! (Odu.)