Ide Rada sa belila

Ide Rada sa belila,^[1]
Stojan ide sa oranja:
„Stan, počekaj bela Rado,
Da te nešto verno pitam:
Kakvi tebi gosti došli?“
— „Majci sejke, men' su tejke,
Majci braća, men' su ujci.“
Stojanu se neverica,
Neverica laka čini,
Pa otide po večeri,
Po večeri na pendžeri.
Rada stoji uz deveri!!
Kako se je naljutio,
Do tri put je uskočio,
U gradinu gde je došla
Rada cveće da nabere,
Da nakiti te devere.
Stojan skoči glavu joj otseče.
— „Oj Stojane, ti Stojane,
Kad si meni noge ostavio:
Ja ću opet svetom ići,
Ja ću opet glavu naći;
Jer ja imam i za 'vicu,
I za 'vicu iz gorice,
Iz gorice tanku vilu.“
Al on skoči noge joj otseče
Bele noge do kolena
Bele ruke do ramena:
— „Eto t' Rado bela sveta,
Ja ću lako i bez tebe,
A kako ćeš ti bez sveta,
Kad si veru pogazila?“

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Baba Mara iz sela Vidrovca.

Napomene

1. Mesto gde se platno beli.

Izvor

• Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 17, str. 22-23.

• Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 296-297.