Ivo Senjanin i Rnjica Alijaš
Dvore mete Rnjičina majka
A Rnjica u pepelu spava:
Al‘ govori Rnjičina majka:
„Oj Rnjiče moj jedini sine!
„Zaš' ne ideš u goru junačku, 5
„Pa nekupiš ti četu junačku
„Ko što ti je kupio babajko?“
Na tom Rnji vrlo žao bilo,
Pa on ode u goru zelenu.
Devet godin’ po gori hodio, 10
Sa gorice hladnu rosu pio,
Izpod sebe crnu zemlju jeo,
Dok je sebi četu sakupio.
Liepu Rrnjo četu sakupio,
Sakupio trideset četnika’, 15
U živu bi vatru uskočili,
Za golu bi sablju uhvatili.
Al’ govori Rnjica Mustafa:
„Oj družino draga braćo moja!
„Braćo jesmo svi dobri junaci; 20
„Vi siedite, pite hladno vino,
„A ja idem dvoru materinom
„Da dovedem braca Alijaša,
„Da mi nosi barjake pred društvom.“
Pa on ide dvoru bijelome. 25
Daleko ga ugledala majka,
Još je bliže pred njeg’ izšetala;
Nepita ga stara mila majka
Kako ga je poslužilo zdravlje,
Već ga pita stara mila majka: 30
„Oj Rnjiče moj jedini sine!
„Jesl l’ Rnjo četu sakupio?“
Progovara Rnjica Mustafa:
„Oj starice moja mila majko!
„Liepu sam ti četu sakupio, 35
„Sve četnike što s’ dojako bili,
„U živu bi vatru uskočili,
„Za golu bi sablju uhvatili;
„Već sam došo po brata Aliju
„Da mi nosi barjake pred društvom.“ 40
Al’ govori stara mila majka:
„Nebudali Rnjice Mustafe!
„Još Alija za družinu nije,
„Još dugačku košuljicu nosi.“
A to čuo diete Alijašu, 45
Pa govori diete Alijašu:
„Idem majko s bratom u goricu,
„A ja idem makar i nedošo.“
Pa on ode u goricu s njime.
Kad dođoše međ’ družinu svoju, 50
Piše, ješe tri bijela dana;
Al’ govori Rnjica Mustafa:
„O družino draga braćo moja!
„Je li majka rodila junaka
„I sestrica brata odgojila 55
„Na prečistom dievojačkom krilu?
„Pak da s’ popne na vrh Velebića
„Da pogleda na vrh Velebića,
„Da pogleda Senju žestokome:
„Kosu l’ kosci, žanju l’ žeteoci, 60
„Je li doma Senjanine Ivo?
„Slavi l’ Ivo svoje ime krstno?“
Sva družina nikom poniknula;
Neponiče diete Alijaše,
Već govori diete Alijaše: 65
„Oj Boga ti moj brate Mustafe!
„Popet' ću se vrhu Velebića,
„Pogledat‘ ću Senju žestokome,
„Kosu l’ kosci, žanju l’ žeteoci,
„Je li doma Senjanine Ivo, 70
„Slavi l‘ Ivo svoje ime krstno.“
Pa on ode na vrh Velebića,
Pa pogleda u žestoko Senje,
Pa je svomu bratu besiedio:
„O moj brate .Mustafe Rnjico! 75
„Kosci kose, žanju žeteoci,
„Ivo slavi svoje ime krstno:
„U dvoru mu tri kola igraju:
„Jedno kolo samih dievojaka’,
„Drugo kolo samieh momaka’, 80
„Treće kolo samih udovica’;
„Sad ja idem u žestoko Senje.“
Al’ mu bratac tiho govorio:
„Oj Alijo moj brate jedini!
„Kada dođeš u žestoko Senje 85
„Ti nekaži da si gorsko Ture,
„Već ti s’ kaži banova katana:
„Da je ovo baš deveti danak
„Kako s’ knjige otud pronosio,
„Izgubio bez biljega vranca, 90
„Pa si došo tuda pitat’ ljude.“
Al’ on ide u žestoko Senje.
Kada dođe Senjaninu Ivi
Liepu mu je pomoć nazivao:
„Bog pomogo Senjanine Ivo!“ 95
Al’ govori Senjanine Ivo:
„Bog pomogo Ture iz gorice!“ —
„Ja nijesam Ture iz gorice,
„Veće ja sam banova katana;
„Evo danas baš deveti danak 100
„Kako ja sam tuda prohodio,
„Prohodio, knjige pronosio,
„Izgubio bez biljega vranca,
„Pa sam došo ovud pitat’ ljude.“
Dade njemu jedan perčin vina; 105
Uze diete, pa u grlo slieva.
Dade njemu drugi perčin vina,
Uze diete, pa u grlo slieva.
Kad se Iljo vinom okitio,
Al’ govori diete Alijaše: 110
„Oj Boga ti Senjanine Ivo!
„Jc l’ mi testir u kolo s’ uhvatit’?“ —
„Testir ti je u koje ti drago.“
On se hvata u ’no kolo divno,
A do one Ivanove seke; 115
Kako kurva kolom zamehnuo
Na petero kolo rastrgao,
Hvata seku za bijele dojke.
Al’ govori seka Ivanova:
„Id’ otale neznana delijo! 120
„Nisam za te lice ubielila,
„Nisam za te ugojila dojke,
„Već za onog brata Rnjičina,
„Za Aliju od sedam godina’.“
Iljo ćuti ništa negovori; 125
Kako kurva kolom zamahnuje
Na šestero kolo rastrguje,
Hvata seku za bijele dojke;
Al’ govori seka Ivanova:
„Id’ otale neznana delijo! 130
„Nisam za te ugojila dojke,
„Nit’ sam za te ubielila lice,
„Već za onog brata Rnjičina,
„Za Aliju od sedam godina’.“
Niš’ nestade diete Alijaše, 135
On raskopča na prsi dolamu,
Pa sinuše toke Rnjičine;
Al’ govori Ivanova seka:
„Oj Alijo dražji od očijuh!
Hoćemo li u goru zelenu?“ 140
Ćuti Iljo ništa negovori,
Veće kurva kolom zamahnuje;
Kako kurva kolom zamahnuje
Na šestero kolo rastrguje,
Hvata seku za bijelu ruku, 145
Pa je vodi u goru zelenu.
To vidio Matiša vojvoda,
Al’ govori Matiša vojvoda:
„Oj Boga ti Senjanine Ivo!
„Ode Ture, odvede dievojku; 150
„Da bi koju nebi ni žalio,
„Već baš tvoju sestricu Jelicu.“
Za to Ivo haje i nehaje,
Već on siedi, hladno vino pije.
Al’ govori Matiša vojvoda: 155
„Oj Boga ti Senjanine Ivo!
„Ode Ture, odvede dievojku;
„Da bi koju nebi ni žalio,
„Već baš tvoju sestricu Jelicu."
Al’ niš’ nesta Scnjanine Ivo, 160
Od hitrine gola konja jaši,
Od brzine golu sablju paše,
U gaćica’ i u papučica’;
Ali Iljo već pod Velebićem.
Tad poviknu Senjanine Ivo: 165
„Idi Ture, ostavi mi seku.“
Al‘ to Iljo haje i nehaje,
Već sve dalje u goru uzmiče.
Opet Ivo tiho poviknuo:
„Idi Ture, ostavi mi seku.“ 170
Al’ to Iljo haje i nehaje,
Već sve dalje u goru uzmiče.
Kad je treći putak poviknuo,
Govorio Senjanine Ivo:
„Idi Ture, ostavi mi seku, 175
„Jer ljuto sam napunio šarku,
„Gdie pogleđem zabaciti neće,
„Gdie pogodim preboljet’ nemože.“
Na to Iljo haje i nehaje,
Već sve dalje u goru uzmiče. 180
Niš’ nestade Senjanine Ivo,
Već on gledje po nišanu šarke:
Puca šarka, živi oganj daje
I udara diete Alijaša;
U dobro ga miesto udario, 185
U obličje gdie kalpak domiče,
Čelo puče, oči izkočiše,
Pade Iljo u travu na glavu.
Kad vidiela sestra Ivanova,
Pa uzimlje Alijinu šarku, 190
Ona gleđe po nišanu šarki:
Puca šarka, živi oganj daje,
Al’ Ivanu sreća priskočila,
Pa mu ništa naudila nije,
Sam’ razbila na glavu čelenku, 195
Na čelenki devet čelenaka’,
Sve devet se na čekrk okreće.
Al‘ govori Senjanine Ivo:
„Oj Matišo dragi pobratime!
„Sad ti uzmi svoju britku ćordu, 200
„Pa ti sieci mojoj sestri glavu,
„Pa ti sieci ka’no mojom rukom,
„Jer me moja zaklinjala majka
„Da ja svoje nekrvavim ćorde.“
To Matiša jedva dočekao. 205
Kleče dieva na gola koljena,
A on trže brijetkinju ćordu,
Osieče joj pri ramenu glavu,
Pri ramenu gdie je i narasla.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
