Ivo Senjanin izbavio pobratima
0001 Vino pije Senjanine Ivo
0002 Nasred Senja grada bijeloga
0003 Su dobrije šezdeset Senjana
0004 Na jadinje guvno Desančića,
0005 Služi majka Vida Desančića
0006 Gologlava kao muška glava,
0007 Pošto su se ponapili vina,
0008 Tada stara Ivu besjedila:
0009 ”O Ivane, senjski kapetane,
0010 ”Al’ ne znadeš, al’ za to ne haješ
0011 ”Evo ima tri godine dana
0012 ”Od kad su se jadi zadesili,
0013 ”I sina joj Turci ufatili
0014 ”Iz Maloša grada bijeloga,
0015 ”Metnuli ga na dno od tamnice,
0016 ”Da mu ne znam smrti ni života.
0017 ”Nego da me razumiješ, Ivo,
0018 ”Da si, Ivo, ti tu zapanuo,
0019 ”Davno bi te Vide izbavio,
0020 ”Ali tvoje glave ugrabio,
0021 ”Da ne tamniš u turskoj tamnici.”
0022 Kada začu Ivo kapetane,
0023 Da je milo nije nikoliko,
0024 Ema mu se ino ne mogaše,
0025 No ustade na noge lagane,
0026 Pa odleće gore u planinu,
0027 A za njim su šezdeset Senjana.
0028 Kada s četom u planinu dođe,
0029 Ivo s četom počinuo trudno.
0030 Tu po koru ljeba založiše,
0031 Oko Iva nalazahu ovce,
0032 Ivo fata jedno jagnje crno,
0033 Pak on dere ono jagnje živo,
0034 Kad Senjani ono vidiješe,
0035 Senjaninu Ivu besjediše:
0036 ”O Ivane, naša arambašo,
0037 ”Nemoj drijet’ ti to janje živo,
0038 ”Da ne trpi muke svakojake,
0039 ”No zakolji kako se i kolje.”
0040 Senjanima Ivo besjedio:
0041 ”O Senjani, moja braćo draga,
0042 ”Koji neće muke podnijeti,
0043 ”Da ne jekne niti zaleleče
0044 ”Kao ovo ludo janje crno,
0045 ”Nek ne ide samnom pod Malošu,
0046 ”E će biti muke i nevolje.”
0047 Ono reče, na noge skočio,
0048 Pa dovati silna dževerdana,
0049 Pa otide niz planinu Ivo,
0050 A za njim su trideset Senjana,
0051 A trideset onde ostanuli.
0052 S njima Ivo niz planinu pođe,
0053 Dok na Tisu vodu nagazio,
0054 Al’ je Tisa voda ustanula,
0055 Od straha se gledati ne može,
0056 Nosi pusta jele i borove,
0057 A nekmoli da se preploviva.
0058 Tada Ivo sablju izvadio,
0059 Senjanima riječ besjedio:
0060 ”O Senjani, čujte, braćo moja,
0061 ”Koji misli odit’ po Malošu,
0062 ”Neka zdravo prenese oružje,
0063 ”Ako bi mu vodi dotaknulo,
0064 ”Vjera moja tako mi pomogla,
0065 ”Ja ću njemu glavu ukinuti.”
0066 Riječ reče u vodu skočio,
0067 A za njim su petnaest Senjana,
0068 A petnaest onde ostanuli.
0069 Ni to brate prenijet’ ne ćahu
0070 No ga vežu glavi o perčinu.
0071 Preko ravna polja otidoše,
0072 Pod Malošu gradu doigraše,
0073 U Malošu pod najvišom kulom.
0074 Pak na vrata zafirnuo Ivo,
0075 Ugledao pedeset Turaka,
0076 Svi spavaju kanda su poklani,
0077 I tu bješe dizdar Šaban-aga,
0078 Kojino je ufatio Vida.
0079 Kad je Ivo očim’ sagledao,
0080 Zove Ivo mila pobratima,
0081 Pobratima Vida Desančića:
0082 ”Jesi li mi u životu, Vido,
0083 ”Glasni mi se, Bog te ne ubio!
0084 ”Evo tebe tvoga pobratima.”
0085 Vido čuje, ozvat’ se ne oće,
0086 E se jadan sjetiti ne može.
0087 Jopet zove Senjanine Ivo:
0088 ”Pobratime, ozovi se, Vido,
0089 ”Ja te Bogom velikijem kumim,
0090 ”Ako si mi igđe u životu.”
0091 Kada jadan razumio Vido
0092 Al’ ovako Vido besjedio:
0093 ”Đe si, Ivo, došo, pobratime,
0094 ”Đe si došo, kosti ne iznio!
0095 ”Ka i nećeš ako čuju Turci.”
0096 Al’ ovako Ivo besjedio:
0097 ”Pobratime, Vido Desančiću,
0098 ”Odi skoči na pendžer od kule,
0099 ”Pak ti skoči dolje na zemljici,
0100 ”Mi ćemo te divno dočekati
0101 ”Baš na ruke i na kabanice.”
0102 ”Ne šali se, Ivo pobratime,
0103 ”Ja se jadan ni maći ne mogu,
0104 ”A kamo li da niz kulu skačem,
0105 ”No su mene Turci prikovali
0106 ”U živome gvožđu žestokome,
0107 ”I moje su noge savezane,
0108 ”Neka noge ma i b’jele ruke
0109 ”A na grlo broja se ne znade,
0110 ”Ja se jadan ni šenut’ ne mogu,
0111 ”Jer me ljuto gvožđe pretrgnulo.”
0112 Ma mu jopet Ivo besjedio,
0113 I Vida je teško prekorio:
0114 ”Avaj Vido, ženska opregljačo,
0115 ”A kamo ti, Vido, prva snaga.
0116 ”Ja sam mnio da si bolji junak,
0117 ”Nego sjekni snagom i životom,
0118 ”A prekini sindžir gvožđe ljuto.”
0119 I jošt ga je bolje prekorio.
0120 Kad je jadni razumio Vido,
0121 Sjeknu Vido snagom i životom,
0122 I prekinu sindžir-gvožđe ljuto,
0123 Pak se jadan podufati Vido,
0124 Da iskoči na pendžer od kule,
0125 Ema bogme iskočit’ ne moga,
0126 Jer je pusta previsoka kula.
0127 Stade klepat’ sindžir-gvožđe ljuto,
0128 Tad se dobro prepanuo Vido,
0129 Da ne biše to dočuli Turci.
0130 Pa se opet razabrao Vido,
0131 I iskoči na pendžer od kule,
0132 Pak je oba oka zažimao,
0133 Pak se spušta niz pendžer od kule.
0134 Senjani ga divno dočekaše,
0135 Prve noge nego dobra glava.
0136 Kad Senjani Vida dovatiše,
0137 Pobjegoše poljem širokijem,
0138 Dok na ladnu vodu dolaziše.
0139 Kad dođoše Tisi vodi ladnoj,
0140 Evo muke i nevolje teške,
0141 Da čekaju čekati ne smiju,
0142 Da preplove ploviti ne smiju,
0143 Ere će ih voda potopiti.
0144 Tader puste sablje povadiše,
0145 S’jeku Vidu oko noga gvožđe,
0146 Te ga jedva gvožđa litrosaše,
0147 Ali britke sablj polomiše,
0148 Gvožđe s grla nikad ne mogoše.
0149 Stade klepet’ sindžir-gvožđe ljuto,
0150 Ono začu dizdar Šaban aga
0151 Su njegovo pedeset Turaka,
0152 Pa pedesetkonja dovatiše,
0153 Odlećeše poljem širokijem;
0154 Taman Turci na kraj vode do’še,
0155 A Senjani vodu isplivaše,
0156 Ubiše se ognjem iz pušaka.
0157 Evo muke i nevolje teške,
0158 E Senjani pleća obratiše,
0159 Turci ladnu vodu preploviše,
0160 I na polje ravno izljegoše,
0161 Utekoše Senjani junaci,
0162 Utekoše žalosna im majka,
0163 A jadnoga Vida ostaviše.
0164 Ma ga jadna ne ostavlja Ivo,
0165 No ga nosi jedno počivalo,
0166 I drugo ga nosi počivalo,
0167 Ma se treće nositi ne daje,
0168 Jer ga kleti pristigoše Turci,
0169 Nego pade na zelenoj travi,
0170 Pobratimu Ivu besjedio:
0171 ”Pobratime, ako Boga znadeš!
0172 ”Bježi, brate, ne izgubi glave.
0173 ”Al’ me začuj, pobratime Ivo,
0174 ”Priđ’ no počneš bježat’ uz planinu,
0175 ”Okini mi sa ramena glavu,
0176 ”Ponesi mi glavu pred Senjane,
0177 ”Da me živa ne zastanu Turci,
0178 ”Ere će mi muke zadavati.”
0179 Kada jadni razumio Ivo,
0180 Pak svojega noža povadio,
0181 I oba je oka zažimao,
0182 Trostruke ga suze udariše,
0183 Te on manu sa svojijem nožem,
0184 Jadnom Vidu da os’ječe glavu,
0185 Ema Ivu Bog i sreća dala,
0186 Pres’ječe mu na grlo sindžira,
0187 A b’jela mu ne zateče mjesa,
0188 Sindžir teški na dolinu baci,
0189 Pak se jadan okopirka Vido,
0190 Stade bježat’ poljem širokijem.
0191 Ema bježat’ jadan ne mogaše,
0192 Ere ga je gvožđe pretrgalo.
0193 Ma se jedno odvojilo Ture
0194 Na vrančića konja golemoga,
0195 Obadvjema da pos’ječe glavu.
0196 Kad je tužni sagledao Ivo,
0197 Da se blizu Ture primaknulo,
0198 Od obraza zaždi dževerdara,
0199 I pogodi ono silno Ture,
0200 Posred pasa đe ne daje glasa.
0201 Ture pade, a Ivo pripade,
0202 Ugrabi mu glavu i oružje,
0203 I njegova dora debeloga.
0204 Konja dade Desančiću Vidu,
0205 A oružje sebi uzdržao.
0206 Pa govori Desančiću Vidu:
0207 ”Bježi, Vido, mili pobratime.”
0208 Ma se drugo odvojilo Ture,
0209 Da on Ivu posiječe glavu,
0210 Ne dade mu pušku napuniti.
0211 Ema Ivu Bog i sreća dala,
0212 Turska puška puna se namjeri,
0213 Turskoj puški dade oganj živi.
0214 Puče puška, pogodi Turčina
0215 U povije među oči dvije,
0216 Na četvoro razdvoji mu glavu.
0217 Ture pade, a Ivo pripade,
0218 Ugrabi mu dora debeloga,
0219 Za oružje ne šće ni gledati,
0220 Pa se sila baci na bijesa,
0221 On uteče poljem širokijem,
0222 I brzo je Vida pristignuo,
0223 Ere Vide bježat’ ne oćaše,
0224 Čekajući pobratima svoga.
0225 Utekoše planinom zelenom
0226 Kako crne tice lastavice,
0227 U planinu stigoše Senjane,
0228 Zdravo Senju svome otidoše,
0229 Zdravo po’še, vesela im majka!
0230 Njima majka, a nama družina.
