[Ivan bane tri veselja čini]
Ivan bane tri veselja čini:
jednu radost - milu ćerku dava,
drugu radost - muško čedo šiša,
treću radost - na vojsku po’odi.
Na po’odi ljubi besedio: 5
— „Čuješ li me, moja verna ljubo!
Da mi svate ti prečekaš lepo,
još polepše da daruješ darom:
svakom svatu avdesli maramu,
deverima nože okovane, 10
starom svatu konja i sokola,
milom kumu od zlata siniju,
na kojoj je guja pozlaćena,
mladoženji konja i devojku."
Ivan bane na vojsku otide, 15
ljuba s' uspe na visoki čardak.
K’d pogleda niz polje široko,
a svatovi polje pritisnuli,
konj do konja, junak do junaka,
mlado momče među svatovima, 20
kao mesec međ’ sjajnim zvezdama.
Čini s’ ašik Ivan begovica
na svojega zeta suđenoga,
pa oblači ru’o nenoseno
i još skida od ruke prstene, 25
a raspleće kose sapletene,
pa ipušta niz pleći bijeli.
Otud idu dva ručna devera,
među sobom grčki govorili:
„Ove kose pletene su bile, 30
ove ruke prstene nosile,
ovo lice ljubleno je bilo."
Muka stade njenoj miloj ćerki.
Te mi pušti krvcu od obraza,
te mi piše jednu sitnu knjigu, 35
pa je praća po sivom sokolu,
a na ruke svome milom babi
u knjigi mu ’vako poručuje:
„De si, da si, moj mili babajko!
Gde god bio, danas doma da si! 40
Danas ti se ljuba preudaje,
preudaje za zeta svojega,
tvoju ćeru u klete zatvara."
Kad je Bane knjigu proučio
i vidio što mu knjiga piše, 45
brzo s' spremi, hitno doma dođe.
Još svatovi iz vrata izlaze,
a naš Bane pred njima se nađe.
Lepo Bane svatima zborio:
„Vratite se, kićeni svatovi!" 50
Ban im lepe darivao dare,
raspromeni svoju vernu ljubu,
promenio svoju milu ćerku,
isprati je s kićenim svatima,
pa se vrati natrag u dvorove. 55
Umaza je lojem i katranom,
upali je od sve četir’ strane.
Pišti ljuba, do Boga se čuje:
— „Ne, za Boga, Bane gospodare!
Ne ostavi da izgorem mlada!" — 60
— „Neka goriš, da bi izgorela!
Ze ’oćala zeta da poljubiš."
