Ivanović iz Dobrote i Hadži Ibraim
Bosna hvali Relju Bošnjanina,
Hercegovci Miloš Obilića,
Bulgarija Marka Kraljevića,
Ungarija Sibinjanin Janka,
Skenderija Skender-bega bana, 5
Hrvaćani hrvatskoga bana,
Crnogorci Petrović vladiku,
Senj bijeli Senjanin Ivana,
Dubrovčani vlastelin Maroja,
Kotorani Matu kapetana, 10
A sva Boka dva Ivanovića,
Do dva sina iz Dobrote kneza,
Po imenu delivuka Luke,
Koji vječnu slavu pridobiše,
I na moru Turke potopiše. 15
Šambek gradi beže od Tripule,
Gradio ga tri godine dana.
Kad je šambek drvo načinio,
Na nj udara šezdeset topova,
Tri stotine i tridest Turaka, 20
A pred njima Hadži-Ibraima,
Dade bajrak Hadži-Ibraimu,
Turi šambek na more debelo,
Jezdi šambek niz more duždevo.
On susrete Vragužela[1] Luku, 25
Pa on Luci Božju pomoć dava:
„Božja pomoć Vraguželo Luka”!
A Luka mu pomoć prihvatio:
„Da si zdravo Hadži-Ibraime”!
Veli njemu Hadži-Ibraime: 30
„Kaurine Vraguželo Luka,
Šta te pitam da mi pravo kažeš,
Jeda đe gođ Jovanović Marka,
Jal’ njegovu malenu trtanu”?
Odgovara Vraguželo Luka: 35
„Oj, Turčine Hadži-Ibraime,
Kad me pitaš pravo ću ti kazat’,
Eno Marka pod Atinom gradom,
I njegove malene trtane,
I u njojzi svake trgovine, 40
Ulja, voska, i tanane svile,
I ljepije šikli ogledala,
Što najviše kupuju đevojke”.
Kad to začu Hadži-Ibraime,
On povika Barbareze Turke: 45
„Na noge se Barbarezi Turci,
Otvorite jedra na šambeku,
Neka jezdi niz more debelo”!
Kad začuše Barbarezi Turci,
Pa skočiše kako mrki vuci, 50
Razapeše jedra na šambeku,
Jezdi šambek niz more debelo.
Ugleda ga kavalijer Marko,
Pa dohvati srčali durbina,
Razvija ga na sedam kanata, 55
Pa pogleda uz more debelo.
Pozna Marko Barbareze Turke,
On s durbinom otle udario,
Te se slomi udvoje utroje,
Pa dozivlje Josu brata svoga: 60
„O Josife, brate od matere,
Ti zgotovi gospodska objeda,
Danas ćemo slavit’ Uskrsenje”!
Joso bratac bio od posluha,
On zgotovi gospodska objeda, 65
Pa sjedoše za punu trpezu,
Uze Marko punu bocu vina,
Pa družini redom nazdravio:
„Zdravi ste mi redom družinice,
Lijepo se ponapite vina, 70
Bog da znade, hoćemo li ikad,
Ta vidite onoga drveta,
Što se valja kako i planina”.
Dok se društvo nakitilo vina,
Proslaviše slavno Uskrsenje. 75
Uto stiže i šambek drijevo,
Odma viknu iz turskog šambeka,
Po imenu Hadži-Ibraime:
„Predaj mi se Ivanović Marko,
Predaj mi se, a ne gini danas”! 80
Odgovara Ivanović Marko:
„Oj, Turčine Hadži-Ibraime,
Tvrda vjera, tvrđa od kamena,
Neću ti se danas predavati”!
Opet viknu Hadži-Ibraime: 85
„Predaj mi se Ivanović Marko,
Predaj mi se, a ne gini ludo,
Nu, pogledaj na šambeka moga,
A pogledaj na tvoju trtanu”!
Odgovara kavalijer Marko: 90
„Oj, Turčine Hadži-Ibraime,
Neću ti se danas predavati
Da bi znao da ću poginuti,
A što veliš za šambeka tvoga,
I za moju malenu trtanu, 95
I soko je tica primalena,
Pridobiva orla velikoga”!
Kad to začu Hadži-Ibraime,
On povika Barbareze Turke:
„Na noge se Barbarezi Turci, 100
Oborite oganj sa šambeka”!
Kad začuše Barbarezi Turci,
Slomiše se kako mrki vuci,
Sa šambeka oganj oboriše,
Upališe šesdeset topova, 105
Tri stotine i tridest pušaka,
Tako Marku Bog i sreća bila,
Ni jedna ij nije pogodila,
Preko nji je oganj premetnuo.
Tad povika na družinu Marko: 110
„Oborite oganj iz trtane”!
A družina Marka poslušala,
Iz trtane oganj oboriše,
Upališe sedam lubarada,
I trideset veliki pušaka, 115
Sedam vrata grade na šambeku,
I ubiše trideset Turaka.
Dok se malo ometoše Turci,
Opet puče sedam lubarada,
Sedam vrata opet načiniše, 120
Opet puče trideset pušaka,
Te ubiše trideset Turaka,
Tad se stade more uljevati,
U turskoga velikog šambeka.
Sad se Turci mnogo ometoše. 125
Opet puče trideset pušaka,
I ubiše trideset Turaka,
Gađa puška iz male trtane,
Od obraza kavalijer Marka,
Po srijedi Hadži-Ibraima, 130
Pade Ibro u more debelo.
Gađa puška iz turskog šambeka,
Od obraza crna Arapina,
Po srijedi Ivanović Marka,
Pade Marko u svoju trtanu, 135
Oko njeg’ se ometoše društvo.
Jošte Marko u životu bješe,
Pa povika na svoju družinu:
„Paz te sebe moja družinice,
Pazi sebe Joso brat od majke, 140
Pazte sebe a ne žalte mene,
Već na Turke juriš učinite”!
Tada društvo poslušalo Marka,
Za britke se uhvatiše đorde,
Pa na šambek juriš učiniše, 145
Sve poklaše po šambeku Turke,
Kao vuci prebijele ovce,
Baciše ij u more debelo,
Iz šambeka pokupiše blago,
A sve blago i srebro i zlato, 150
Šambek drvo moru potopiše.
Taman žarko počivaše sunce,
A umrije Ivanović Marko,
Na rukama Jose brata svoga.
Bog da prosti kavalijer Marka, 155
Koji znade pridobiti Turke*.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
