Zora zori, dan se beli,
oče da savne.
Moj se drađi na put sprema,
oče da ide.
Konja sprema i peva. 5
Ja mu jadna torbu spremam,
i plačem:
„I ja oču, drago moje,
sas teb da idem."
„Nemoj, nemoj, s men da ideš, 10
tamo ima mrenka voda
ne mož da mineš."
„Stvoriču se mrenka riba,
ču da preplivam."
„Tamo ima morsko polje 15
ne mož da projdeš."
„Stvoriču se mala ptica,
ču da preletim.
Kod kuga me drago moje,
ti sag ostaljaš?" 20
„Kod dve majke, ljubo moja,
tvoju i moju."