Zmaj Despot Vuk i Zlota Protopopa
0001 Knjigu piše Zlota Protopopa,
0002 Pak je šalje u Budima kralju:
0003 ”Oj, Boga ti, od Budima kralju,
0004 Sutra da mi na megdan iziđeš
0005 El’ da pošlješ koga od Mađara
0006 Da za tebe na megdan iziđe;
0007 Čekaću te odsad za tri dana,
0008 Pak ako mi ti izići nećeš
0009 Nit’ poslati koga na megdana,
0010 Ti se nećeš nanostiti glave!”
0011 Knjigu gledi od Budima kralju,
0012 Knjigu gledi, grozne suze roni.
0013 Pitala ga gospoja kraljica:
0014 ”Gospodaru, od Budima kralju,
0015 Otkud knjiga, od koga li grada,
0016 Od koga li srpskog gospodara?
0017 I dosad su knjige dolazile,
0018 Ali nisi prolivao suza!”
0019 Al’ besedi od Budima kralju:
0020 ”Nije knjiga ni od kakva grada,
0021 Ni od kakvog srpskog gospodara,
0022 Već od kurve Zlote Protopope,
0023 Koji mene na megdan iziva –
0024 Eli da mu na megdan iziđem
0025 El’ da pošljem koga od Mađara;
0026 Ali evo tuge i nevolje,
0027 Od Mađara nigde nikog nema
0028 Ko b’ iziš’o za me na megdana!”
0029 Al’ besedi budimska kraljica:
0030 ”Gospodaru, od Budima kralju,
0031 Knjigu piši Kupinovu slavnom,
0032 U stolicu Zmaj-Despotu Vuku,
0033 U knjizi ga ovako pozdravi:
0034 ,Ja sam tebe odranio, sine,
0035 Odranio i odnegovao
0036 Do konjica i do sablje britke,
0037 Parče sam ti poklonio Sremna
0038 I još ću ti pokloniti, sine,
0039 Ravnu Bačku i Frušku planinu
0040 Da naseliš po njoj monastire,
0041 Da ostane spomen posle tebe,
0042 Posle tebe, posle mene, sine –
0043 Dođi meni biti u nevolji
0044 I iziđi za me na megdana,
0045 Te pogubi Zlotu Protopopu!”
0046 Knjigu piše od Budima kralju,
0047 Pa je šalje Kupinovu slavnom,
0048 Na koleno Zmaj-Despotu Vuku:
0049 ”Ja sam tebe odranio, sine,
0050 Do konjica i do sablje britke,
0051 Parče sam ti poklonio Srema
0052 I još ću ti pokloniti sine,
0053 Ravnu Bačku i Frušku planinu
0054 Da naseliš po njoj monastire,
0055 Da ostane spomen posle tebe,
0056 Posle tebe, posle mene, sine –
0057 Dođi meni biti u nevolji,
0058 Pogubi mi Zlotu Protopopu!”
0059 Knjigu gledi Zmaj Despote Vuče,
0060 Knjigu gledi, pa se grotom smeje,
0061 Pa otide u podrume dole,
0062 Pa besedi Ždralu od megdana:
0063 ”Davor, Ždrale, davor, dobro moje,
0064 Možeš li se u se pouzdati,
0065 U sebeka i u noge svoje,
0066 Da odemo danas u Budima?”
0067 Ždrale muči, ništa ne besedi,
0068 Belu penu preko sebe baca.
0069 Opravlja ga Zmaj Despote Vuče,
0070 Pa dok metnu nogu u ’zengiju,
0071 Ali Ždrale na po puta b’jaše;
0072 Kad se Vuče na konja izvuče,
0073 Ali Ždrale pod Budima dođe.
0074 Izišla je silna Mađarije
0075 Da oni glede od Srema viteza,
0076 Al’ se juank ne da ni gledati,
0077 Već pod Budim koplje udario,
0078 Kod koplja je šator razapeo,
0079 Beo šator od bijele svile,
0080 Za koplje je Ždrala privezao,
0081 Pa s’ pod b’jeli šator zaklonio.
0082 Kad je čuo od Budima kralju,
0083 Na lake je noge uskočio,
0084 Pred Budima grada išetao
0085 Do bijela šatora Vukova,
0086 Ždrala grli, Zmaj-Despota ljubi,
0087 Pak ga vodi k sebi na večeru.
0088 Kad ujutru beo dan osvanu,
0089 Dan osvanu i ogranu sunce,
0090 Išetala Zlotinica mlada,
0091 Išetala pred b’jele dvorove,
0092 Pa ugleda bijela šatora,
0093 Pred šatorom Zmaj-Despota Vuka –
0094 Crni mu brci pali po rameni,
0095 Trepavice po obrazi beli,
0096 A obrve po očima čarnim,
0097 A širina lijeđa njegovi,
0098 Kad se meri, pol’ drugog aršina.
0099 Pa ulazi Zlotinica mlada
0100 U dvorove Zlote Protopope:
0101 ”Zla ti sreća, Zlota Protopopa,
0102 Zla ti sreća, a gore ti bilo,
0103 Kakav junak pod Budima dođe –
0104 Crni mu brci pali po rameni,
0105 Trepavice po obrazi beli,
0106 A obrve po očiju čarnim,
0107 Leđa su mu kao kućna vrata!”
0108 Njoj besedi Zlota Protopopa:
0109 ”Ne boj mi se, Zlotinice mlada,
0110 Nije ono junak od megdana,
0111 Već je ono sremačko kopile,
0112 Danas ćeš mu s’glavom igrati
0113 Kao jagnje o Đurđevu danu!”
0114 To izreče Zlota Protopopa,
0115 To izreče, pa na noge skoči
0116 I opremi svoga konja đogu,
0117 Pa otide pod Budima grada,
0118 Do šatora Zmaj-Despota Vuka,
0119 Pa on viče Zmaj-Despota Vuka:
0120 ”Ajd’ na megdan, sremačko kopile,
0121 Da mi vitke sablje ogledamo!”
0122 Kad to začu Zmaj Despote Vuče,
0123 Na Ždrala svoga usjednuo,
0124 Sam buzdovan u ruke uzeo,
0125 Pa povika Zmaj Despote Vuče:
0126 ”Udri, more, Zlota Protopopa,
0127 Pred tobom je sremačko kopile!”
0128 Poteže se Zlota Protopopa,
0129 Poteže se teškim buzdovanom
0130 Da udari Zmaj-Despota Vuka,
0131 Al’ to Vuče dočeka u ruke,
0132 Pa s’ poteže istom topuzinom,
0133 Pa udara Zlotu Protopopu –
0134 Kako ga je lako udario,
0135 Triput ga je konjem premetnuo,
0136 Pa sastiže, pa odsječe glavu,
0137 Pak je metnu konju u zobnicu,
0138 Odnese je od Budima kralju,
0139 Pa on ode svome belom dvoru
0140 I nakiti Frušku monastir’ma.
