Zlato moje
| Zlato moje... Pisac: Vladimir Vasić |
Zlato moje...
Zlato moje! ej, koliko puta
Tek protepam u nevolji ljutoj,
Zlato moje, rajem zadahnuta,
Cigla nado sreći otrgnutoj!
Sreće nemam... e se sreća moja,
Sreća moja sa nesrećom srela,
Sreću moju nesreća otela,
Sve izgubih osim uzdisaja,
Što mi srce tamninom napaja.
Na tom srcu, na srdašcu tome,
Prve želje za poljupce vrele,
Prva vatra krvi uzavrele,
Prva ljubav onog prvog dana
Na tome je srcu zakopana!
Sreće nemam... odbegla me davno,
Osta grobak da kazuje pute
Gde je spomen sreće uvenute:
Čuvaj grobak, moje srce spava,
Čuvaj spomen sreće otrgnute!
10 junija 1863.
Napomena
[uredi]Objavljeno u knjizi Pesme, str. 29-30.
Izvori
[uredi]- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 56-57.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.
|