Basne poju drevle svetlo ( da li je ukleto?),
Veličaju zlatnog v’jeka vreme kao sveto,
Zlatno vreme, gdi s’ pastiri bozi selstvovahu,
Plodi zemlje pišča ljudem, voda piće bjahu;
Gdi rogozom poljski hodeć prepojasan žitelj, 5
Šuplje drevo imađaše il’ vertep v’ obitelj;
Blago njino u zdraviju i miru stojaše,
I sve sreće preimućstvo ubožestvo bjaše.
Tako basna iz starine, nova ino kaže,
Da čujemo - ta si ime istine prilaže! 10
Danaske je sv’jetlo vreme, zlatnog v’jeka dani,
Gdi je zlato vsemoguće, nit’ mu se što brani.
---------------------
--------------------- 15
---------------------
O, naši su, vjera pjesni, uprav zlatni dani,
S’ zlatom svašto prevozmažu bogatoga dlani.
On ispravlja zlatnim mlatom što je pred njim krivo,
Srebren koto: čest je kao povsednevno pivo. 20
Šta je duše blagorodstvo, on za to ne pita,
Zlatna bronja i štit srebren, pak eto ti Tita.
Mudrost r’jetku, što bogatir vadi ‘z zlatnog gruza,
Ne bi menjo Minervinom i sve devet Muza.
Da u vkusu prevoshodi Solomona pjenje, 25
I malog mu prsta kaže spojeno kamenje.
Prijateljstvo, slatka mana srca cjelomudri,
Zlatno runo prozjabava u svakojoj kudri.
Zlatno vreme, kad zlatnije za dušu i t’jelo?
Ljubov stoji na prodaju, _ _ _ _ 30
