Zlatija starca Ćeivana
0001 Vala Bogu, vala jedinome!
0002 Knjigu piše care od Stambola,
0003 Te je šalje starcu Ćeivanu:
0004 „Čuješ mene, starče Ćeivane,
0005 „ Opremi se na carevu vojsku,
0006 „ Jal’ s’ opremi, jal’ odmjenu nađi
0007 „Bez promjene za devet godina,
0008 „ Jera ti se od ina ne može.”
0009 A kad starca knjiga dopanula,
0010 Knjigu uči stari Ćeivane,
0011 Grozne suze niz obraze lije,
0012 Šnjima kvasi prebijelu bradu;
0013 Nevolja mu suze proljevati,
0014 Jer ne ima od srca poroda,
0015 Posle jednu ćerku jedinicu,
0016 Ta Zlatiju lijepu đevojku;
0017 Pa ga pita Zlatija đevojka:
0018 „O moj babo, stari Ćeivane!
0019 „Otkud knjiga, od koga li grada?
0020 „Šta l’ se u njoj žalostivo piše,
0021 „Te ti roniš suze od očiju?”
0022 Veli Zlatki starac Ćeivane:
0023 „Ćeri moja, Zlatija đevojko:
0024 „Knjiga nije ni od kaka grada,
0025 „Već ferman cara čestitoga:
0026 „Car me zove na njegovu vojsku,
0027 „Da vojujem za devet godina
0028 „Bez promjene, moja mila ćerko !
0029 „A ja sam ti, ćeri, ostario,
0030 „Te ne mogu više vojevati.”
0031 No govori Zlatija đevojka:
0032 „O moj babo, stari Ćeivane!
0033 „Sakroj mene ruho seratlijnsko,
0034 „Ka’ što nose careve delije;
0035 „I daj mene svijetlo oružje
0036 „I tvojega kosnata mrkova,
0037 „I s ramena tanka dževerdana,
0038 „I od bedre sablju sa očima,
0039 „Ja ću ići na carevu vojsku
0040 „Bez promjene za devet godina.”
0041 To je starac jedva dočekao,
0042 Poreza joj ruho seratlijnsko,
0043 Ka’ što nose careve delije;
0044 Dade ćeri svijetlo oružje,
0045 I dade joj kosnata mrkova,
0046 I s ramena laka dževerdana,
0047 I od bedre sablju sa očima;
0048 Opremi se Zlatija đevojka,
0049 Poja’ konja, ode u krajinu
0050 Do careve sile i ordije.
0051 A kad dođe u carevu vojsku,
0052 Sve ustalo malo i veliko,
0053 Te gledaju lijepu đevojku,
0054 Pa međ’ sobom govorahu Turci:
0055 „Dobra konja i dobra junaka
0056 „U odmjeni starca Ćeivana!”
0057 Zlatka ode caru čestitome,
0058 Car je turi nad vojskom vezirom,
0059 Te vojeva na carevoj vojsci
0060 Brez promjene za devet godina,
0061 Niko ne zna, da je ženska glava;
0062 No pomalo Omer čelebija,
0063 Mio sinak od mora vezira,
0064 On veziru sitnu knjigu piše:
0065 „O moj babo, od mora veziru!
0066 „Što je sinak starca Ćeivana,
0067 „Vezir jeste nad carevom vojskom,
0068 „Čini mi se, ka’ da je đevojka,
0069 „Jer je tanka stasa i uzrasta,
0070 „A bijela i rumena lica.”
0071 Kad je vezir knjigu proučio,
0072 On Omeru drugu nakitio:
0073 „Mio sine, Omer-čelebija!
0074 „Ako si se ašik učinio,
0075 „A ti zovi careva vezira,
0076 „Te s’ mećite malja i kamena:
0077 „Ako bude lijepa đevojka,
0078 „Niti može malja ni kamena;
0079 „Ako j’ tako poznat’ ne mogbudeš,
0080 „Ti je zovi u zelenu bašču,
0081 „Te s’ valjajte po zelenoj travi:
0082 „Ako bude lijepa đevojka,
0083 „Za njom će se povijati trava;
0084 „Ako j’ tako poznat’ ne mogbudeš,
0085 „Ti je zovi u banju na vodu,
0086 „Te skinite kovče i dizluke,
0087 „I s prsiju toke i đečerme:
0088 „Poznaćeš joj na prsima dojke
0089 „I na glavi kosu pod kalpakom.”
0090 Kad Omeru sitna knjiga dođe,
0091 Te viđeo, što mu babo piše,
0092 On zametnu igru pred Zlatijom,
0093 Bacat’ ode kamena s ramena
0094 I iz ruke malja oko sebe;
0095 No se skoči Zlatija đevojka,
0096 Preturi im malja i kamena.
0097 Kad to viđe Omer čelebija,
0098 On se diže u zelenu bašču,
0099 Šnjime pođe Zlatija đevojka;
0100 Kad dođoše u zelenu bašču,
0101 Popadoše po zelenoj travi,
0102 Valjaju se tamo i ovamo;
0103 No đevojka mudra i pametna,
0104 Te za sobom travu povrtaše,
0105 Ni po tom je poznat’ ne mogoše;
0106 Pa pođoše u banju na vodu,
0107 Da bijele prebijelo lice;
0108 Kad dođoše u banju na vodu,
0109 Otidoše toke raspučavat’
0110 I zelene pod njima đečerme;
0111 Taman Zlatki da se vide dojke,
0112 Al’ povika telal u ordiji:
0113 „Tuna ko je nad vojskom vezire,
0114 „B’jeli mu se poharaše dvori,
0115 „Pogibe mu starac Ćeivane,
0116 „A umrije nena na mukama,
0117 „Odnese se iz riznice blago,
0118 „Odvedoše konji i sokoli.”
0119 Kad to čula Zlatija đevojka,
0120 Spuči kuja toke na prsima,
0121 A pripasa sablju sa očima,
0122 Sobom mlada do mrkova dođe,
0123 Pa se konju na ramena baci,
0124 Te đevojka vodu prebrodila,
0125 Pa se natrag Zlatka obazrela,
0126 Te govori Omer-čelebiji:
0127 „O delijo, Omer-čelebija!
0128 „Raste li ti u polju pšenica,
0129 „Kao moja kosa pod kalpakom?
0130 „Rastu li ti u bašči jabuke,
0131 „Kao moje u njedrima dojke?”
0132 Pa okrenu konja kosnatoga,
0133 Ode pravo vilaetu svome,
0134 Svome babu starcu Ćeivanu.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 210-213.