Zimska ruža
Voleo sam i ja ono cveće,
Splet do spleta što proleću spleće;
Al' sad meni više draži pruža
Cvet osamljen, moja zimska ruža.
Došla zima. Gle svud pustoš samu,
Sneg promiče kroz srebnu tamu,
Ali ona, kao usred leta,
Na prozoru veselo mi cveta.
Drugo cveće jasnog sunca traži,
A nju zračak usreći i snaži;
Jato ptica drugom peva cvetu,
A njoj vetri hladnu pesmu pletu...
I ja prošlost kraj nje stvaram često,
San taj lepi, što je davno prestô,
Opet vidim doba svoje slave
I đurđevak i ljubice plave.
Oči magle, već jad svoji mene,
Al' i nada u tom času prene:
Moja ruža mene živo seća,
Da će opet nova biti cveća...
Huje vetri, ječi s gora jeka,
Gavran grakće otud iz daleka, —
Al' sad mene majski dani kruže
Kraj mog druga, moje zimske ruže.
