Zvonite, zvuci...
| Zvonite, zvuci... Pisac: Vojislav Ilić |
Zvonite, zvuci...
Zvonite, zvuci...
A veče kad se na zemlju sprema,
Umorni grleć svet,
I srce drhće - i reči nema
Da želji prida let:
Razbivši harfu o kamen hladni,
Ja sklapam pogled svoj
I strepim, tonem... i našto zvuci,
Kad čujem šapat tvoj!
O zvučne strune nemirnih dana!
Čuvajte slatki glas
Za pozdrav dana, kad zora rana
Istokom raspe kras;
Pa svu noć budan kad pogled sklopi
Anđelak mili moj:
3vonite zvuci, zvonite zvuci,
- 3vonite onda njoj.
oktobra, 1881
Napomene
[uredi]- Miloradu Gavriloviću, članu Narodnog pozorišta Beograd.
Izvori
[uredi]- Vojislav Ilić: Celokupna dela, Knjiga I, strana 26-27, Izdanje Sveslovenske knjižare, M. J. Stefanovića i Druga, Beograd, 1922.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|