Zvonimir/64
| ←Devetnajesti prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić DVADESETI PRIZOR |
DVADESETI PRIZOR
ZVONIMIR (uđe)
BOLESLAV:
Svietli bane, — dopusti da mogu
Jošt jedared nazvat' te imenom,
Pod kojim ćeš bezsmrtan ostati —
Svietli bane, poslao nas sabor,
Da t' kažemo, šta tamo svršismo.
Sva gospoda u sabor sazvana
Jednoglasno tebe izabraše
Za svog kralja, za svog gospodara.
Nema glasa, koji drugo veli,
Nema srdca, koje drugo želi:
Sav se narod tebi sad pokloni,
Sva Hrvatska tebi sad govori:
Da Bog živi kralja Zvonimira!
SVI:
Da Bog živi kralja Zvonimira!
ZVONIMIR:
Hvala Bogu, i hvala saboru!
Kad svi hoće, ni ja drugo neću.
Zemlja mi je i otac i majka,
A vi ste mi braća i sinovi,
Pa ko izda svoju domovinu,
I ostavi braću i sinove,
Izdala ga posliednja molitva,
Kad na strašnom sudu zamoli se.
Sve pravice Hrvatske države,
I sva prava hrvatske vlastele
Kao sveti amanet čuvat' ću;
Neću žalit' krvi ni života,
Da sačuvam slobodnom državu,
Da odbijem svakog dušmanina,
I da ime hrvatsko proslavim
Po cielome svietu prostranome!
BOLESLAV:
(uzme krunu od onoga koji je nosi i kleknuvši pruži je Zvonimiru)
Primi, kralju, ovu krunu zlatnu,
S njom ti svu vlast kraljevsku dajemo.
ZVONIMIR:
Ta je kruna krvlju oskvrnjena
Krvlju kralja a rukom ubijce.
Crn grieh leži u svakom ubijstvu,
A kad dirne u kraljevsku glavu,
Prokletinju sa sobom dovodi,
I navlači na zemlju nesreću.
Kad bih ovom krunom vienčao se,
Mislio bih, da b' grieh i na mene
I na svu mi pao kraljevinu,
Pa se bojim na glavu metnut' je.
Nego ja ću sebi novu krunu
Poiskati iz ruke onoga,
Koji Bogu za sve nas moli se,
I blagodat za sve s neba skida,
Da s njom dođe u zemlju blagoslov,
Sve zadahne ljubov k domovini,
Ljubov k kralju, ljubov k' zakonima,
Duh jedinstva, duh bratinske sloge,
Duh viernosti k' svojemu narodu:
Tako ćemo moći postojati
Kao gora na slogu granitskom;
Te nek' bude kruna Zvonimira
Znak slobode, sreće, sloge i mira!
SVI:
Živio kralj, živila Hrvatska!
(Zaviesa padne)
|