Zvonimir/26

Zvonimir
Pisac: Jovan Subotić
ČETVRTI PRIZOR

ČETVRTI PRIZOR

KRALj (dođe):
Jao, bane, šta to učinismo?
Po gradu se narod uzbunio,
Pa svi žale bana Zvonimira,
A na mene i na tebe viču,
Kao da smo diecu im poklali.
Da pustimo bana iz tamnice?
Da činimo, kako nam predloži?
Kad se Stiepan krune odrekao,
Šta nam može sabor nahuditi?
Kog' i opet mogu izabrati
Nego mene, kad drugoga nema.
BAN PETAR:
Sad je docne natrag udariti...
Veliš' narod da s' po gradu buni?...
Nemožemo... neide nikako...
Gore ćemo s otim učiniti.
Da sam priznaš, da t' izbor nevalja?
Da uzmemo svetost krunisanju?
Pred svim svietom da mu s' poklonimo?
Ta to će mu veću sjajnost dati,
Nas oslabit', njega osnažiti.
Ko će onda s njim na kraj izići?
Sa priestola može te baciti,
Kad mu samo na to volja dođe!
Al' neće te ni pustit' na njega!
Nije njemu samo do tog' stalo.
Da s' izpune riječi zakona!
Kad bi tebe za kralja želio.
Zacielo bi sve mu jedno bilo,
Il' kralj post'o tako il' onako!
Neg' na drugo što mora da smiera.
Domišljam se, al' jošt nesmiem reći.
KRALj:
A šta ćemo, kad se narod buni;
Četir kneza većem izgubismo,
A ovi će i druge povesti,
Pa šta možeš i ti bez vlastele!
MUTIMIR:
To će pući kao grom po zemlji.
K'o što cieo sviet s nama pristade,
Tako svi će od nas odustati.
Gledaj, bane, smisli što pametno;
Nije gore, što nam kralj predlaže.
BAN PETAR:
A odkad ti posta kukavicom?
U ruci nam stoji vlast i sila,
Pa da sami sebe vezujemo,
I pružamo glave da nam sieku!
Neka ide kud je kome volja!
Jošt u Petru duh klonuo nije,
Jošt će svršit', što mnogi nemože.
Nisam prov'o dugo vrieme,
Za koje sam kod kuće stojao,
U spavanju i u neradenju:
Za dan ovaj izdavna se spavljam.
Škrinje su mi pune pusta blaga,
Prijatelja na sve strane imam,
A vojsku sam valjanu skupio:
Nek' me ciela ostavi vlastela,
S vojskom mojom sve ću nadvladati!
(Kralju)
Hajd' na dielo. Odmah šilji ljude
Da zauzmu dobra Zvonimira,
Da mu sriedstva iz ruke uzmemo,
Kojim bi nam mog'o s' odaprieti.
(Mutimiru)
Ti ćeš, kneže, s jednim dielom vojske
U one se bacit' županije,
Koje znamo da su nam protivne,
Pa pisnuti živoj nedaj duši.
Ko se makne, ti ga odmah sieci;
Budi strašan, da se sve zastraši,
Snagu razvi, da i nepomisli
Niko glavu u vis podizati.
Sad nas samo sila održat' će,
A docnije na red mislit' ćemo,
I duhove dobrim da smirimo.
(Kralju)
Knjigu šalji caru Carigradskom,
Da nam s vojskom bliže primakne se,
Ako nama dođe do nevolje,
Da nam može biti u pomoći.
(Mutimiru)
Trumu javi, da nam novu vojsku
Kupi, sve što nađe junačnije.
Razglasite svuda po narodu:
Ko se sada na kralja podigne,
I deveto znaće mu koljeno!...
Hajd' na dielo! Bog samo ostavlja
Onog, koji sam sebe ostavlja.
(Odu)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.