[Zaspal Mija, ej lale, u luga zelena]
Zaspal Mija, ej lale, u luga zelena,
a devojća, ej lale, kraj druma careva.
Koj' god mine, ej lale, on devojću budi,
ali Miju, ej lale, nema koj' da budi.
Sokol projde, ej lale, s krilo ga razbudi: 5
„Dig’ se, Mijo, ej lale, dig’ se, adžamijo,
izgore ti, ej lale, selo Sarajevo!”
„Neka gori, ej lale, pusto ga ostalo,
u njega sam, ej lale, tri godin’ služio:
jednu godin’, ej lale, za dobru devojću, 10
drugu godin’, ej lale, za vranoga konja,
treću godin’, ej lale, za tuj ostru sablju.
Štoto godin’, ej lale, za dobru devojću,
i taj godin, ej lale, bolešljiva beše,
devojća mi, ej lale, od boles umrela. 15
Štoto godin’, ej lale, za vranoga konja,
i taj godin’, ej lale, jako sušna beše,
konj mi crče, ej lale, za vodu studenu.
Štoto godin’, ej lale, za tuj ostru sablju,
i taj godin’, ej lale, razmirna mi beše, 20
'ajduci mi, ej lale, sablju preoteše.
