Zaručnica Ercega Stjepana

* * *

Zaručnica Ercega Stjepana

Lepa Mara na čardaku spava,
Kod nje majka bele dare slaže,
Dare slaže, a Mari besedi:
„Dala sam te, Maro, za Ercega,
„Lepo nas je Erceg darivao: 5
„Meni dao krunu pozlaćenu,
„Tvojoj seji zlatno ogledalo,
„Tvome bratu gunju od sto lista,
„Uzrasla je moru na izvoru,
„A sazrela suncu na istoku; 10
„Al' t' u z'o čas za Ercega dala,
„Erceg, kažu, da je pijanica,
„Da je Erceg mlogo Turkom dužan."
Kad to čula Marija devojka,
Ona svojoj majci besedila: 15
„Ne ću, majko, za Ercega poći,
„Tako meni Boga velikoga!
„Volim ti se obesiti, majko,
„Baš pred dvorom o avlijnski vrati;
„Već me ču li, moja stara majko! 20
„Kad ti čuješ bubnje i svirale,
„Metni mene na laka nosila,
„Nakiti me smiljem i bosiljem,
„A pokrij me tananim pokrovom,
„Iznesi me pred dvor na sunašce, 25
„Pa kad Erceg sa svatovi dođe,
„A ti kukaj meni čelo glave:
„„O Erceže, zete nesuđeni!
„„Što s' tolike svate potrudio
„„I tolike konje pomorio,^[1]
„„Kad je Mara još sinoć umrla, 30
„„Do zore se mrtva naležala?""
To je majka Maru poslušala,
Pa je meće na laka nosila,
Nakiti je smiljem i bosiljem,
A pokri je tananim pokrovom, 35
Nznese je pred dvor na sunašce;
Kada dođe Erceže Stepane
I dovede kićene svatove,
Ona kuka Mari čelo glave:
„O Erceže, zete nesuđeni! 40
„Što s tolike svate potrudio
„I tolike konje pomorio,
„Kad je Mara još sinoć umrla,
„Do zore se mrtva naležala."
Al' besedi Erceže Stepane: 45
„A tako mi Boga istinoga!
„Nij' umrla, već s' ulukavila."
Pa uzima živu žeravicu,
Te je sipa Mari u nedarca;
Niti trenu, nit' se prenu Mara. 50
Opet veli Erceže Stepane:
„A tako mi Boga istinoga!
„Nij' umrla, već s ulukavila."
Pa uzima zmiju prisojkinju,
Te je meće u nedarca Mari, 55
Zmija joj se oko grla vije;
Niti trenu, nit' se prenu Mara.
Opet veli Erceže Stepane:
„A tako mi Boga istinoga!
„Nij' umrla, već s' ulukavila." 60
Potrlja je bradom po obrazu,
Ne bi l' mu se nasmejala Mara;
Nit' se smeje, nit' se preza Mara.
Kad to vide Erceže Stepane,
On povrati kićene svatove, 65
Ode svome dvoru bijelome.
Mara skoči s lakije nosila,
A pita je ostarila majka:
„O Marija, moja kćeri draga:
„Koja muka najteža bijaše?" 70
Progovara Marija devojka:
„Oj Boga mi, moja stara majko!
„Kad mi sasu vatru u nedarca,
„Onda, majko, aja i ne aja;
„Kad mi metnu zmiju u nedarca, 75
„Ja ti, majko, ni malo ne aja;
„Kad potrlja bradom po obrazu,
„Malo ti se, majko, ne nasmeja,
„Malo ti me ne ujede zmija."

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Reference

1. -Dovde sam ovu pjesmu i ovako slušao:

   * * *

   
   

   Lepa Mara na čardaku spava,
   Kod nje majka bele dare slaže,
   Dare slaže, grozne suze roni,
   Pa besedi lepe Mare majka:
   „Spavaj, Maro, spavaj, kćeri moja!
   „Kakvom sam te rsuzinu dala,
   „Ne ćeš, Maro, ni noću spavati,
   „A kamoli na belome danu;
   „Kakvu njemu staru majku kažu:
   „Kad govori, gromovi pucaju;
   „Kad pogleda, munje sijevaju;
   „A kad odi, sva se zemlja trese.“
   Ali Mara majci odgovara:
   „Ne daj mene, majko, za Ercega.“
   „Kako ću te ja ne dati, ćerko?
   „Kad je baba sinoć dar primio:
   „Babi dao konja osedlana,
   „Bracu Jovi srebrnu čelenku,
   „Strini Jeli suknju od skerleta,
   „Meni, Maro, krunu od bisera.“
   Ali Mara majci odgovara:
   „Mili Bože, ne ću majku kleti!
   „Zdrava, majko, krunu poderala
   „U zemljici bez jarkoga sunca!
   „Bolan baba iz dvora gledao,
   „Gdi mu tuđin dobra konja vodi!
   „Zdravo, braca, poder'o čelenku
   „U tavnici a u Turskoj ruci!
   „Strina Jela suknju ovranila
   „Za svojije sve devet sinova!
   „Šta ću, majko, od gorkije muka?
   „Ja ću leći, pa ću i umreti,
   „Ti me pokrij tananim pokrovom,
   „Pa kad čuješ bubnje i svirale,
   „Ti iziđi na dvor pred kapiju,
   „Pa ustavi kićene svatove,
   „Pa ti reci Ercegu Stepanu:
   „„Oj Erceže, zete nesuđeni,
   „„Nesuđeni, kao i suđeni!
   „„Što s' tolike svate sakupio,
   „„I tolike konje umorio.""

   ---

Izvor

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 566-570.