Zaprodava se konjče virogonjče,
nikoj nema pare da ga kupi.
Zakupova ga Momčil dobar junak.
Zakupova — pare nema da ga plati,
lov da lovi, pare da zaradi. 5
Pa ukači konjče virogonjče,
ta otide do šarene češme.
Tam zateče Budimku devojku
i potraži dulek ladnu vodu.
Kako njemu vodu dodavaše 10
on ju uze za bijele ruće,
ta prevrlji konju na terćiju —
odvede je svome belom dvoru.
Al' je Momčil v’zdan tužan bio!
Pita njega Budimka devojka: 15
Što si tužan Momčile junače?
On joj onda sve po redu kaza,
kako nema veresiju da plati,
za toj pusto konjče virogonjče.
Devojća se u džepove brknu, 20
ta izvadi dva džepa imanja:
jedno da si plati konjče virogonjče,
a drugoto s's nju da potroši.
Reference
Izvor
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 41, 1977.; Dušan M. Ćirić: Sedenjća i sedenćarske pesme u Lužnici, str. 189.
