Zakon o privrednim društvima (Republika Srbija)/II/1
ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
DEO TREĆI
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Glava I
ORTAČKO DRUŠTVO
[uredi]1. Pojam i osnivanje
[uredi]Pojam i odgovornost za obaveze
Član 93.
Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.
Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo.
Ugovor o osnivanju
Član 94.
Ugovor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito:
1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaće fizičko lice, odnosno ime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosno poslovno ime, matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka koji je strano pravno lice;
2) poslovno ime i sedište društva;
3) pretežnu delatnost društva;
4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente od značaja za društvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju društva vrše se jednoglasnom odlukom svih ortaka društva, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ugovor ortaka
Član 95.
Izuzetno od člana 15. ovog zakona, ugovor ortaka zaključuju svi ortaci društva.
2. Ulozi u društvo, ortački udeli i prenos udela
[uredi]Ulog i udeo
Član 96.
Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Izuzetno od člana 45. stav 3. ovog zakona, nenovčani ulog ortaka može biti i u radu i uslugama.
Ortaci stiču udele u društvu srazmerne svojim ulozima u društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ortak nije dužan da poveća ulog iznad iznosa određenog ugovorom o osnivanju , ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ortak ne može smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.
Prenos udela
Član 97.
Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način propisan zakonom.
Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog člana overavaju se u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa.
Sticalac udela stiče udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.
Prenos udela između ortaka
Član 98.
Prenos udela između ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Prenos udela trećim licima
Član 99.
Ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, ortak ne može bez saglasnosti ostalih ortaka:
1) preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udela kao nenovčanog uloga u drugo privredno društvo;
2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu.
Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, ortak kome je saglasnost za prenos udela uskraćena može istupiti iz društva, u skladu sa članom 121. ovog zakona.
Odgovornost kod prenosa udela
Član 100.
Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neograničeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema društvu na dan registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugačije.
Zahtev društva iz stava 1. ovog člana, zastareva u roku od tri godine od dana registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.
3. Poslovođenje
[uredi]Opšte pravilo
Član 101.
Svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva (poslovođenje).
Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva nisu obuhvaćene ovlašćenjem iz stava 1. ovog člana i mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka određeno da su jedan ili više ortaka ovlašćeni za poslovođenje, ostali ortaci nemaju ovlašćenje za poslovođenje.
Poslovođenje od strane više ortaka
Član 102.
Ako ovlašćenje za poslovođenje ima više ortaka, svaki ortak je ovlašćen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlašćen za poslovođenje može usprotiviti preduzimanju određene radnje u kom slučaju ta radnja ne može biti preduzeta.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da ortaci ovlašćeni za poslovođenje postupaju zajedno:
1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortaka ovlašćenih za poslovođenje, osim ako bi nepreduzimanje radnje usled
nedostupnosti nekog od ortaka moglo prouzrokovati štetu društvu;
2) svaki ortak je dužan da postupa po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlašćenih za poslovođenje.
U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, ako ortak smatra da instrukcije drugog ortaka nisu primerene, o tome obaveštava sve ortake ovlašćene za poslovođenje radi zajedničkog odlučivanja, osim ako bi odlaganje radnje prouzrokovalo štetu društvu, kada može postupati samostalno, o čemu je dužan da bez odlaganja obavesti sve ostale ortake ovlašćene za poslovođenje.
Prenos ovlašćenja na poslovođenje
Član 103.
Ortak ovlašćen na poslovođenje može preneti svoje ovlašćenje na poslovođenje na treće lice ili drugog ortaka, ako se sa tim saglase svi ortaci društva.
Ortak koji prenese ovlašćenje na poslovođenje na treće lice odgovara za radnje tog lica u vršenju poslovođenja kao da ih je sam preduzeo.
Otkazivanje ovlašćenja za poslovođenje
Član 104.
Ortak ovlašćen za poslovođenje može otkazati ovlašćenje za poslovođenje ako za to postoji opravdan razlog.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ortak pisanim putem blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da otkaže ovlašćenje za poslovođenje, kako bi omogućio ostalim ortacima da preduzmu ili organizuju preduzimanje radnji iz redovnog poslovanja društva.
Ako ortak otkaže ovlašćenje za poslovođenje suprotno st. 1. i 2. ovog člana, dužan je da društvu nadoknadi time prouzrokovanu štetu.
Oduzimanje ovlašćenja za poslovođenje ortaka
Član 105.
Ovlašćenje za poslovođenje ortaka može se oduzeti odlukom nadležnog suda po tužbi društva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, a naročito:
1) nesposobnost ortaka da pravilno vodi poslove društva;
2) teža povreda dužnosti prema društvu.
4. Prava ortaka
[uredi]Pravo na naknadu troškova
Član 106.
Ortak ima pravo na naknadu od društva svih troškova koje je imao u vezi sa poslovanjem ortačkog društva, a koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili neophodni.
Raspodela dobiti
Član 107.
Dobit društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Pravo na informisanje
Član 108.
Ortak ovlašćen za poslovođenje obavezan je da:
1) obaveštava sve druge ortake o poslovanju društva;
2) na zahtev drugog ortaka društva pruži informacije o poslovanju društva; i
3) preda finansijske izveštaje i drugu dokumentaciju na uvid svim ortacima.
Ortak ima pravo da se lično informiše o stanju i poslovanju društva, kao i na pristup i kopiranje poslovnih knjiga i druge dokumentacije društva, o svom trošku.
Na ostvarivanje prava ortaka na pristup i kopiranje knjiga i druge dokumentacije društva sudskim putem shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ostvarivanju prava na informisanje člana društva s ograničenom odgovornošću.
Izuzetak od pravila o zabrani konkurencije
Član 109.
Ne postoji povreda pravila o zabrani konkurencije iz člana 75. ovog zakona ako je ostalim ortacima pri stupanju ortaka u društvo bilo poznato da taj ortak ima svojstvo člana u konkurentskom društvu ili drugi pravni odnos sa konkurentskim društvom, a pristupanje društvu mu nije bilo uslovljeno prestankom svojstva člana u konkurentskom društvu, odnosno prestankom drugog pravnog odnosa sa konkurentskim društvom.
Odlučivanje ortaka društva
Član 110.
Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da se određene ili sve odluke donose većinom glasova, svaki ortak ima jedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Za donošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti društva, kao i odluke o prijemu novog ortaka u društvo neophodna je saglasnost svih ortaka.
5. Pravni odnosi društva i ortaka prema trećim licima
[uredi]Zastupanje društva
Član 111.
Svaki ortak je ovlašćen da samostalno zastupa društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju društvo zajedno:
1) oni mogu da ovlaste jednog ili više ortaka da zastupaju društvo u određenim poslovima ili određenoj vrsti poslova; i
2) izjava volje trećih lica učinjena bilo kom od ortaka ovlašćenih da zastupaju društvo zajedno smatraće se da je učinjena društvu.
Ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji je ovlašćen da zastupa društvo može zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, ako je izjava volje trećeg lica učinjena prokuristi ili ortaku koji zastupa društvo zajedno sa prokuristom smatraće se da je učinjena društvu.
Otkaz ovlašćenja za zastupanje
Član 112.
Ortak može otkazati ovlašćenje za zastupanje društva, ako za to postoji opravdan razlog.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ortak pisanim putem blagovremeno obaveštava sve ostale ortake društva o nameri da otkaže ovlašćenje za zastupanje, kako bi omogućio ostalim ortacima da preuzmu poslove zastupanja društva.
Ako ortak otkaže ovlašćenje za zastupanje suprotno st. 1. i 2. ovog člana, dužan je da društvu nadoknadi time prouzrokovanu štetu.
Oduzimanje ovlašćenja za zastupanje
Član 113.
Ovlašćenje za zastupanje može se oduzeti odlukom nadležnog suda po tužbi društva ili svakog od ortaka ako se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, kojima se naročito smatra:
1) nesposobnost ortaka da zastupa društvo;
2) teža povreda dužnosti prema društvu.
Zastupanje društva u sporu sa ortakom koji je ovlašćen za zastupanje
Član 114.
Ortak koji je ovlašćen za zastupanje ne može izdati punomoćje za zastupanje niti zastupati društvo u sporu u kojem je suprotna strana, a u slučaju da društvo nema drugog ortaka koji je ovlašćen za zastupanje to punomoćje izdaju svi preostali ortaci zajednički.
Prigovori i kompenzacija
Član 115.
Ako poverilac društva zahteva od ortaka ispunjenje obaveze društva:
1) ortak može istaći lične prigovore kao i prigovore koje može istaći i samo društvo;
2) ortak može odbiti ispunjenje obaveze ako poverilac može namiriti svoje potraživanje kompenzacijom sa društvom.
Odgovornost novog ortaka
Član 116.
Lice koje posle osnivanja društva stekne svojstvo ortaka odgovara za obaveze društva kao i postojeći ortaci, uključujući i obaveze nastale pre njegovog pristupanja društvu.
Odredbe ugovora o osnivanju koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog člana nemaju pravno dejstvo prema trećim licima.
6. Prestanak ortačkog društva i svojstva ortaka
[uredi]Član 117.
Ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u slučaju:
1) likvidacije društva usled:
(1) isteka vremena na koje je osnovano;
(2) odluke ortaka;
(3) sudske odluke;
(4) otvaranja stečaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno;
(5) ako je u društvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u društvu ostao jedan ortak društvu ne pristupi novi ortak;
(6) nastupanja bilo kojeg drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.
2) zaključenja stečaja društva;
3) statusne promene.
Svojstvo ortaka u ortačkom društvu prestaje u slučaju:
1) smrti ortaka;
2) brisanja ortaka koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije ili zaključenja stečaja;
3) istupanja ortaka;
4) isključenja ortaka;
5) u drugim slučajevima određenim ugovorom o osnivanju.
Sudska odluka o likvidaciji društva
Član 118.
Po tužbi nekog od ortaka nadležni sud donosi odluku o pokretanju postupka likvidacije društva kada za to postoji opravdan razlog.
Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako sud nađe da:
1) je ortak, sa namerom ili grubom nepažnjom, povredio svoju obavezu prema društvu ili drugim ortacima, što je imalo uticaja na poslovanje društva;
2) je ispunjenje obaveze iz tačke 1) ovog stava faktički nemoguće;
3) nije moguće da društvo drugačije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o osnivanju.
Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.
Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv društva i svih preostalih ortaka.
Nastavljanje društva sa naslednicima
Član 119.
U slučaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, a naslednici se sa time ne saglase, udeo ortaka se raspoređuje srazmerno na preostale ortake.
Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici se sa time mogu saglasiti tako da stupe na mesto preminulog ortaka ili da zahtevaju da ortačko društvo promeni pravnu formu u komanditno društvo, a da oni steknu status komanditora.
Ako naslednici zahtevaju da ortačko društvo promeni pravnu formu u komanditno društvo u skladu sa stavom 3. ovog člana, a preostali ortaci društva to odbiju, naslednici stupaju na mesto preminulog ortaka i mogu istupiti iz društva u skladu sa odredbama ovog zakona o istupanju ortaka.
Ako naslednici istupe iz društva u skladu sa stavom 4. ovog člana, oni odgovaraju za do tada nastale obaveze društva po propisima koji uređuju odgovornost naslednika za dugove ostavioca.
Ugovorom o osnivanju može se ugovoriti visina udela u dobiti za komanditore, u slučaju nastavljanja društva sa naslednicima i promene pravne forme društva u komanditno društvo, koja može biti različita od visine udela u dobiti koju je ostavilac imao kao ortak.
Isključenje ortaka
Član 120.
Na isključenje ortaka shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o isključenju člana društva s ograničenom odgovornošću.
Istupanje ortaka
Član 121.
Ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanog obaveštenja o istupanju ostalim ortacima.
Pisano obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju u skladu sa ovim članom istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato (dan istupanja).
Pravo ortaka iz ovog člana ne može se ograničiti niti isključiti.
Posledice istupanja ortaka iz društva
Član 122.
Udeo ortaka koji istupi iz društva raspoređuje se srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Društvo je u obavezi da u roku od šest meseci od dana istupanja, osim ako je drugi rok određen ugovorom o osnivanju, isplati ortaku koji istupa iz društva u novcu ono što bi on primio u slučaju likvidacije društva na dan istupanja, ne uzimajući u obzir tekuće i nezavršene poslove.
Ako je vrednost imovine društva na dan istupanja nedovoljna za pokriće obaveza društva, ortak koji istupa iz društva je u obavezi da isplati društvu deo nepokrivenog iznosa srazmerno svom udelu u društvu u roku od šest meseci, ako ugovorom o osnivanju nije određen drugi rok.
Solidarna odgovornost ortaka koji istupa iz društva za obaveze društva nastale do dana istupanja prestaje po isteku perioda od pet godina od dana istupanja, ako ugovorom o osnivanju nije određen duži period.
Učešće ortaka koji je istupio iz društva u nezavršenim poslovima
Član 123.
Ortak koji istupa iz društva učestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja još nisu bili završeni, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.
Ortak koji je istupio iz društva može na kraju svake poslovne godine zahtevati da se napravi obračun o poslovima završenim u toj godini, da mu se isplati ono što mu iz toga pripada i da mu se podnese izveštaj o stanju poslova koji još nisu završeni.
Zaštita poverilaca ortaka
Član 124.
Poverilac koji ima dospelo potraživanje prema ortaku po osnovu pravnosnažne i izvršne presude ima pravo da u pisanoj formi zahteva od društva da mu isplati u novcu ono što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, ali samo do visine svog potraživanja.
Društvo je dužno da bez odlaganja obavesti ortaka o prijemu zahteva iz stava 1. ovog člana.
Danom isplate poverioca od strane društva u skladu sa stavom 1. ovog člana ortak gubi svojstvo ortaka, a njegov udeo raspodeljuje se ostalim ortacima na jednake delove.
Ortak koji je izgubio to svojstvo u skladu sa stavom 3. ovog člana zadržava pravo na isplatu u novcu onoga što bi primio u slučaju likvidacije društva umanjeno za iznos isplaćen njegovom poveriocu.
U slučaju da u roku od šest meseci od dana dostave zahteva iz stava 1. ovog člana društvo ne izvrši isplatu poveriocu ortaka, poverilac ortaka može zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju.
U postupku likvidacije iz stava 5. ovog člana poverilac ortaka ima pravo na isplatu likvidacionog ostatka koji bi pripao ortaku, ali samo do visine svog potraživanja, a ortak zadržava pravo na isplatu likvidacionog ostatka u meri u kojoj prelazi iznos potraživanja tog poverioca.
Glava II
KOMANDITNO DRUŠTVO
[uredi]1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka o članovima društva
[uredi]Pojam i odgovornost
Član 125.
Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor).
Primena odredaba o ortačkom društvu
Član 126.
Na komanditno društvo primenjuju se odredbe ovog zakona o ortačkom društvu, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva, u skladu sa ovim zakonom.
Ugovor o osnivanju
Član 127.
Pored elemenata iz člana 94. ovog zakona, ugovor o osnivanju komanditnog društva obavezno sadrži i oznaku koji je član društva komplementar, a koji je komanditor.
Evidencija podataka o članovima društva
Član 128.
Komanditno društvo dužno je da vodi evidenciju podataka o članovima društva, u skladu sa članom 144. ovog zakona.
2. Ulog, udeo i dobit i gubitak
[uredi]Ulog, udeo i prenos udela
Član 129.
Na uloge i udele komplementara u društvu shodno se primenjuju odredbe člana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Na prenos udela komplementara shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka iz čl. 97. do 100. ovog zakona.
Komanditor može slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na treće lice.
Dobit i gubitak
Član 130.
Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva srazmerno svojim udelima u društvu, ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno.
3. Vođenje poslova, zastupanje društva i prava komanditora
[uredi]Član 131.
Komlementari vode poslove društva i zastupaju ga.
Komanditori ne mogu voditi poslove društva niti ga zastupati.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, komanditor se može usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zaključenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao.
Komanditoru se može dati prokura odlukom svih komplementara.
Komanditorovo pravo nadzora
Član 132.
Komanditor ima pravo da zahteva kopije godišnjih finansijskih izveštaja društva radi provere njihove ispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta društva.
Ako komanditoru nije omogućeno vršenje prava iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana kada je podneo odgovarajući zahtev, komanditor može tražiti da sud u vanparničnom postupku naloži društvu da postupi po njegovom zahtevu.
Postupak iz stava 2. ovog člana je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Komanditor nema pravo na informisanje iz člana 108. ovog zakona.
Komanditor može imati i druga prava u pogledu pristupa dokumentima društva ako je to određeno ugovorom o osnivanju.
Isplata dobiti komanditoru
Član 133.
Udeo u dobiti isplaćuje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o osnivanju drugačije određeno, a u roku koji je određen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom komplementara ako taj rok nije određen ugovorom o osnivanju.
Ako u skladu sa stavom 1. ovog člana o roku za isplatu dobiti odlučuju komplementari, taj rok ne može biti duži od 90 dana računajući od dana usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja društva.
4. Odgovornost komanditora
[uredi]Odgovornost komanditora
Član 134.
Komanditor ne odgovara za obaveze društva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju.
Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima društva do visine neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo.
U pogledu visine uplaćenog odnosno unetog uloga u društvo u smislu stava 1. ovog člana merodavna je vrednost tog uloga koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Odredba ugovora između komplementara, odnosno komplementara i komanditora, kojom se komanditor oslobađa u celosti ili delimično obaveze uplate svoga uloga ili mu se ta obaveza odlaže, bez dejstva je prema poveriocima društva.
Slučajevi odgovornosti komanditora kao komplementara
Član 135.
Komanditor odgovara kao komplementar prema trećim licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime komanditnog društva.
Odgovornost novog komanditora
Član 136.
Lice koje pristupi društvu kao komanditor odgovara u skladu sa odredbama člana 135. ovog zakona i za obaveze koje su nastale do trenutka njegovog pristupanja društvu.
5. Prestanak statusa člana društva i prestanak društva
[uredi]Prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme
Član 137.
Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je pravno lice.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravni sledbenici, ako je u pitanju pravno lice.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od šest meseci od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, u skladu sa ovim zakonom.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, ako komanditori ne donesu odluku o promeni pravne forme u roku propisanom u tom stavu pokreće se postupak prinudne likvidacije društva.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortačko društvo, a u slučaju da je preostao samo jedan komplementar on može odlučiti i da postane preduzetnik, u skladu sa ovim zakonom.
Ako komplementari ne donesu odluku iz stava 5. ovog člana u roku propisanom u tom stavu pokreće se postupak prinudne likvidacije društva.
Izvršene promene iz st. 3. do 6. ovog člana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Prestanak komanditnog društva
Član 138.
Na prestanak komanditnog društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortačkog društva.
Izvori
[uredi]- „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 36/11