Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA

Član 1

U Zakonu o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), u članu 3. stav 2. briše se.

Član 2

U nazivu iznad člana 20. reči: „beleženje ili” brišu se.

U članu 20. stav 1. menja se i glasi:

„Autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način.”

Stav 2. menja se i glasi:

„Delo se umnožava naročito, grafičkim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim postupcima kojima se postiže isti rezultat, zvučnim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela arhitekture, smeštanjem dela u elektronskom obliku u memoriju računara.”

U stavu 4. reči: „smeštanje celog ili dela programa u memoriju računara, odnosno” brišu se.

Član 3

U članu 21. stav 1. posle reči: „stavljanje u promet” dodaju se reči: „originala ili umnoženih”, a umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „prodajom ili drugim načinom prenosa svojine.”

Član 4

U članu 22. stav 1. menja se i glasi:

„Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela drugome na korišćenje na ograničeno vreme u svrhu ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Pravo iz stava 1. ovog člana se ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet originala ili umnoženih primeraka dela.”

Član 5

Naziv iznad člana 24. i član 24. brišu se.

Član 6

U članu 31. posle reči: „prilagođavanje” dodaje se reč: „prevođenje” i zapeta.

Član 7

Član 35. menja se i glasi:

„Član 35.

Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor ima pravo da bude obavešten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potražuje naknadu u obimu koji je propisan ovim članom.

Kao originali dela likovnih umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se slike, crteži, kolaži, grafike, fotografije, tapiserije, skulpture, umetnička dela izrađena u keramici, staklu ili drugom materijalu i slična dela koja je stvorio autor svojeručno.

Originalom dela likovne umetnosti iz stava 1. ovog člana smatraju se i umnoženi primerci tog dela (reprodukcije), ako ih je u ograničenom broju izradio sam autor ili lice koje je on ovlastio. Takvi primerci moraju da budu na uobičajeni način numerisani i potpisani ili na drugi način obeleženi od strane autora.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se na sve radnje preprodaje u koje su uključeni kao prodavci, kupci ili posrednici lica koja se profesionalno bave trgovinom umetničkim delima kao što su prodajni saloni, umetničke galerije, aukcijske kuće i sl.

Za obaveze iz stava 1. ovog člana solidarno odgovaraju prodavac, kupac i posrednik.

Naknada na osnovu prava sleđenja plaća se u procentu od prodajne cene originala bez poreza.

Naknada iz stava 6. ovog člana iznosi:

4% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 100.000-5.000.000 dinara;
3% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 5.000.001-20.000.000 dinara;
1% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 20.000.001-35.000.000 dinara;
0,5% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 35.000.001-50.000.000 dinara;
0,25% od prodajne cene ostvarene u iznosu koji prelazi 50.000.001 dinara.

Nezavisno od prodajne cene originala, naknada na osnovu prava sleđenja ne sme da iznosi više od 1.300.000 dinara.

Lica navedena u stavu 5. ovog člana dužna su da u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena, obaveste autora o iznosu prodajne cene, imenu, odnosno nazivu i adresi prodavca, kupca i posrednika. Obaveza plaćanja naknade iz ovog člana dospeva u roku od 30 dana od dana kada je prodaja izvršena.”

Član 8

Član 36. menja se i glasi:

„Član 36.

Autor se ne može odreći prava sleđenja niti može njime raspolagati. Posle smrti autora pravo sleđenja prelazi na njegove naslednike.

Pravo sleđenja ne može biti predmet prinudnog izvršenja.

Autor ima pravo da, u roku od tri godine od preprodaje originala dela likovne umetnosti, zahteva od lica navedenih u članu 35. stav 5. ovog zakona, bilo koju informaciju koja mu je potrebna za obezbeđenje naplate naknade koja mu pripada od te preprodaje.”

Član 9

U članu 39. stav 1. menja se i glasi:

„Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st.1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.”

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:

„Autor se ne može odreći prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana. Pravo na posebnu naknadu ne može biti predmet odricanja, raspolaganja za života i prinudnog izvršenja.” Dosadašnji stav 10. postaje stav 11.

Član 10

Član 40. menja se i glasi:

„Član 40.

U slučaju davanja na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela, od strane javnih biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost, autor ima pravo na odgovarajuću naknadu.

Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoženih primeraka dela na korišćenje, u vremenski ograničenom periodu, bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se prilikom davanja na poslugu:

originala ili umnoženih primeraka bibliotečkog materijala u nacionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama;
originala ili umnoženih primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna;
građevina;
originala ili umnoženih primeraka dela koja međusobno pozajmljuju institucije iz stava 1. ovog člana.

Pravo iz stava 1. ovog člana može se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.”

Član 11

U članu 42. posle reči: „državnim organima” dodaju se reči: „ili u svrhu obezbeđenja javne sigurnosti”.

Član 12

Član 43. menja se i glasi:

„Član 43.

Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:

umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.

Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.”

Član 13

Član 44. menja se i glasi:

„Član 44.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:

javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju ulaznice;
javno saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja unutar obrazovne ustanove.”

Član 14

Član 45. menja se i glasi:

„Član 45.

Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe, ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnožavanjem ove institucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist.”

Član 15

U članu 46. stav 3. tačka 5) menja se i glasi:

„5) računarske programe i elektronske baze podataka;”.

Posle tačke 5) dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:

„6) umnožavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje dve godine;

7) umnožavanje notnih zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem.”

Član 16

U članu 49. stav 1. posle reči: „(pravo citiranja)” dodaju se reči: „odnosno pojedinačnih kratkih autorskih dela” i zapeta.

U tački 2) posle reči: „pomenuti delovi” dodaju se reči: „odnosno kratka dela” i zapeta, a posle reči „citatu” dodaju se reči: „i u skladu sa dobrim običajima”.

U tački 3) posle reči: „izdato” dodaje se zapeta i reči: „ukoliko su ti podaci poznati”.

Član 17

Posle člana 54. dodaju se čl. 54a - 54v, koji glase:

„Član 54a

Dozvoljena je slobodna prerada objavljenog autorskog dela ako se radi o:

parodiji ili karikaturi, ako to ne stvara zabunu ili ne može dovesti do stvaranja zabune u pogledu izvora dela;
preradi dela za lične potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti;
preradi u vezi sa dozvoljenim korišćenjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili načinom tog korišćenja.

Član 54b

Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoženog primerka može slobodno da umnožava ili preradi tu bazu podataka ako je to potrebno radi pristupa njenom sadržaju i redovnog korišćenja tog sadržaja. Ako je korisnik ovlašćen samo za deo baze podataka, dozvoljeno mu je umnožavanje i prerada samo tog dela. Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog člana su ništave.

Član 54v

Objavljena dela koja predstavljaju nebitan sastojak u odnosu na glavno delo u koje su uključena ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste, u slobodnoj su upotrebi pri iskorišćavanju takvog glavnog dela ili takve stvari.”

Član 18

U članu 55. stav 1. menja se i glasi:

„Bez dozvole autora, a uz obavezu plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je, u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naučnom istraživanju, umnožavanje na papiru ili sličnom nosaču, putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili slične tehnike koja daje slične rezultate, odlomaka objavljenih autorskih dela, pojedinačnih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti nauke, književnosti i muzike ili pojedinačnih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafičkog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima više različitih autora, osim ako to autor izričito ne zabrani.”

Član 19

U članu 56. stav 2. briše se.

Član 20

U članu 103. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Autorsko pravo na kolektivnim delima traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela. ”

Član 21

U članu 127. stav 6. reči: „odrede tarifu” zamenjuju se rečima: „odrede tarife naknada”.

Član 22

U članu 136. tačka 1. posle reči: „emisije” dodaje se zapeta i reči: „bežično ili putem žica”.

Član 23

U članu 138. stav 2. menja se i glasi:

„ Zaštita baze podataka obuhvata:

celokupan sadržaj baze podataka;
svaki kvalitativno ili kvantitativno bitan deo sadržaja baze podataka;
kvalitativno ili kvantitativno nebitne delove sadržaja baze podataka ako se ti delovi ponovljeno i sistematski koriste, a to korišćenje je u suprotnosti sa uobičajenim korišćenjem te baze podataka ili nerazumno oštećuje legitimne interese proizvođača baze podataka. ”

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Zaštita se ne odnosi na računarske programe koji su korišćeni za izradu baza podataka ili za rad sa bazama podataka koje su dostupne elektronskim putem.”

Član 24

U članu 140. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) interaktivno činjenje dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem u smislu člana 30. ovog zakona i svaki drugi oblik javnog saopštavanja baze podataka u celini ili njenih bitnih delova.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 25

Posle člana 140. dodaje se član 140a, koji glasi:

„Član 140a

Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoženog primerka može u bilo koju svrhu slobodno da koristi kvalitativno i kvantitativno nebitne delove njenog sadržaja. Ako je korisnik ovlašćen samo u pogledu dela baze podataka, ovaj stav se primenjuje samo na taj deo.

Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da obavlja radnje koje su u suprotnosti sa uobičajenim korišćenjem takve baze ili koje nerazumno vređaju legitimne interese proizvođača baze podataka.

Ovlašćeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da nanese štetu autorskom ili srodnim pravima u pogledu dela ili predmeta zaštite koji su sadržani u bazi podataka. Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa odredbama ovog člana su ništave.”

Član 26

U članu 142. stav 3. posle reči: „i ovog člana” dodaju se reči: „koju plaćaju proizvođači, odnosno uvoznici uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i fizička i pravna lica koja pružaju usluge fotokopiranja uz naknadu ” i zapeta.

Član 27

U članu 148. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Za strane autore i nosioce srodnih prava koji uživaju zaštitu na osnovu ovog zakona važe rokovi trajanja tih prava iz ovog zakona s tim da ističu najkasnije na dan kada ističe zaštita u državi čiji su oni državljani ili u kojoj imaju svoje sedište i ne mogu biti duži od rokova propisanih ovim zakonom.”

Član 28

U članu 156. stav 2. tačka 2) posle reči: „u ime i za račun” dodaju se reči: „ili u svoje ime a za račun”.

Član 29

U članu 158. tačka 2) menja se i glasi:

„2) njeni članovi, koji su je na osnovu ovlašćenja ili ugovora ovlastili da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, predstavljaju većinu nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a imaju prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji ili su njeni državljani;”.

Član 30

U članu 160. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Zahtev za obnovu dozvole za obavljanje delatnosti podnosi se nadležnom organu najkasnije 90 dana pre isteka važeće dozvole.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 31

U članu 162. stav 1. tačka 4) broj: „187” zamenjuje se brojem: „186”.

Član 32

U članu 173. posle reči: „objavom poziva” dodaje se reč: „reprezentativnim”.

Član 33

U nazivu iznad člana 177. reči: „jedinstvene tarife” zamenjuju se rečima: „jedinstvenih tarifa”.

U članu 177. stav 1. reči: „Jedinstvena tarifa” zamenjuju se rečima: „Jedinstvene tarife”, a reči: „određuje se” zamenjuju se rečima: „određuju se”.

U stavu 2. reči: „jedinstvenoj tarifi” zamenjuju se rečima: „jedinstvenim tarifama”.

Član 34

U članu 187. stav 1. reči: „u skladu sa članom 183. ovog zakona” brišu se, a umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „u svim slučajevima kada je dobijanje dozvole za iskorišćavanje predmeta zaštite propisano ovim zakonom.”

U stavu 2. posle reči: „relevantne za obračun”, dodaju se reči: „i raspodelu”.

Član 35

U članu 188. stav 2. tačka 1) posle reči: „godišnji obračun” dodaje se reč: „naknada”.

U stavu 2. tačka 3) posle reči: „plan raspodele naknade i njegove izmene” dodaju se reči: „sve druge opšte akte i njihove izmene” i zapeta.

Član 36

U članu 190. stav 1. posle reči: „godišnji obračun” dodaje se reč: „naknada”.

Član 37

U članu 198. stav 1. u tački 3) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.”

Član 38

U članu 199. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Uz izjašnjenje iz stava 1. ovog člana reprezentativno udruženje korisnika, odnosno individualni korisnik dostavlja i dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije. ”

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 39

U članu 201. stav 2. reči: „okružnog suda”, zamenjuju se rečima: „višeg suda”.

Član 40

U članu 208. stav 1. tačka 3) posle reči: „uređaja” dodaje se zapeta i reči: „proizvoda, sastavnih delova, računarskih programa” i zapeta, a posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.

U stavu 1. tačka 4) posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.

U stavu 2. posle reči „saglasnost”, umesto tačke i zapete stavlja se tačka i dodaju reči: „Tehnološke mere smatraju se efikasnim kada nosioci prava iz ovog zakona korišćenje svojih autorskih dela ili predmeta srodnih prava ograničavaju putem kontrole pristupa ili putem zaštitnog postupka kao što su enkripcija, deformacija ili druga transformacija autorskog dela ili predmeta srodnog prava ili putem mehanizama za kontrolu umnožavanja kojima se postiže cilj zaštite. ”

Član 41

Posle člana 208. dodaje se novi član 208a, koji glasi:

„Član 208a

Nosilac prava koji koristi tehnološke mere prema odredbama ovog zakona dužan je da licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku dela i predmetu srodnog prava, na njihov zahtev, u najkraćem mogućem roku, omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na dela ili druge predmete zaštite koji su učinjeni dostupnim javnosti na osnovu dogovorenih ugovornih uslova na način koji omogućava pripadnicima javnosti da im pristupe sa mesta i u vreme koje sami odaberu.

Nosilac prava, uvoznik ili drugo lice koje je primenilo tehnološke mere ili koje ima ovlašćenje da ih otkloni mora na svakom primerku dela ili predmeta srodnog prava, izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, jasno i vidljivo da naznači upotrebu tehnoloških mera prema odredbama ovog zakona i da navede:

podatke o upotrebljenoj tehnološkoj meri i njenim učincima;
svoje ime, odnosno naziv i kontakt adresu za omogućavanje efikasnog ostvarivanja sadržajnog ograničenja prava iz stava 1. ovog člana.

Ako nosilac prava ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, tvrdeći da ne postoje uslovi pod kojima je dozvoljeno iskorišćavanje dela, odnosno primerka srodnog prava na osnovu odredbi o ograničenjima autorskog i srodnih prava koji su propisani odredbama ovog zakona, lice koje hoće da ostvari sadržajna ograničenja prava može da podnese tužbu protiv nosioca prava i da zahteva pristup autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava i korišćenje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenja autorskog prava.”

Član 42

U članu 212. stav 1. umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju reči: „pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.”

Stav 2. menja se i glasi:

„U slučaju da se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, odnosno rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.”

Član 43

U članu 215. stav 1. tačka 1) posle broja: „29” dodaje se broj: „30” i zapeta.

U tački 3) posle reči: „uređaje” dodaje se zapeta i reči: „proizvode, sastavne delove, računarske programe” i zapeta, a posle reči: „zaobilaženje bilo koje” dodaje se reč: „efikasne”.

U tački 4) posle reči: „bilo koju” dodaje se reč: „efikasnu”.

U tački 7) posle reči: „relevantne za obračun” dodaju se reči: „i raspodelu”.

Član 44

U članu 217. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetničkim delima (prodajni saloni, umetničke galerije, aukcijske kuće i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9);”.

U tački 5) tačka se zamenjuje tačkom zapetom.

Posle tačke 5) dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:

„6) licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ograničenjima autorskog prava imaju zakoniti pristup primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ne omogući da ostvare sadržajna ograničenja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnoloških mera ili na drugi način (član 208a stav 1);

7) na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava izrađenom ili uvezenom u komercijalne svrhe, ne označi jasno i vidljivo upotrebu tehnoloških mera (član 208a stav 3).” Stav 5. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (član 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9).”

Član 45

Zakon o autorskom i srodnim pravima primenjuje se na fonograme proizvođača fonograma i na njima snimljene interpretacije ako od beleženja, odnosno od prvog izdanja ili objavljivanja, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije proteklo pedeset godina, s tim što se početak roka određuje u skladu sa članom 147. stav 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Član 46

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Vidi još

Izvori

„Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 99/11