[Zaženi se dete Dukatliče]
Zaženi se dete Dukatliče,
i zaprosi Janiku devojku.
Pokupi se kićeni svatovi,
pa si pođe crkve na venčanje,
i si pođe u šume zelene. 5
Puče puška iz šume zelene,
lako puče, mlogo je strevila,
strevila je dete Dukatliče,
strevila ga u toj kleto srce.
Kad su bili na pola venčanje, 10
progovara dete Dukatliče:
„Čuješ mene, kume i starejko,
mlogo me je dremka obalila!“
Kad je bilo i celo venčanje,
pa govori dete Dukatliče: 15
„Čuješ mene, kume i starejko,
ja ću idem napred pred svatovi,
da natočim vino i rakiju,
i ću lepo svati da presretnem,
i ću lepu pesmu da zapevam, 20
i ću lepo oro da povedem!“
Pa otide dete pred svatovi.
Odolek’ ga majka sagledala,
pa ga lepo odma presretnala:
„Što mi, sinko, ideš pred svatovi?" 25
„Ćuti, majke, ništa ne govori,
no ulegni u ljuti kletovi,
namesti mi dugo i široko,
i mi turi pod glavu visoko,
ja ću legnem malko da prespavam. 30
Ti natoči vino i rakiju,
i ti lepo svati da presretneš,
i ti lepo oro da povedeš,
i ti lepu pesmu da zapevaš:
„More bože, aoj mili bože, 35
što će, bože, slunce bez meseca?
Takoj moja snaja i bez sina!"
To izusti i dušu ispusti.
I ona je dete poslušala,
natočila vino i rakiju, 40
i je lepo svati presretnala,
i je lepo oro zaigrala,
i je lepu pesmu zapevala:
„More bože, aoj mili bože,
što će, bože, slunce bez meseca? 45
Takoj moja snaja i bez sina!“
I se pušta taja verna ljuba:
„Zašto, majke, moja svekrvice,
zašto, majke, takoj ti govoriš?“
„Čuješ li me, moja mila snajo, 50
ti ulegni u ljuti kletovi,
pa da vidiš dete Dukatliče.“
Kad uleže u ljuti kletovi,
ona vide dete Dukatliče;
pokreće ga, jadna, obrće ga, 55
pa mu brkna u svil’ni džepovi,
pa izvadi tija ostri noži:
„Čuješ mene, moja svekrvice,
da ne kopaš na drum, na raskrsja,
otkud, majke, slunce što izgreva, 60
da pazimo kićeni svatovi.“
To izusti i dušu ispusti.
