ZADOVOLjSTVO
Ostala je prošlost moja još kod mene,
U njoj spava moja mladost, moja patnja:
Ja je gledam kao telo hladne žene,
Za čij' odmor još saznala nije pratnja,
Iako joj lice mrtvo mirno vene.
Ostalo je još kod mene vreme, koje
I sad čuva moje dane, moju mladost,
Sve sudare zemlje s nebom, sve dvoboje,
Gde su redom poginule moja radost,
I lepota, i misao, srce moje.
Dani borbe i ljubavi i visine,
Dani rada i ideja i poleta
Popadali po mladosti, te se čine
K'o predeo mrtvih gora, kojim šeta
I lagano i svečano duh tišine.
Bele noći, pune greha, pakla pune,
Dane magle, pune straha i užasa,
I časove živog bola kad se kune,
Kad se plače i bez suza i bez glasa —
Sve ih vidim pokidane kao strune.
Prošla me je moja buna, mržnja moja,
San osvete i odvratnost na svet bedan,
Zaspale su moje noći bez pokoja,
Moje svetle ambicije i duh žedan,
Zaspale su, k'o vojnici posle boja.
Još ja živim. Al' krv moja već je stara
I sve manje zamiriše na strast sada,
Nemam vere da me štiti ili vara.
I još uvek sat za satom tiho pada,
Oko glave, k'o oreol, dim i para.
Oko glave, k'o oreol, pusti snovi,
A u srcu izmirenje i dobrota,
I još malo zadovoljstvo, što su novi
Moji dani kratki, kratki bez života,
Što prestaju i radosti i okovi.
Sve se dosad preživelo. Nema više
Ni vremena ni potrebe da se strada.
I dok negde strašno liju teške kiše,
Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada.
I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše.
Cela mladost i godina moja svaka,
Mada ode sva sirota, kao beda,
Mada nebo ne donese dana laka,
Ipak moju glavu kiti kosa seda,
I veliki odmor sprema crna raka.
Ostala je prošlost moja još kod mene,
U njoj spava moja snaga, moja patnja:
Ja je gledam kao telo hladne žene,
Čiji odmor ukloniće moja pratnja,
Jer sad njeno lice mrtvo samo vene.
