Zavet (Šapčanin)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Zavet
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


SapcaninMilorad.jpg

Zavet


Našto da mi svet se ruga,
Našto da se kvarim sam;
Neću piti — neću više
Da na volju srcu dam.

Tol'ko blago, tol'ku zemlju
Straćio sam, bolan ja!
Svak' na mene pruža prstom,
Da sam lola svako zna.

To je tako do sad bilo,
Svoj nesreći kriv sam sam
Neću piti — a šta j' prošlo
Neću više ni da znam;

Bog je ovedok mom zavetu,
Bog je velik, Bog je svet,
Ako čašu jednu uzmem —
Nek' sam hulja, nek' sam klet!

Tako se je kleo Vaso
Popravljajuć' život svoj,
P'onda svrn'o u mehanu
Te osvetl'o zavet svoj.

Napomene[uredi]

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 33

Izvori[uredi]

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 42-43. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 125 godina.