ZOROVAVELOV SUD
| ZOROVAVELOV SUD Pisac: Gavril Stefanović Venclović |
Kod cara Darija persijskogo trojica pobližih od njegovih udvornika se nadmudrivali koji bi pohitleniju neku besedu od sebe izneo pred cara da bi ga za to u svome carstvu višego gospodina učinio. I tome se svaki o sebi doviše da upišu na papiru kano ceduljicu od svoga im razuma što je ponajsnažnije i najjače ovoga vilajeta. I jedan upisa u svojoj cedulji da je vino od svega ponajsnažnije, jer ono svakoga čoveka može s nogu svaliti i najpametnijega izumiti, ko ga mnogo pije. A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini. A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena. Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade.
I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda se da rasmotre čije uzbude pomudrije pismo da ga učini prvoga do sebe u carstvu. I pronađoše tako svi o nevesti da je pravo izrečeno.
I to bijaše imenom Zorovavel, izrailjski car, što pak izvede iz ropstva vavilonskoga rod izrailjski k Jerusalimu i ponovi grad i crkvu Solomonovu. On je to zaprosio od cara persijskoga i dostade.
Izvor[uredi]
- Gavril Stefanović Venclović:Crni bivo u srcu, Prosveta, Beograd
|