Žorž Danden/14
POJAVA V
Klitandar, Liben i Klodina.
KLODINA:
Odista, gospodine, našli ste sebi vrlo bistrog glasonošu.
KLITANDAR:
Nisam smeo da pošaljem nikog od svoje posluge. Ali, draga Klodina, moram da te nagradim za tvoje usluge meni. (Prevrće po džepu).
KLODINA:
Oh, nije potrebno. Neka, gopsodine, nemate zašta da se trudite toliko. Ja vam činim usluge zato što zaslužujete i što osećam u duši da ste mi dragi.
KLITANDAR:
(Daje novac Klodini). Hvala ti na tome.
LIBEN:
(Klodini). Pošto ćemo se uzeti daj da ga metnem s mojim.
KLODINA:
Čuvam to za tebe, kao i onaj poljubac.
KLITANDAR:
(Klodini). Jesi li predala moje pismo svojoj lepoj gospodarici?
KLODINA:
Jesam, otišla je da napiše odgovor.
KLITANDAR:
Je li, Klodina, mogu li nekako da se porazgovaram sa njom?
KLODINA:
Možete: hodite sa mnom, odvešću vas da se sastanete.
KLITANDAR:
Samo, da neće ona što zameriti? Da nema kakvve opasnosti?
KLODINA:
Nema, nema. Njen muž nije u kući. A, posle, ona ne treba da se toliko ustučava zbog njega koliko zbog oca i matere. Samo neka oni budu na njenoj strani, a za sve ostalo nemate se šta bojati.
KLITANDAR:
Puštam da me ti vodiš kako znaš.
LIBEN:
(Sam). Trista mu! Što ću imati promućurnu ženicu. Ima glavu za četvoro.
|