Žive buktinje
Šibaj i goni dvokolice naše
Širokim drumom kud vruć katran teče,
Visoko diži vinom pune čaše,
Nek sami užas ponoć ova reče.
Kako se viju, koprcaju, kriče
Očajne žrtve oblivene smolom,
Dok plamen liže po telu im golom,
Na bogove ti i demone liče.
Šibaj i goni kroz buktinje žive:
O, kako guši zgar ljudskoga mesa,
O, tutnji, beži iz sutoni sive
Gde jauk čuješ demonskoga plesa.
Drumom se valja val otrovnog dima,
Nebesa tučna nad nama se ruše,
Lešine smradne bukteći se puše
A smrt nam grozi sa hajkačkim psima.
Utrobu kida slična divljem kopcu
Čiji su nokti u nas se zaboli
I zagušeni u poslednjem ropcu
Pašćemo žrtva, u dimu i smoli.
(Bez datuma)