Ženik slobode/POJAVA XV/III
| ←POJAVA XIV | Ženik slobode Pisac: Dragutin Ilić SLIKA III - POJAVA XV |
(Ružici preobražena kao Ravijojla ulazi sa barjakom u jednoj a mačem u drugoj ruci).
SLEPAC (uzima barjak i grli ga):
Ružice, sejo!
KALUĐER (prima mač):
Ravijojla, viteže! Beše l’ ono san?
RAVIJOJLA:
Kosovsku tamu razbi slobode
Željne dan.
GENIJE (koji je u tome času prigrlio na svoje grudi Srbiju i Đorđa):
Raduj se kćeri draga, slobode
Ženik to je,
Što razbi četir veka. Viteški
Sine moj,
Genije mučenika veliča ime tvoje,
Pođi, i otac budi Srbiji slobodnoj,
Pravdom je svojom štiti, desnicom smelom brani,
Vekova Demonovih razmetni mračni grob.
ĐORĐE (Dohvati iz vitezovih ruku barjak i digne ga u vis):
Diž’te se mučenici! Na noge okovani,
Nek sijne luč slobode, Srbija nije rob!
(trube se iz daleka čuju na uzbunu).
GENIJE:
Kosovsko groblje, Đorđe, eno se odaziva!
Čuj, kako trešte trube. Pogledaj sine moj,
Ono ti prošlost trubi, Kosovo tebe sniva:
Besmrtni, što ti počneš,
Nek dočne unuk tvoj!
|