Ženik slobode/POJAVA IX/III
| ←POJAVA VIII | Ženik slobode Pisac: Dragutin Ilić SLIKA III - POJAVA IX |
POJAVA X→ |
DEMON SRBIJE (sam):
Ha, četir veka kako Kosovsku decu tlačim,
Četiri veka on se opir’o gnjevu mom;
Genije, teško tome ko traži borbu s jačim
I draži pakla grom! (prezrivo)
Kaluđer, Guslar, Hajduk! I to mu snaga bila
Da meni na put stane? To li mu beše nad?
Kukavče, na Kosovu salomih orlu krila
I ti se nadaš, sad! (ozgo zasvetluca, on se trgne).
GLAS GENIJA (ozgo):
Iz praha Kosovskog podižem tebe, sine,
Vekova mučeničkih nek puca mračni grob!
Slobode ženik stupa; pojte mu sa visine;
Iskapih čašu gorku, mučenik nije rob!
DEMON (digne pesnicu i gleda nad sobom):
Ha, ti mi pretiš?
GLAS GENIJA:
Orli iz gora i urvina,
Diž’te se nebu, diž’te, slobode granu čas!
Kosovska prevre suza i rodi silnog sina,
Srbijo, ženik ide, slobode sveti spas!
DEMON:
Ha, ha, ha! Ženik njezin danas će biti grob,
A ti, Genije svetli, večite tame rob!
(odjuri za onim glasom).
(Cela ova pojava praćena je svetlucanjem od časa na čas).
|