Ženik slobode/POJAVA IX

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ženik slobode
Pisac: Dragutin Ilić
PROLOG - POJAVA IX



POJAVA IX

(Na sceni za neko vreme nema nikoga. Ozdo ispod planine dopire grohot od pušaka. U jedan čas nešto zasvetluca, pa se tek ugasi. Za ovim blesne jači mlaz svetlosti. Ulazi Genije Srpstva, a za njim žurno Kara-Đorđe S rukom na pištolju. Svetlost utrne).

ĐORĐE (ulazeći):
Kojekude, kud me mamiš to?
GENIJE:
Za mnom Đorđije!
ĐORĐE:
Govori ko si? Tamo, pod gorom,
Ugledah svetlost tvoju! Utvara ili duh?
GENIJE:
Putnik.
ĐORĐE:
Putnik?
GENIJE:
Večiti putnik.
ĐORĐE:
Zbori jasnije!
GENIJE:
Kosovski putnik, prođe već četvrti vek
I nasta peti kako lutam ja,
Kroz nemo groblje i okova jek
Očajan kao duša prokleta.
Lutam i budim groblje
I tešim jadno roblje;
S oltara i gusala slobode širim nad;
Al groblje ćuti tavno
A roblje okovano
Već četir veka, evo, ispija trovni jad.
U prahu kosovskom žeravku tražim vrelu,
Da robu začamelu, kukavnu zgrejem grud,
Slobodu srpsku tražim u prahu i pepelu,
Četiri veka tražim. Ah, sve je uzalud!
ĐORĐE:
S kosovskog ideš groba? Milošev duh si možda
Il čestitog kneza, to bludi sveta sen?
O, duše sa Kosova, kaži se očajniku
Čijeg si groba plen?
GENIJE:
Genije Srpstva sine, pred tobom stoji, evo,
Kom demon nenasiti zarobi milu šćer.
ĐORĐE:
Genije? O, ta ja sam o tebi vazda snevo.
(grohot pušaka ozdo)
GENIJE:
Čuješ li kako grokće pod gorom grozna zver?
ĐORĐE (tužno):
Tako nam od Kosova dodeli sudba ljuta,
Ko roblje rađamo se, živimo kao rob,
No ti što večno kružiš i znadeš sudbi puta
Reci, sloboda da l’ će obasjati naš grob?
GENIJE:
Poznaješ slavu staru?
ĐORĐE:
Slušam je sa gusala.
GENIJE:
Imaš li nade, Đorđe?
ĆORĐE:
Krepim je kod oltara.
GENIJE:
A ti me čuj!
Onda, u krvi kada Kosovo kleto plinu
I lanci zazvečaše, ovlada duga tma,
S kosovskog groblja ja se uznesoh u visinu,
Gde presto svevišnjega u večnoj slavi sja,
Zavapih večnoj pravdi: Oh oče smiluj nam se!
A on mi reče: Sine, proći će mnogi vek,
Bure će moje, mnoge, narode da pogase,
Ali okova onih čuće se dugo zvek.
Idi, i nadu zgrevaj, i teši mučenike,
Sred srca pretrnulih stišavaj gorki jad,
I spremaj rodu svome kosovske osvetnike.
Slobodi okovanoj ti budi tvrdi nad!
U meni milost nađe mučenik očajani;
Reci im: Večni otac nad njinom sudbom bdi.
Zar nije tako strado i sin mi izabrani?
Proganjan,prezren, pljuvan, na krst raspet bi!
ĐORĐE (gorko):
On beše sin Božiji, a to je što i Bog!
GENIJE:
A vi zar niste deca svevišnjeg, preblagog?
ĐORĐE:
O, jesmo! Al te muke očajne što nas tište
Pred presto dali stižu s dušama mučenim?
Ti čuješ ropac ljudi, i decu kako vrište,
I vidiš mučitelja sa žvalom paklenim.
Pa hoće l’ i mom rodu granuti Vaskresenje,
Hoće l’ mu doći spas?
O, svetli duše, kaži, podstakni pepelište,
Ta, da ga vidim samo, i da mu čujem glas.
GENIJE:
Golgotom ko se penje,
Sa krsta mučeničkog s pobedom vaskrsava.
ĐORĐE:
I vaskrsnuće rob?
GENIJE:
Ustaće mučenik,
Blesnuće novim sjajem slobode svete lik!
ĆORĐE:
I ja ću dočekati?
GENIJE:
Pred tobom dani stoje.
ĐORĐE:
Genije roda mog!
Okove raskidane da vide oči moje?
Kosovsku kletvu da nam oprosti dobri Bog?
I to će skoro biti?
GENIJE:
Kad suza sa Kosova
Prevre i rodi diva, viteza besmrtnog.
ĐORĐE (bono):
O!
GENIJE:
Ti sumnjaš?
ĐORĐE:
Ne!
Al. onom, koji čeka, predug je svaki čas.
GENIJE:
Želiš li sad da vidiš? Ja ću ti dati vid,
Da prozreš u dubine sudbine sakrivene
I prozreš okom svojim kroz sadašnjosti zid.
ĐORĐE:
Da vidim? duše, daj!
GENIJE:
A ti pogledaj!
(iznenada mu zaklopi šakom oči, tako, da se Đorđe trgne)
ĐORĐE (u tome času brzo uhvati za pšišolj):
Ha, kojekude! (tresak groma)
GENIJE:
Vidiš li, Đorđe?
ĐORĐE:
Kosovo, Kosovo tužno! Čujem ga, groblje nemo
Uzdiše, jeca, bono!
Ko burnog vetra huk.
Leluja suhu travu; kao pogrebno zvono
Očajni njegov zvuk
Premeće kosti suhe. Ha, ono tamo ko je?
Ko uzbesneli psi?
S lavežom uzdivljali čeljusti keze svoje.
GENIJE:
Demone, to si ti!...
Napred Đorđije, napred! Gospode tebi hvala,
Ja nađoh pravog sina: Kosovska suza to
Previre, evo, kipi ko hučnog mora žvala
Pomamno kad razjape dubina svojih dno.
(iz daleka čuje se vrisak)
ĆORĐE (koji razrogačeno gleda tamo):
Ha, kako besno vuče po kalu ženu jadnu!
Za mnom ko srca ima: sloboda ili grob!
Ustajte, mrtvi!
GENIJE:
Đorđe, Sloboda okovana
Na tvoju ruku čeka...
ĐORĐE (trza pištolj):
Na noge ko je rob! (polši napred)
GENIJE (obe ruke prema Đorđu nadneo):
Kosovska suza to je, moje je oči vide!
Slobodo, likuj divna, tvoj ženik tebi ide.
(zavesa)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 93 godine.