Ženidba od Pirota Janka
(Iz Gruže)
Vezak vezlo trijest đevojaka,
U bijelu Senju na krajinu,
A na kuli od Senja Ivana,
Među njima seja Ivanova,
A na ime Ružica đevojka, 5
Vezak vezde, razgovarale se:
Kako koja dragog zadobila.
Ćuti Ruža seja Ivanova,
Ona ćuti ništa negovori.
A nju pita trijest đevojaka: 10
„Oj Ružice naša drugarice!
„Što ti ćutiš, ništa ne govoriš?
„Ali si se, Ružo, ponijela,
„Be si boljeg dragog zadobila?
„Ali si se bratom. ponijela, 15
„Tvojim bratom od Senja Ivanom,
„Đe ti brata svi serdarom viču,
„Te ti ćutiš, ništa ne govoriš?"
Odgovara Ružica đevojka:
„Oj đevojke, moje drugaripe! 20
„Ja se nisam mlada ponijela,
„Što sam boljeg dragog zadobila;
„Niti sam se bratom ponijela,
„Mojim bratom od Senja Ivanom,
„Đe mi brata svi serdarom viču; 25
„No đevojke, moje drugarice!
„Bog ubio mog brata rođena,
„Moga brata od Senja Ivana!!
„O da Bog da mom bratu Ivanu,
„Što rodio sve se kamenilo, 30
„Što mu muško sve kameno bilo,
„A što žensko, slijepo mu bilo;
„Kad me prosi od Pirota Janko,
„Ne dade me u Pirota grada,
„Za sokola od Pirota Janka; 35
„No me dade bratac u Udbinu,
„U Udbinu, u tursku krajinu,
„Za Turčina stara ĆeiF-agu,
„Što u glavi niđe zuba nema,
„A žuta mu do pojasa brada, 40
„Vetar duva, te mu bradu ljulja;
„Zato ćutim, ništa ne govorim."
Ruža misli, niko je ne sluša,
„Al’ to začu ljuba Ivanova,
„Pa otide, Ivanu kazuje: 45
„Oj Ivane, dragi gospodaru!
„Vezak veze trijest đevojaka,
„E na našoj prebijeloj kuli,
„Među njima tvoja mila seja,
„Tvoja seja Ružica đevojka. 50
„Pa te kune tvoja seja, Ivo,
„Među njenih trijest drugarica:
„„Bog ubio mog brata Ivana!
„„Oj da Bog da mom bratu Ivanu
„„Što rodio sve se kamenilo, 55
„„Što mu muško, sve kameno bilo,
„„A što žensko, slijepo mu bilo:
„„Kad me prosi od Pirota Janko,
„„Ne dade me u Pirota grada,
„,3a sokola od Pirota Janka; 60
„„No me dade bratac u Udbinu,
„„U Udbinu u Tursku krajinu
„„Za Turčina stara ĆeiF-agu,
„„Što u glavi niđe zuba nema,
„„A žuta mu do pojasa brada, 65
„„Vetar duva, te mu bradu ljulja.““
„Zašto Ivo, da od Boga vađeš!
„Što si sestri žao učinio?"
Kad to začu od Senja Ivane,
Odma piše dvije sitne knjige. 70
Prvu prati u tursku Udbinu,
U Udbinu, u tursku krainu,
Na koljenu staru ĆeiF-agi:
„Oj moj zete, stara ĆeiF-ago!
„U subotu koja prva dođe, 75
„Hajde, ago, Senju na krajinu,
„I povedi hiljadu svatova,
„Pa ti vodi moju milu seju,
„Moju seju Ružicu đevojku;
„Ako ne ćeš u subotu doći, 80
„Hoće drugi odvesti đevojku."
Drugu prati u Pirota grada,
Na koljeno od Pirota Janku;
„Oj moj zete, od Pirota Janko!
„U subotu koja prva dođe; 85
„Hajde, Janko, Senju na krajinu,
„I povedi pet stotin’ svatova,
„Te ti vodi moju milu seju,
„Moju seju Ružicu đevojku!
„Ako ne ćeš u subotu doći, 90
„Hoće drugi odvesti đevojku."
Takve knjige Ivan opravio.
Dan po danak dok subota dođe.
Kad je prva svanula subota,
Jošte nije ogrijalo sunce, 95
Al’ eto ti stara ĆeiF-age,
On dovede hiljadu svatova.
Lijepo ih dočekao Ivo.
Malo bilo, mlogo ne trajalo,
Al’ eto ti od Pirota Janko, 100
On dovede pet’ stotin’ svatova.
Lijepo ih dočekao Ivo.
Za gotovu sofru poturao,
Pa sedoše, rujno vino piše,
U vrh sofre dvije đuvegije: 105
Jedno Janko, drugo ĆeiF-aga.
Vino piše dva bijela danka,
I dv’je tavne noći bez prestanka.
A kad treće jutro osvanulo,
K’ njima dođe od Senja Ivane, 110
Podnese im od zlata siniju,
Pa im Ivan ’vako govorio:
„Čujete li dvije đuvegije!
„Evo vama od zlata sinije,
„Vi turajte do dva obiležja, 115
„Obiležja, šta je vome drago,
„Da ja nosim sestri na čardake,
„Neka uzme koje njojzi drago.
„Čije Ruža uzme obiležje,
„Onome će biti zaručnica.“ 120
A kad začu stari ĆeiF-aga,
On povadi od zlata jabuvu,
Uz jabuku hiljadu dukata,
Pa ih turi na siniju zlatnu:
„Eto Ivo, Ruži obiležja.“ 125
Al’ da vidiš od Pirota Janva,
Mlogo Janko zađur na odžaku,
Nema Janko od zlata jabuku,
Nit’ imade pare, ni dinara;
No povadi zelenu jabuku, 130
I odkide puce od dolame,
Pa ih turi na siniju zlatnu:
„Eto Ivo, Ruži obiležja."
To Ivanu vrlo milo bilo,
Ode Ivan, odnese siniju, 135
Na siniji do dva obiležja.
Kad iziđe na čardak od kule,
Ružici je seji govorio:
„Eto sejo do dva obiležja,
„Biraj uzmi koje tebe drago, 140
„Da ne kuneš svog brata Ivana.“
Ružica se ljuto prevarila,
Ona savi svilu i kadiFu,
Pa ne uze srpsko obiležje,
Uze Ruža tursko obiležje, 145
Uze Ruža od zlata jabuku,
Uz jabuku hiljadu dukata.
To Ivanu još milije bilo,
Uze sestru za bijelu ruku,
Pa je svede niz bijelu kulu, 150
Pa je dade staru ĆeiF-agi:
„Naj Turčine, Ružicu đevojvu!
„Vodi Ružu, čestita ti bila.“
To Turcima vrlo milo bilo,
Pa se dobrih dohvatiše konja, 155
Okrenuše u tursvu Udbinu,
Odvedoše Ružicu đevojvu.
Osta tužan Janko bez đevojke.
Sve mislio od Pirota Janko,
Sve mislio, na jedno smislio, 160
Svatovima Janvo govorio:
„Moja braćo, pet stototina svata!
„Nam đevojku Turci odvedoše.
„To je nama pokor i sramota.
„Bez đevojke u Pirot otići. 165
„Bolje nam je svima izginuti,
„Nego sramno bez đevojke ići;
„Nego braćo, moji Pnroćani!
„Hajde odma konje pojašite,
„Da trčimo drumom prijekijem, 170
„D’ izađemo na Prolom planinu,
„Kod biljege, groba Smailova,
„Onde ćemo preteknuti Turke,
„I s Turcima zametnuti kavgu,
„Od Turaka oteti đevojku." 175
Složno društvo Janka poslušalo
Piroćani konje pojašiše,
Otrčaše drumom prijekijem.
Iziđoše na Prolom planinu,
Na biljegu grobu Smailovu, 180
Na planini pretekoše Turke.
A kad Janko preteknuo Turke,
Ide Janko od svata do svata,
Svatovima Janko progovara:
„Moja broćo moji Piroćani! 185
„Mi smo ovde preteknuli Turke,
„Pohvatali za sebe busije,
„Sad će na nas nagaziti Turci;
„Nego braćo, pet stotin’ svatova
„Vi ne mojte puške isturati, 190
„Dok ne pukne moja dvogrlica.
„Od dva grla od četiri zrna,
„A kad pukne moja dvogrlica
„Odma vaše puške isturite,
„Pa udrite svaki po Turčina; 195
„Više puške puniti nemojte,
„Za britke se sablje prihvatite,
„Pa u Turke juriš učinite."
I to društvo Janka poslušalo.
Taman Janko uhvati busiju, 200
Al’ na Janka nagaziše Turci.
Najnaprijed stari ĆeiF-aga,
A za njime hiljadu Turaka
Među njima Ružica đevojka.
A kad Janko, ugleda đevojku, 205
Skoči Janko na noge lagane,
Pa okrete svoju dvogrlicu
Te on gađa stara ĐeiF-agu.
Zgodno gađa, zgodnije pogađa,
Na zgodno ga mjesto pogodio, 210
U povije, među oči dvije,
U vrh cika, te ne pusti vika,
Mrtav aga sa đogata pade.
Kad Jankova puče dvogrlica
Odma puče pet stotin’ pušaka, 215
Mrtvih pade pet stotin’ Turaka.
Više puške puniti ne hteše,
Za britke se sablje prihvatiše,
One druge Turke isjekoše,
I veliki šićar šićariše. 220
Pa odoše zdravo i veselo,
Ka Pirotu gradu bijelome,
Odvedoše Ružicu đevojku.
Kad dođoše u Pirota grada,
Svratiše se u bijelu crkvu, 225
Te vjenčaše od Pirota Janka,
Sa đevojkom lijepom Ružicom;
Svadbovaše tri bijeda dana,
Svadbovaše pa se raziđoše.
A kad Janko rasturi veselje, 230
Na koljenu sitnu knjigu piše,
A prati je Senju na Krajinu,
Na koljeno od Senja Ivanu:
„O, moj šuro od Senja Ivane!
„Kada pođeš seju pohoditi, 235
„Tvoju seju lijepu Ružicu,
„Ti ne idi u tursku Udbinu,
„Već ti hajde u Pirota grada,
„U Pirota od Pirota Janku.
„Tu ćeš svoju seju pohoditi." 240
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
