Ženidba kruševačkog bana

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba kruševačkog bana

0001 Mili Bože čuda velikoga!
0002 Od kako je svijet postanuo,
0003 Nije ljepši cvijet procaptio,
0004 Nit’ se ljepša rodila đevojka,
0005 Nit’ rodila niti uzgojila
0006 U vremenu u zemanu staru,
0007 Što u onom gradu Dubrovniku,
0008 Mila ćerca Dubrovačkog Červe.
0009 Kažu ljudi ćerca jedinica
0010 Da joj nema para do Kotara,
0011 Ni ljepote u sedam kraljeva;
0012 Za udaju porasla đevojka,
0013 Uzgojila lice za ljubljenje,
0014 A bijelo grlo za grljenje,
0015 U njedarca sniježne jabuke.
0016 Nju mi prose sa svakoje strane,
0017 Prosili je bani i kraljevi,
0018 Siloviti momci i junaci,
0019 Mnogi prose i dare donose,
0020 Al’ đevojka neće nijednoga,
0021 Nego krije ljubav u njedrima,
0022 Čeka cura suđena junaka
0023 Po imenu od Kruševca bana,
0024 Jer ga cura okom ugledala,
0025 Kad joj bilo devet godinica,
0026 Te na njega jašik učinila.
0027 To začuo od Kruševa bane
0028 Opremi se što moga nalješe,
0029 Pa on ode gradu Dubrovniku,
0030 Da za sebe isprosi đevojku.
0031 Otište se gorom i planinom,
0032 Pa zaveze morem i pučinom,
0033 Zdravo dođe gradu Dubrovniku,
0034 Pravo ide kuli i avliji
0035 U onoga Červe gospodara;
0036 Prosi bane lijepe đevojke,
0037 Bane prosi, Červa mu je daje;
0038 Dava bane od zlata prstenje,
0039 I jabuku od suviga zlata,
0040 Uz jabuku hiljadu dukata,
0041 Uz darove svadbu ugovara:
0042 ”Ova svadba do godine dana,
0043 ”Dok đevojka pripravi darove,
0044 ”I dok bane sakupi svatove,
0045 ”Dok prispije za žnjetvu šenica,
0046 ”I potrga vinova lozica. ”
0047 Još dariva svasti i punicu,
0048 Velik dukat bane potrošio,
0049 Pa otide u svoje Kruševo;
0050 A za njime taste pristupaše,
0051 Pita Červa od Kruševca bana:
0052 ”Koliko ćeš dovesti svatova?
0053 ”Da ja mogu azurat’ svatove. ”
0054 A veli mu od Kruševca bane:
0055 ”Mili taste, Červa gospodare!
0056 ”Dovest’ ću ti hiljadu svatova. ”
0057 Otolen se bane podignuo,
0058 Zdravo ode u Kruševo ravno.
0059 Pitala ga svoja stara majka:
0060 ”Jesi l’ , sine, curu isprosio?
0061 ”Tebi, sine, milu zaručnicu,
0062 ”Staroj majci brzu izmjenicu,
0063 ”Je li tebe po ćudi đevojka?
0064 ”Je li kakvi punac i punica?
0065 ”Jesu li te kako dočekali? ”
0066 Sve joj bane po istini kaže.
0067 Al’ mu loša sreća priskočila,
0068 Dvije mu se guje nametnuše,
0069 Jedna guja crni Arapine,
0070 Pao Arap u polje Kruševo,
0071 Razapeo bijela čadora,
0072 Te prijeti kruševačkom banu:
0073 ”Nećeš, bane, odvesti đevojke!
0074 ”Ni u tvome dvoru zagrliti,
0075 ”Đevojka je mene obrečena. ”
0076 Druga guja Zotoviću Stanko
0077 Iz Trebinja a iz Ljubomira,
0078 Na silu mu preprosi đevojku,
0079 I za malo svadbu uročio,
0080 Do dvadeset dana bijelijeh.
0081 Tad se bane na nevolju nađe;
0082 On doziva svoju staru majku,
0083 Te joj bane tiho progovara:
0084 ”Što ću, moja ostarala majko!
0085 ”Šjetuj mene što ću i kako ću? ”
0086 Majka bana mudro šjetovaše:
0087 ”Piši knjigu Zotoviću Stanku
0088 ”Da ti bude đever uz đevojku,
0089 ”On je strašan junak na Krajini,
0090 ”On će tebe pogubit’ Arapa. ”
0091 Kada bane saslušao majku,
0092 Dofatio knjige bez jazije
0093 I murećef čim se knjiga šara,
0094 Piše knjigu Zotoviću Stanku:
0095 ”Zotoviću, junačko koljeno!
0096 ”Ja sam čuo, mene kažu ljudi,
0097 ”Da si moju curu preprosio,
0098 ”Kojuno sam skoro isprosio,
0099 ”Darovao i prstenovao;
0100 ”Ja te molim prođ’ mi se đevojke,
0101 ”Biće danka, biće đevojaka,
0102 ”Nego dođi mene u svatove,
0103 ”Da mi budeš đever uz đevojku,
0104 ”Da budemo glavni prijatelji. ”
0105 Kada Stanku knjiga dopanula,
0106 Knjigu štije, a na nju se smije,
0107 Pa on banu drugu otpisuje:
0108 ”Čuj me, bane, čiješ gospodare!
0109 ”Na poklon ti lijepa đevojka;
0110 ”Volim biti đever u svatove
0111 ”No na silu otimat’ đevojku.
0112 ”Ti si prvi curu isprosio,
0113 ”Kad je tvoja i sretna ti bila,
0114 ”Eto mene, bane, u svatove. ”
0115 Kad je banu knjigu opremio,
0116 On azura sebe i konjica,
0117 Otište se gorom i planinom,
0118 Kud gođ ide u Kruševo siđe.
0119 Tu ga bane divno dočekao,
0120 Služile ga banove delije,
0121 Iznose mu kavu i rakiju,
0122 I dugačka ćilimbar-čibuka.
0123 Tu čamo za neđelju dana,
0124 Dok je bane skupio svatove;
0125 Hiljadu je punu napunio,
0126 Te ih sprema gradu Dubrovniku.
0127 Sve konake zdravo prelazili,
0128 Zdravo sišli gradu Dubrovniku,
0129 Tu ih Červa dobro dočekao,
0130 Pridržao tri četiri dana;
0131 Kada peti danak osvanuo,
0132 Zavikaše svatovski čauši:
0133 ”Azur, svati, azur je đevojka,
0134 ”Kratki danci a dugi konaci,
0135 ”Tuđi ljudi ne znamo im ćudi. ”
0136 Pa Červini izašli sinovi,
0137 Vode sestru divno narešenu,
0138 A sestrice bogate darove,
0139 Darovaše što je za kojega,
0140 A đeveru konja i đevojku.
0141 Tad izlazi Červa babo stari,
0142 I govori mladome đeveru:
0143 ”Mlad’ junače, đever uz đevojku!
0144 ”Evo tebe britke ćorde moje,
0145 ”Da mi čuvaš šćercu Nikolicu,
0146 ”Jer se ljuta guja naturila
0147 ”Iz Trebinja Zotoviću Stanko,
0148 ”Hoće Stanko pod silom đevojku,
0149 ”Čuvaj mi je, ne upusti mi je;
0150 ”Ako Bog da i sreća od Boga
0151 ”Ako zdravo u Kruševo dođe,
0152 ”Boljim ću te darovati darom. ”
0153 Nasmija se Zotoviću Stanko,
0154 Pa govori Dubrovčanin-Červi:
0155 ”Gospodare, vlasteline Červa!
0156 ”Evo Stanka đe sluša i gleda,
0157 ”Ne boj mi se ništa ako Bog da,
0158 ”Dok je moje na ramenu glave. ”
0159 To začuo Nikolice babo,
0160 Pa je Stanku Červa govorio:
0161 ”Da ti li si, Zotoviću Stanko!
0162 ”Junak bio i ko te rodio. ”
0163 Pa zavrže ruke u džepove,
0164 Obje pune izvadi dukata,
0165 Te dariva Zotovića Stanka:
0166 ”Na ti, Stanko, te se napij vina. ”
0167 Otolen se svati podigoše,
0168 Sve konake zdravo prelazili,
0169 Dok siđoše u polje Kruševo;
0170 Kad Arapin nasred druma puta,
0171 Pojahao suru bedeviju,
0172 U ruci mu sablja od megdana,
0173 A u zemlji koplje pobodeno,
0174 A o koplju teška topuzina,
0175 Čim prebija kosti u junaka;
0176 Čeka Arap na drumu svatove.
0177 Kako koji pred njim dolazaše,
0178 Od straha mu dare darivaše;
0179 Dok naljeze đever i đevojka,
0180 Zavikao crni Arapine:
0181 ”Daj, delijo, konja i đevojku!
0182 ”I darove što je uz đevojku. ”
0183 Stanko veli Arapinu moru:
0184 ”Arapine, evo moga dara!
0185 ”Al’ tuđega darivat ne mogu,
0186 ”Konj moj nije, a đevojka tuđa. ”
0187 Trže Arap i sabljom zamahnu
0188 Da đeveru odsiječe glavu,
0189 Prepade se Zotoviću Stanko,
0190 Bježi jadan i to bez obzira,
0191 Ukori ga sa konja đevojka:
0192 ”Pij, đevere, sramota ti bila!
0193 ”Kamo vjera da bi te ubila?
0194 ”Što zadade starcu babu mome.
0195 ”I ako su pobjegli svatovi
0196 ”Sam je Arap osto na megdanu,
0197 ”Sramota je bježat’ sa megdana,
0198 ”Nemoj mene ostavljati ovđe,
0199 ”Da me ljubi crni Arapine. ”
0200 Mlado momče mučan od ukora,
0201 Stid mu ljucki zažeže obraze,
0202 Pa se brzo natrag povratio,
0203 Na Arapa juriš učinio.
0204 Udari se junak na junaka,
0205 Al’ je Stanku loša sreća bila.
0206 Na Arapu pancijer košulja,
0207 I Stanka je ljuto obranio,
0208 Odista ga pogubiti šćaše.
0209 Ali Stanku Bog i sreća dade,
0210 Gledao ih bane sa čardaka,
0211 Pa na svoga konja pohitao;
0212 Tek što Arap sabljom zamahnuo
0213 Da on Stanku odas’ječe glavu,
0214 Vrisnu bane kao soko sivi:
0215 ”Stani, kurvo, Arapine crni!
0216 ”Čijega ćeš pogubit’ đevera?
0217 ”Čiju l’ misliš obljubiti ljubu?
0218 ”Lako ti se s đecom premetati.
0219 ”Ali nije sa Kruševca banom. ”
0220 Mahnu sabljom, ods’ječe mu glavu.
0221 Mrtva glava sa zemlje govori:
0222 ”Moli Boga, Kruševački bane!
0223 ”Što te danas njesam upazila,
0224 ”Kad dotrča mene iz nenada. ”
0225 Tad junaci dare pokupiše,
0226 Arapova konja i oružje,
0227 Nanj svatovske dare tovariše,
0228 Odvedoše lijepu đevojku,
0229 Pjevajući i puške mećući.
0230 Kad su bili na banovu kulu,
0231 I vjenčaše baba s Nikolicom,
0232 Ban dobavlja od mora ećime,
0233 Te je Stanko rana prebolio;
0234 Ban ga ljubi među oči crne,
0235 I dade mu sestru za ljubovcu.
0236 Dugo Stanko po vjenčanju bio,
0237 Lijep porod s njome izrodio.
0238 To je bilo davno se činilo,
0239 Ljudi vele istina je bilo,
0240 Eto danas dosta Zotovića,
0241 U Dubrovnik’ Červa i Červića.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.