Ženidba Radul-begova
0001 Zaprosilo momče od istoka,
0002 Od lijepe zemlje Kara-Vlaške,
0003 Po imenu bego Radul-bego
0004 Na daleko lijepu đevojku,
0005 Na daleko lovnoj Gori Crnoj
0006 U Ivana Crnojević-bana,
0007 Gospodara od Gorice Crne
0008 I od Zete i primorja ravna,
0009 Sinovicu bana Ivan-bega,
0010 Po imenu Mariju đevojku,
0011 Divnu ćercu bana Arvanita,
0012 Mila brata Crnojević-kneza.
0013 Bego prosi, Ivo mu je daje,
0014 Pa na ogled izvede đevojku :
0015 Koliko je divna i ugledna,
0016 Volo bi je jednom poljubiti,
0017 No za vazda carev vezir biti ;
0018 Volio bi s njome vjekovati,
0019 No u Stambol turskim carem biti.
0020 Kad u sobu Mare ulazila,
0021 Sinu mlada ka na goru sunce
0022 Bez nikakva tavnoga oblaka :
0023 Oči su joj dva kamena draga,
0024 Obrvice dvije pijavice,
0025 Zubi su joj od bisera živa ;
0026 Koliko je bijela đevojka,
0027 Kada pije to crveno vince,
0028 Vidi joj se vince kroz groce ;
0029 Jedna glava tri su perišana,
0030 Dva od zlata treći od bisera ;
0031 Jedne uši a troje minđuše,
0032 Dvoje vite a treće salite,
0033 Iskićene dragijem kamenjem ;
0034 Jedne pleći a tri su kavada,
0035 Dva od svile treći od kadife,
0036 Koliko su dugi i široki,
0037 Lakat i po šteti zemlja crna ;
0038 Jedno grlo pod njim tri đerdana,
0039 Dva od zlata treći od bisera ;
0040 Jedno srce tri čekrkli pasa,
0041 Dva od zlata treći od savata ;
0042 Na ruci joj burme i prsteni,
0043 Deset burmah i deset prstenah,
0044 Svaka burma hiljadu dukata,
0045 Svaki prsten tri hiljad’ dukata.
0046 Kad je bego ugledo đevojku,
0047 Na nju metnu divno objeležje :
0048 Tri kavada od svile crvene,
0049 Tri prstena od suhoga zlata,
0050 I u njime tri kamena draga,
0051 Svaki valja dva careva grada.
0052 Tader bego svadbu ugovara
0053 O veselu danku Đurđevome,
0054 Kad se makne snijeg iz planine,
0055 A počinu velike rijeke,
0056 Kad se gora izođede listom,
0057 A rudine travom i cvijetom,
0058 Kad s’ u polje može noćivati
0059 Bez šatora i bijela dvora,
0060 Tad da skupi hiljadu svatova,
0061 I da ide s njima za đevojku.
0062 Dokle bego prsten ostavio,
0063 Tri tovara potrošio blaga.
0064 Otolen bego na tragove pođe,
0065 Kada dođe dvoru bijelome,
0066 Tada stade kupiti svatove,
0067 I hiljadu punu napunio,
0068 Pa je bego svate otpravio,
0069 I pred njima mila brata svoga,
0070 Po imenu vojevodu Mirka,
0071 Da mu bude đever uz đevojku.
0072 Otolen se svati podignuli,
0073 Pod Vidinom Dunav prijeđoše,
0074 Otidoše preko Bugarije,
0075 Uljegoše tvrdom Čičavicom,
0076 Čičavicu goru prijeđoše,
0077 Iziđoše na polje Kosovo,
0078 I kosovo polje uminuše,
0079 U planinu Šaru uljegoše,
0080 Dok i Šaru svati prijeđoše,
0081 I dođoše Peći pitomojzi,
0082 A otolen Skadru bijelome,
0083 Tu mi lađe tanke privatiše,
0084 Zavezoše blatom širokijem,
0085 Dok dođoše na Rijeku malu,
0086 Tu su svati malo počinuli.
0087 Sretoše ih mladi Crnogorci,
0088 Otolen se s njima otpraviše,
0089 Uminuše Riječkom nahijom.
0090 Zdravo do’še na Cetinje ravno
0091 U Ivana Crnojević-bana.
0092 Tu ih Ivan divno dočekiva,
0093 Dosta daje pića i jestiva,
0094 Što mu bjehu gosti donijeli :
0095 Crničani bijelu šenicu,
0096 Katunjani meso svakojako,
0097 A primorci vino i rakiju.
0098 Tu mi staše kićeni svatovi
0099 Na Cetinju za neđelju dana,
0100 Dok se svati bjehu odmorili.
0101 A kada se napuni neđelja,
0102 Tada vika vojevoda Mirko :
0103 ”Prijatelju, Crnojević-Ivo,
0104 ”Dosta smo se ovđe nastojali,
0105 ”Daleko je zemlja Kara-Vlaška,
0106 ”Doma će se nama zabrinuti,
0107 ”Vrijeme je doma da idemo. ”
0108 Kad je Ivo Mirka razumio,
0109 Svatovsku je sofru postavio,
0110 Napunjenu svake đakonije,
0111 Za sofrom su svati posjedali,
0112 Piju, iju šta je kome drago.
0113 Kad su bili u najviše piće,
0114 Stadoše mi darivat’ svatove.
0115 Prvi dođe Crnojević Ivo,
0116 Ter dariva prijatelja svoga,
0117 Prijatelja vojevodu Mirka,
0118 Od zlata mu sblju darovao,
0119 Na kojoj su tri gajtana zlatna,
0120 A na njih su tri kamena draga,
0121 Valja sablja tri careva grada.
0122 Iza toga Ivanova ljuba,
0123 Darovala svoga prijatelja,
0124 Prijatelja vojevodu Mirka,
0125 Darova mu boščaluke zlatne.
0126 Sad da vidiš, dragi pobratime,
0127 Sokolove mlade Crnogorce,
0128 Svaki svoga svata darivaše,
0129 Dok svatove namiriše darom.
0130 Iza toga dva Ivova sina
0131 Među sobom sestru izvedoše,
0132 Dadoše je vojevodi Mirku
0133 Na amanet do brata svojega.
0134 Otolen se svati podigoše,
0135 No ih prate mnogi crnogorci,
0136 Otidoše Riječkom nahijom,
0137 Dok Rijeki Crnovića do’še,
0138 Tu s’ u tanke lađe uvezoše,
0139 Dok dođoše Skadru bijelome,
0140 Tu se bjehu oni razdvojili,
0141 Crnogorci natrag otidoše,
0142 A svatovi po’še naprijeda.
0143 Vlasi čine veliko veselje,
0144 Jera vode lijepu đevojku,
0145 Da je ljevše u svijetu nema.
0146 Crnogorci sivi sokolovi,
0147 Oni čine veliko veselje,
0148 Jer su svate divno dočekali,
0149 A još ljevše darom darivali,
0150 Da se svati mogu pohvaliti
0151 Kada dođu na svoje dvorove,
0152 Kako su ih divno došekali
0153 Ivan bego i svi Crnogorci.
0154 Tad izide skadarska gospoda,
0155 Svatovima počast učinili
0156 S svega Skadra tope opališe,
0157 Kada proz grad svati prolazahu.
0158 Pa mi Vlasi grad uminuše,
0159 Blizu Skadra konak učinili.
0160 Kad je sjutra jutro osvanulo,
0161 Zavikaše kićeni čauši :
0162 ”Na noge se, begovi svatovi,
0163 ”Ko je konjik priteži kolane,
0164 ”Ko je pješak obuvaj opanke,
0165 ”Daleko je zemlja Kara-Vlaška,
0166 ”Nam će se doma zabrinuti,
0167 ”Jere smo se dugo zastajali. ”
0168 Svi svatovi na noge skočiše,
0169 Ko imaše konja pojahao,
0170 Ko nemaše obuo opanke.
0171 Otolen se svati podigoše,
0172 No govori lijepa đevojka :
0173 ”Moj đevere, vojevoda Mirko,
0174 ”Ti obrati svate na Dečane,
0175 ”Jere ću se svecu pokloniti,
0176 ”To je meni majka preručila. ”
0177 Kad je Mirko svate razumio,
0178 On obrati svate na Dečane.
0179 Svati idu drumom širokijem,
0180 Kad dođoše navrh Metohije,
0181 Ugledaše visoke Dečane,
0182 Poranije u Dečane do’še,
0183 Kaluđeri svate dočekaše,
0184 Lijepi im konak učiniše.
0185 Sjutra dan su svati podranili,
0186 Kaluđeri otvorili crkvu,
0187 Svi svatovi u crkvu ulaze,
0188 Svetome se kralju poklanjahu,
0189 Prilagahu koji što mogaše,
0190 Ponajzadnji đever i đevojka.
0191 No đevojka smjerno pristupila,
0192 Svetome se poklonila kralju,
0193 I njemu se mlada preporuči,
0194 Metu ruke u džep od kavada,
0195 I izvadi stotinu dukata,
0196 Te ih metnu na svetoga kralja.
0197 Otolen se svati podignuli,
0198 Uljegoše u Šaru planinu,
0199 I visoku Šaru prijeđoše,
0200 Spuštiše se u polje Kosovo.
0201 Idu svati poljem širokijem,
0202 Dok dođoše tvrdoj Čičavici,
0203 Tu ih srete bruka i nevolja,
0204 Silno Ture na konja vrančića.
0205 Koliko je silan i bijesan,
0206 Na konja je noge prekrstio,
0207 A buzdovan nosi u rukama,
0208 Pa se s njime u oblake baca,
0209 U desnu ga ruku dočekiva.
0210 Kad viđeše svati Kara-Vlaški,
0211 Svikolici s puta utekoše,
0212 Sam ostade vojevoda Mirko,
0213 I kod njega lijepa đevojka.
0214 I Mirko se dobro prepanuo,
0215 Ma mu veli lijepa đevojka :
0216 ”Ustav’ konja, moj đevere Mirko,
0217 ”Ustav’ konja, da ga pričekamo.
0218 ”Turčin jedan, a mi smo dvojica,
0219 ”Kad ne bili po dva za jednoga,
0220 ”Nijednoga majka ne rodila. ”
0221 Kad se Turčin bliže primaknuo,
0222 S konja skoči na zelenu travu,
0223 Pa na ruku dizgin namaknuo,
0224 I obije raširio ruke,
0225 I zagrli konja pod đevojkom,
0226 Poljubio vranca među oči,
0227 A đevojku u desno koljeno,
0228 Pa ovako Ture govoraše :
0229 ”Bogom sestro, begova đevojko,
0230 ”Dva su moja brata ufaćena,
0231 ”I eto ih oba u tavnici,
0232 ”U tavnici bega Radul-bega
0233 ”Evo ima sedam godin’ danah,
0234 ”Uzimam te Bogom posestrimom,
0235 ”Izvadi mi braću iz tavnice! ”
0236 Kada začu lijepa đevojka,
0237 Ovako je njemu besjedila :
0238 ”Ne brini se, Bogom pobratime,
0239 ”Ali ću ti braću izvaditi,
0240 ”Al’ mu živa u dvor uljest’ neću. ”
0241 U riječi koje govoraše,
0242 Metnu ruku u džep od kavada,
0243 I izvadi svilenu maramu,
0244 U maramu dvadeset dukatah,
0245 Ter darova pobratima svoga.
0246 Otolen se oni opraviše,
0247 Pa svatove staše okupljati,
0248 Kupljahu ih do Vidina grada.
0249 Mirko broji kićene svatove,
0250 Ali Vlaha nema polovina.
0251 Tu stadoše dva bijela dana,
0252 Doklen su se svi svati skupili,
0253 Pa široki Dunav prijeđoše,
0254 Dok dođoše ka Bukrešu gradu,
0255 Na dvorove bega Radul-bega.
0256 Al’ su pred dvor kola i veselja,
0257 Svi svatovi u dvor uljegoše,
0258 Ma ne oće begova đevojka,
0259 No begove sestre dolazile,
0260 Pa đevojci riječ govorahu :
0261 ”Sjaši s konja, lijepa đevojko,
0262 ”Sjaši s konja u dvor da idemo.”
0263 Ona im se poklonila divno,
0264 Pa sa stidom mlada progovara :
0265 ”Oću sestre, ma ovako neću. ”
0266 No begova majka izlazila,
0267 Snahi svojoj riječ progovara :
0268 ”Sjaši s konja, snaho, dobro moje,
0269 ”Sjaši s konja u dvor da idemo. ”
0270 Ona joj se poklonila divno,
0271 Pa sa stidom riječ progovara :
0272 ”Oću majko, no ovako neću. ”
0273 Ma je silno Vlaše izlazilo,
0274 Silno Vlaše bego Radul-bego
0275 Pa zavika lijepoj đevojci :
0276 ”Odsjed’ konja, crnogorska kurvo,
0277 ”Odsjed’ konja idi u dvorove. ”
0278 Kad đevojka ono razumjela,
0279 U njoj muško srce zaigralo,
0280 Pa na krivo bega pogledala,
0281 Srdito mu ovako govori :
0282 ”Kopiljane, beže Kara-Vlaški,
0283 ”Da sam kurva sestra bih ti bila,
0284 ”No su kurve tvoji Kara-Vlasi,
0285 ”Kad hiljade bježe pred jednijem.
0286 ”Ja ti nikad u dvor uljest neću,
0287 ”Dok ne pustiš Turke iz tavnice. ”
0288 Pa mu stade kaživati Mirko :
0289 Što je bilo i kako je bilo.
0290 Kad je Mirka razumio bego,
0291 Daje njemu od tavnice ključe,
0292 Te izvede iz tavnive Turke,
0293 I spravi ih dvoru bijelome.
0294 Tader bego pristupi đevojci,
0295 Dovati je pod bijelu ruku,
0296 S njom ušeta u dvore bijele,
0297 Pa se s Marom bego ovjenčao,
0298 Spava s njome u meku dušeku,
0299 Te je ljubi kad gođ se probudi.
