Rani majka Musića Stevana
Sve s preslice i ruke desnice.
Al’ besedi lepog Steje majka:
„Hajde, Stejo, da te ženi majka,
„Ne mož’ stara da se šeće 5
„Ni po dvoru stara da posrće.“
Al’ besedi Steja lepi Steja:
„Davno bih se ja ženio, majko,
„Al’ se bojim orjatska kolena,
„Pa će mene s tobom omraziti.“ 10
Al’ besedi lepog Steje majka:
„Mi hajdemo, Stejo lepi Stejo!
„Mi hajdemo u zemlju Latinsku,
„Da prosiio materino zlato,
„Zlato ne zna na čim žito rodi, 15
„Na čim žito, na čim rujno vino.
Opravi se, nakiti se Steja,
I on ode u zemlju latinsku,
P isprosi materino zlato;
Malo joj je roka ostavio, 20
Malo roka — nedeljicu dana,
Dokle Steja svate ne sakupi,
I devojka darove sakupi.
Kad izišla nedeljica dana,
Opravi se Steja lepi Steja, 25
I on ode u zemlju Latinsku,
I dovede materino zlato,
Božiji su zakon savršili,
Još da svedu dvoje mladenaca;
Leže Steja u meku postelju, 30
Ali zlato čelo glave sedi.
Al’ besedi Steja lepi Steja:
„Hajde, zlato, lezi u postelju!“
„Neću s tobom leći u postelju
„Dokle svoju ne pogubiš majku.“ 35
Jer je majka i veća i lepša
I lepša i rumenija je.
Ala đipi Steja lepi Steja,
Pa on sedla svoga konja šargu,
Trže majku za desnicu ruku, 40
Odvede je u goru zelenu,
Pa pogubi svoju staru majku.
Pa se vraća Steja lepi Steja
Pa se vraća svome belom dvoru.
Kad je doš’o Steja do po puta 45
Nad Stejom se nakupi oblačak,
I udari sitna rosa kiša,
I pod Stejom konjičak posrnu,
Iz nedara srce progovara:
„Lele mene, ubi mi se Steja!“ 50
To se Steji žao učinilo,
Više žao neželi sramota.
Kad je očo Steja svome dvoru.
Istrčalo materino zlato,
Istrčalo pa se gro’tom smeje, 55
Di je Steja pogubio majku.
Trže Steja sablju iz pojasa,
Pa pogubi materino zlato:
„Kada nema moje stare majke,
„Neka nema ni tebe dušmanke“.60
