Ženidba Mitra Đurđevića
(Iz Gruže)
Koja gora jekom pojekuje?
Jekom ječi visova Kunara:
Gorom idu kićeni svatovi,
Oni vode Ružicu đevojku
Za sokola Mitra Đurđevića. 5
Kad su bili sred gore zelene,
Đevojka je konja ustavila,
Svatovima mlada govorila:
„Čujete li kićeni svatovi!
„Zazor mi je u vas pogledati, 10
„A kamo li s vama besjediti,
„Vrjeme dođe, valja besjediti:
„Ustavite svirke svekolike,
„A savijte svilene barjke,
„Ne pjevajte; nit’ puške bacajte, 15
„Ova gora nigda nije sama.
„Bez hajduka al’ bez mrka vuka;
„U toj j’ gori Biljur harambaša,
„Triput’ me je u majke iskao,
„Majva me je njemu poklonila; 20
„Ako Biljur osjeti svatove,
„Vi ne ćete kroz pdaninu proći,
„Nit odnijet’ na ramenu glave,
„A kamoli provesti đevojku.“
A to Biljur i sluša i gleda. 25
Odma puče trideset pušaka,
Odma pade trideset svatova,
Među njima Mitre Đurđeviću,
Sam’ ostade na konju đevojka.
K’ njoj dotrča Biljur harambaša, 30
I sa njime trideset hajduka,
Pa uzeše konja i đevojku,
Odvedoše uz goru zelenu,
Dok dođoše pod najvišu jelu,
Tu sa konja skidoše đevojku, 35
Pa sedoše mrko piti vino.
Služi vino Ružica đevojka,
Vino služi, a suze proliva.
A nju pita Biljur harambaša:
„O Ružice lijepa đevojko! 40
„Kakva ti je golema nevolja,
„Te ti roniš suze od obraza?
„Al’ su tebi neobični dvori,
Tvoji dvori suvovrha jela,
„Al’ su tebi svati neobični, 45
„Tvoji svati trideset hajduka?
„Al’ ja Biljur hitar đuvegija?
„Ali žališ Mitra Đurđevića?"
Odgovara Ružica đevojka:
„O Biljure, dragi gospodaru! 50
„Meni nisu neobični dvori.
„Ni svatovi trideset hajduka,
„Nit’ ti Biljur hitar đuvegija,
„Nit’ ja žalim Mitra Đurđevića;
„No ja žalim svilene darove, 55
„A darove svnl’ne boščaluke,"
„Đe su moje oči iskapale,
„Sve vezući svil’ne boščaluke;
„Pa darovi moji ostadoše,
„Nasred ravne Kunare planine, 60
„Đeno moji svati izgiboše;
„Sad sam nove svate zadobila,
„A nemam ih čime darivati;
„No Biljure! dragi gospodaru!
„Pusti mene dole u planinu, 65
„Da otidem na sredu planine,
„Đeno moji svati izgiboše,
„Da prevrćem svatovsve lešine,
„Da pokupim po drumu darove,
„E darove svil’ne boščaluke, 70
„Da donesem ovde u planinu,
„Da darujem moje nove svave,
„Moje svate trideset hajduka."
Odgovara Biljur harambaša:
„O Ružice, lijepa đevojko! 75
„Idi dole, pokupi darove,
„Pa darivaj tvoje nove svate;
„Odma pođi a brže mi dođi.“
To đevojka jedva dočekala,
Pa podiže svilene skutove, 80
Pa se strča niz goru zelenu.
Kad je malo bila izmaknula,
Tada skoči Biljur harambaša,
Skoči Biljur na noge lagane,
Pa otide putem prijekijem, 85
Ide Biljur kako gorski vuče,
Dok dostiže Ružicu đevojku.
A kad Biljur dostiže đevojku,
Poprijeko kraj đevojke pođe,
Varaka se od jele do jele, 90
Zaklanja se za jelovo granje,
Da ga ne bi viđela Ružica.
Kad Ružica na drum izodila,
Kod svatova, đe su izginuli,
Ona pođe redom kroz svatove, 95
Ide Ruža od leša do leša,
Pa prevrće konje i junake,
Traži Ruža ručnoga đevera.
A kad nađe ručnoga đevera,
Uhvati ga za bijelu ruku, 100
Izmače ga iz krvi junačke,
Ubrisa ga svilenom maramom,
A pokri ga od svile jaglukom,
Proli suze niz bijelo lice.
Opet pođe Ružica đevojka, 105
Opet pođe od leša do leša,
Pa prevrće konje i junake,
Traži Ruža svoga đuvegiju,
A na ime Mitra Ćurđevića.
A kad nađe Mitra Ćurđevića, 110
Uhvati ga za bijelu ruku,
Izmače ga iz krvi junačke,
Ubrisa ga svilenom maramom,
A pokri ga od svile jaglukom,
Pa proliva suze od obraza. 115
Sve mislila Ružica đevojka,
Sve mislila, na jedno smislila;
Nehte ići u goru Biljuru,
No se Mitru za pojasa maši,
Pa povadi Mitrove noževe, 120
Udari se posred srca živa,
Mrtva mlada pored Mitra pade
Mrtva pade, živa progovara:
„Kad ne ljubim 'vakoga sokola,
„Mog sokola Mitra Đurđevića, 125
„Nek ne ljubim ni gorskog hajduka,
„E hajduka Biljur harambašu."
To izusti, lako dušu pusti,
Sve to Biljur i sluša i gleda,
Izprijeka kraj jele zelene, 130
Pa dotrča Ružici đevojci,
Okrenu je tri, četiri puta,
Pogleda je desetina puta,
Proli suze niz junačko lice,
Sve mislio Biljur harambaša, 135
Sve mislio, na jedno smislio:
Pa uzima od Ruže noževe,
Udari se posred srca živa,
Mrtav Biljur pade kraj Ružice,
Mrtav pade a živ progovara: 140
„Kad sam ’vaku žalost učinio,
„Te sam dvoje milo razdvojio,
„Razdvojio Mitra i Ružicu;
„Pa kad nema Mitra i Ružice,
„Neka nema i mene Biljura, 145
„E Biljura gorskoga hajduka.“
To izusti a dušu ispusti.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
