Ženidba Miloša Obilića/15
| ◄ POJAVA V | POJAVA VI | POJAVA VII ► |
POJAVA VI
MARTA (sama):
Ravijojlo zagorkice
Gorak li je udes tvoj;
Opake su brodarice
Svaka čuva savjet svoj.
Ugleda li tvog viteza,
Zadrhtaće tamna noć,
I kam hladni od nje preza,
Strahotna je njena moć.
Ne, ta ja ga moram spasti!
Amo, slugo!
(Načini štapom krug u vazduhu i lupi nogom o zemlju. Silna olujina zazviždi i Grabancijaš uleti unutra.)
GRABANCIJAŠ:
Tu je, tu je!
MARTA:
Što urličeš?
GRABANCIJAŠ:
Opet onaj vitez strašni!
MARTA:
Ćut’, bezjače!
GRABANCIJAŠ:
Alp leđa?
MARTA:
Ne slušaš li, ja ću ti ih
Pročešati, znaj.
GRABANCIJAŠ:
Slušam, slušam! Zapov’jedaj!
Izvršiću svaki mig.
MARTA:
Ovog puta dobro gledaj,
Da ti bude hitar stig.
Ravijojlu da li voliš?
GRABANCIJAŠ:
Nikad nije bila zla,
Istukla me nikad nije...
MARTA:
Voliš li je?
GRABANCIJAŠ (sa glupavim izrazom stida, klima glavom):
Volim — ja.
MARTA:
A ti hitaj u oblake,
Nad jezerom nadvij sve;
Brodaricu ti odmami
I ostale vile zle.
Na jezeru neka samo
Ravijojla ostane!
Jesi l’ čuo?
GRABANCIJAŠ (blesasto potvrđuje):
A-ha!
MARTA:
Idi!
GRABANCIJAŠ:
Neka sama ostane.
(Potrči, ali čim izađe drekne i bjega preplašen natrag.)
MARTA:
Šta je? šta je?
GRABANCIJAŠ:
Nedaj, bako!
MARTA:
Šta se dereš, glupače?!
|