Ženidba Mata Srijemca
0001 Prosi drago od Srijema Mato,
0002 Na daleko zaprosio drago
0003 U Leđanu, gradu bijelome,
0004 A Leđanku lijepu djevojku,
0005 Dragu ćercu od Leđana bana.
0006 Dosta Mato blaga potratio,
0007 Dok na drago prsten postavio,
0008 Prsten dava, svajbu ugovara:
0009 „Svajba ova za godinu dana,
0010 Dokle Mato sakupim svatove,
0011 A djevojka sakroji darove.“
0012 To mi reče, na konja se meće,
0013 Pa on pođe bijelu Srijemu.
0014 To vrijeme malahno postalo,
0015 Ni godina, ni nje polovina,
0016 Al je Matu knjiga dopanula
0017 Od punice, djevojčine majke,
0018 Ovako mu u toj knjizi piše:
0019 „A moj zete, od Srijema Mato!
0020 Kupi svate sve što prije možeš,
0021 Kupi svate, hodi po djevojku,
0022 Al ne vodi dva tvoja sestrića,
0023 Dva sestrića, dva Vojinovića,
0024 Jer sam, zete, čula od drugoga,
0025 Po čuvenju, al po junačkome,
0026 Da s’ u vinu teške pjanidžije,
0027 A u kavgi teške kavgadžije,
0028 Opit će se, zametnut će kavgu
0029 U Leđanu, bijelome gradu.“
0030 Kad je Matu knjiga dopanula,
0031 Knjigu gleda, suze prolijeva:
0032 „Ajmeh, reče, dva moja sestrića!
0033 Dva sestrića, dva Vojinovića,
0034 Ko je mene s vama omrazio?
0035 Ja ću poći mladu po djevojku,
0036 Ne znam zakon gradu leđanskome,
0037 Ni Leđanci, lijepoj djevojci.
0038 Hoću moju izgubiti glavu
0039 I ostalu svu moju družinu.“
0040 Misli Mato, ne sluša ga niko,
0041 Al ga sluša svoja sele draga
0042 Sa prozorja od bijela dvora,
0043 Pa se skače na noge lagahne.
0044 Pa dozivlje do dva svoja sina:
0045 „Djeco moja, dva Vojinovića!
0046 Sjutra vam se dragi ženi dundo,
0047 Ne zove vas dundo u svatove,
0048 Neko vas je s njime omrazio.
0049 Dragi će vam dundo poginuti
0050 U Leđanu, gradu bijelome,
0051 Ne zna zakon gradu leđanskome,
0052 Ni Leđanci, lijepoj djevojci.
0053 Djeco moja, dva Vojinovića!
0054 Vi imate brata i trećega,
0055 Po imenu Miloš-čobanina.
0056 Evo ima devet godin’ dana,
0057 Da on pase u planini ovce,
0058 A za njega dragi ne zna dundo;
0059 Pišite mu listak knjige male,
0060 Da je brže na bijele dvore.
0061 Lažno njemu knjigu nakitite,
0062 Da sam stara na umrću majka,
0063 Da se dođe oprostiti sa mnom.“
0064 Kad to čula do dva njena sina,
0065 Do dva sina, dva Vojinovića,
0066 Skočiše se na noge lagahne,
0067 Nakitiše listak knjige male,
0068 Svome bratu Miloš-čobaninu:
0069 „O naš brate, Miloš-čobanine!
0070 Ali ne znaš, ali i ne haješ,
0071 Da je naša na umrću majka?
0072 Ti se dođi oprostiti s njome.“
0073 Kad Milošu mala knjiga dođe,
0074 Knjigu štije, suze prolijeva.
0075 Gledala ga svoja družinica,
0076 Pa Milošu oni govorili:
0077 „O Milošu, naša harambašo!
0078 Otkle tebi mala knjiga dođe,
0079 Te je štiješ, suze prolijevaš?
0080 Bor ubio, ko ti je kitio,
0081 I krajinu, od koje je došla!“
0082 Kad je društvo Miloš razumio,
0083 Pa je njima junak govorio:
0084 „O družino, mila braćo moja!
0085 Evo meni mala knjiga dođe,
0086 Od dva brata, dva Vojinovića,
0087 Da je naša na umrću majka,
0088 Da sam brže na bijele dvore,
0089 Da se s majkom oprostiti dođem.
0090 Vi družino, mila braćo moja!
0091 Vi čuvajte b’jele ovce moje
0092 Od hajduka i od mrka vuka.“
0093 Al družina njemu govorila:
0094 „Hajde, Miloš, naša harambašo!
0095 Čuvat ćemo b’jele ovce tvoje,
0096 Ovce tvoje kakono i svoje.“
0097 Kad je Miloš družbu razumio,
0098 Skočio se na noge lagahne,
0099 Prihitio dobra konja svoga
0100 Pa se njemu meće na ramena.
0101 Koliko je od gore zelene
0102 Da bijela dvora Miloševa
0103 Lošu konju, a lošu junaku,
0104 Ne bi došo za tri ljetna dana,
0105 A on dođe Miloš-čobanine,
0106 A on dođe ljetni dan do podne.
0107 Kad on dođe na bijele dvore,
0108 On nahodi stare majke svoje,
0109 Đe se stara ispred dvora šeta.
0110 Kad to vidi Miloš-čobanine,
0111 On osjede dobra konja svoga
0112 I on hita mile majke svoje,
0113 On je hita za bijele ruke,
0114 A ljubi je u bijelo lišce
0115 I proklinje do dva brata svoja:
0116 „A prokleta do dva brata moja!
0117 Što mi lažnu knjigu nakitiste,
0118 Da je moja na umrću majka.“
0119 Al Milošu majka govorila:
0120 „O Milošu, moje d’jete drago!
0121 Ti ne kuni do dva brata svoja,
0122 Ja sam tako naredila majka,
0123 Da što prije b’jelu dvoru dođeš,
0124 A da tebi, sine, povijedam:
0125 Danas vam se dragi ženi dundo,
0126 Dragi dundo od Srijema Mato,
0127 Ne zove vas, djeco, u svatove,
0128 Neko vas je s njime omrazio,
0129 On omrzo Bogu pravednome!
0130 Već, Milošu, drago d’jete moje!
0131 Dragi će vam dundo poginuti
0132 U Leđanu, gradu bijelome.
0133 Ne zna zakon gradu leđanskome,
0134 Ni Leđanci, lijepoj djevojci.
0135 On ne ima u svatim junaka,
0136 Koji bi mu u pomoći bio,
0137 U potrebi njega izbavio.
0138 A vas dundo u svate ne zove,
0139 A nezvani pristat ne smijete,
0140 Već, Milošu, drago d’jete moje!
0141 Za te dragi tvoj ne znade dundo,
0142 Ako znade, ali ne poznade,
0143 Jer evo su devet godin’ dana,
0144 Da ti paseš u planini ovce.
0145 Već, Milošu, moje d’jete drago!
0146 Ti se junak naresi lijepo,
0147 Sve u srmu i u suho zlato,
0148 Meći na se toke pozlaćene,
0149 Koje sjaju kako sunce žarko,
0150 I cijela gospodska od’jela,
0151 Pa pristani brže za svatima,
0152 Kad bi dundu od potrebe bilo,
0153 A da si mu u pomoći, sine!“
0154 Kad je Miloš majku razumio,
0155 On potrči u dvore bijele,
0156 Pa se junak resiti stanuo,
0157 Sve u srmu i u suho zlato.
0158 Meće na se toke pozlaćene,
0159 Koje sjaju kako sunce žarko,
0160 Zagrće se zelenom dolamom,
0161 Uz dolamu puce udarene,
0162 Na dolami četrdesti puca,
0163 U svakoj je čista litra zlata.
0164 Koju Miloš penje oko vrata,
0165 U toj jesu dvije litre zlata.
0166 S jedne strane od te puce zlatne,
0167 S jedne srane kucaju sahati,
0168 S druge strane vino piju Turci.
0169 A na ruke svoje na bijele
0170 Stavlja Miloš alem kamen dragi,
0171 Pri kome bi mogo večerati
0172 I dvanaest konja osedlati
0173 U ponoće kolik usred podne.
0174 A na glave samur kape male,
0175 A za kapu do tri perjanice,
0176 Ma kako su puste plemenite,
0177 Sve mu perje o perje udara.
0178 Jedna mu se vije pod oblake,
0179 Druga bije konja po sapima,
0180 Treća bije njega po plećima.
0181 Kad se bješe l’jepo naresio,
0182 Tad na sebe Miloš postavio
0183 Svrhu svega ugarske haljine,
0184 Kako da je crni Ugarine,
0185 A na pleći toru strunjavicu,
0186 A u torbu laku brašenicu
0187 I kašiku, što će pilav jesti,
0188 I bokaru, što će piti vino.
0189 Kad se bješe l’jepo naresio,
0190 On se meće konju na ramena
0191 I otide gorom za svatima,
0192 Ubrzo je svate dostignuo.
0193 Vidio ga od Srijema Mato,
0194 Pa je njemu junak govorio:
0195 „Od’ otole, crni Ugarine!
0196 Što si pristo za svatim mojijem,
0197 Ne sramoti mene ni svatova,
0198 Neg se vrati brže na tragove.“
0199 Miloš za to ništa i ne haje,
0200 Nego ide za njim nazorice.
0201 Kad su bili poljem širokijem,
0202 Svatima se bilo dodijalo
0203 Pogledati crna Ugarina,
0204 Pa se nađe jedan od svatova,
0205 Od družine, te se odijeli,
0206 Da pogubi crna Ugarina.
0207 Kad to vidi crni Ugarine,
0208 On uhiti onoga junaka,
0209 Uhiti ga po svilenu pasu,
0210 Pa je s njime o tle udario.
0211 Puklo mu je čelo na četvero,
0212 A živo mu srce na petero.
0213 Al svatovi idu naprijeda,
0214 A za njima Miloš-čobanine.
0215 Sl’jedi svate Miloš nazorice
0216 Ka Leđanu, gradu bijelome.
0217 Al besjedi od Srijema Mato:
0218 „O svatovi, mila braćo moja!
0219 Poginu nam jedan od družine,
0220 Neka ide crni Ugarine,
0221 Može nama valjat u nevolji.“
0222 Kad su došli kod vrata od grada,
0223 Viknu straža sa Leđana grada:
0224 „Ko je zete od Srijema Mato,
0225 Nek strijeli na kupi jabuku
0226 I popije kupu vina rujna,
0227 Popije je, a ne prolije je;
0228 Ako li je ne bi ustr’jelio,
0229 Jal str’jelio al vino prolio,
0230 Ne će poći ni glavu odn’jeti,
0231 Ni povesti druga nijednoga,
0232 A kamo li lijepu djevojku
0233 Iz Leđana, grada bijeloga.“
0234 Kad to čuje od Srijema Mato,
0235 Uz obraz se rukom udario:
0236 „Ajmeh meni, dva moja sestrića!
0237 Dva sestrića, dva Vojinovića!
0238 Evo ću vam dundo poginuti
0239 U Leđanu, gradu bijelome.“
0240 Al mu veli crni Ugarine:
0241 „Je li test’jer, od Srijema Mato!
0242 Da strijelim na kupi jabuku,
0243 Da strijelim i vino popijem?“
0244 Al mu veli od Srijema Mato:
0245 „Testijer ti, crni Ugarine!
0246 Testijer ti, koliko ti drago.“
0247 Kad to vidje crni Ugarine,
0248 On strijeli na kupi jabuku
0249 I popije kupu vina rujna,
0250 I popije, al je ne prolije.
0251 Drugom viknu sa Leđana straža:
0252 „Ko je zete od Srijema Mato,
0253 Nek preskoči dvanaest konjica,
0254 Trinaestom u sedlu ostane;
0255 Ako li ga ne bi doskočio,
0256 Ne bi pošo ni glave ponio,
0257 Ni poveo druga nijednoga,
0258 A kamo li lijepu djevojku.“
0259 Kad to čuje od Srijema Mato,
0260 Uz obraz se rukom udario
0261 I ovako junak govorio:
0262 „Ajmeh meni, dva moja sestrića,
0263 Dva sestrića, dva Vojinovića!
0264 Evo ću vam dundo poginuti
0265 U Leđanu, gradu bijelome,
0266 Ne znam zakon gradu leđanskome.“
0267 Al mu veli crni Ugarine:
0268 „Je li test’jer, od Srijema Mato!
0269 Da preskočim dvanaest konjica,
0270 Trinaestom u sedlu ostanem?“
0271 Al mu veli od Srijema Mato:
0272 „Testijer ti, crni Ugarine!
0273 Testijer ti, koliko ti drago.“
0274 Kad to čuje crni Ugarine,
0275 On se skače na noge lagahne,
0276 Pa govori od konja čobanim:
0277 „Bora vama, od konja čobani!
0278 Drž’ te dobro konje uporedo,
0279 Da se ne bi koji pomaknuo.
0280 Ako bi se koji pomaknuo,
0281 Pošla bi vam sa ramena glava.“
0282 Kad to čuše od konja čobani,
0283 Stisli dobro konje uporedo.
0284 Tad da vidiš crnog Ugarina,
0285 On potrči, kopljem otisne se,
0286 I poskoči skokom junačkijem,
0287 I preskoči dvanaest konjica,
0288 Trinaestom u sedlu ostane.
0289 Trećom viknu straža sa Leđana:
0290 „Ev’ izvode tridest djevojaka,
0291 Sve istoga stasa i uzrasta,
0292 I na njima ruha tanahnoga.
0293 Ko je zete od Srijema Mato,
0294 Nek poznava svoju vjerenicu.
0295 Ako bi se druge prihitio,
0296 Ne bi pošo ni odnio glave,
0297 Ni odveo druga nijednoga,
0298 Ni Leđanke, lijepe djevojke.“
0299 Tad pocmilje od Srijema Mato:
0300 „Ajme meni, dva moja sestrića,
0301 Dva sestrića, dva Vojinovića!
0302 Evo ću vam dundo poginuti
0303 U Leđanu, gradu bijelome.“
0304 Al mu veli crni Ugarine:
0305 „Jeli test’jer, od Srijema Mato!
0306 Da poznavam tvoju vjerenicu?“
0307 Al mu veli od Srijema Mato:
0308 „A ne ludi, crni Ugarine!
0309 Ja sam mladoj i u dvoru bio
0310 I dosta sam blaga potrošio,
0311 Dok sam na nju prsten postavio,
0312 Al je očim n’jesam ni vidio,
0313 A nego li ti da je poznadeš,
0314 Što si stopro ka Leđanu došo.“
0315 Al mu veli crni Ugarine:
0316 „Bora tebi, od Srijema Mato!
0317 Nu daj meni zlaćenu jabuku,
0318 U jabuci devet prstenaka,
0319 Ja ću poznat tvoju vjerenicu.“
0320 Kad to čuje od Srijema Mato,
0321 Ne tijaše, s manje ne mogaše,
0322 On mu dava zlaćenu jabuku,
0323 U jabuci devet prstenaka.
0324 On je uze crni Ugarine,
0325 Svlači s’ sebe ugarske haljine,
0326 Pa ih meće na zemljice crne.
0327 On ostade kako žarko sunce.
0328 Svlači s’ sebe zelene dolame,
0329 Pa ih stere na trave zelene,
0330 Na nju stavi zlaćene jabuke
0331 I govori Leđankam djevojkam:
0332 „Bora vama, Leđanke djevojke!
0333 Kojano je vjerenica mlada,
0334 Nek se prigne i uzme prstene,
0335 I stavlja ih na bijele ruke.
0336 Ako bi se druga prihitila,
0337 Kunem vam se, a vjeru vam davam,
0338 Pošla bi joj iz ramena ruka.“
0339 Kad to čule Leđanke djevojke,
0340 Sve su mlade dvoru pobjegnule,
0341 Ama nije vjerenica mlada,
0342 Ćerca draga bana od Leđana,
0343 Neg se prignu i uze prstene,
0344 I stavlja ih na bijele ruke.
0345 A kad vidje Miloš-čobanine,
0346 On je uze za desnice ruke.
0347 Pa je stavi na konja uza se,
0348 Te on ide pro Leđana grada,
0349 A za njime kićeni svatovi.
0350 Gledala ga leđanska gospoda,
0351 Među sobom oni govorili:
0352 „Kakva ima od Srijema Mato!
0353 Kakva ima u svatim junaka
0354 I pod njime konja od megdana,
0355 Da ih tak’jeh u Leđanu nema,
0356 U Leđanu, ni oko Leđana!“
0357 Ali veli crnom Ugarinu,
0358 Al mu veli od Srijema Mato:
0359 „Tak’ ti vjere, neznan dobar junak!
0360 Vrati meni lijepu djevojku,
0361 Na dar tebi zlaćena jabuka,
0362 Sram je mene hodit prez djevojke
0363 Pro Leđana, bijeloga grada.“
0364 Za to Miloš ništa i ne haje,
0365 Neg s djevojkom ide naprijeda.
0366 Kad su bili goricom zelenom,
0367 Tu mi nađu jezer-vodu hladnu
0368 I trinaest oca kaluđera,
0369 Božju im je pomoć nazivao:
0370 „Bog na pomoć, oci kaluđeri!
0371 Što činite na vodi studenoj,
0372 Kog čekate, komu se nadate?“
0373 Al mu vele oci kaluđeri:
0374 „Dobar došo, neznan dobar junak!
0375 Kad nas pitaš, kazat ćemo pravo:
0376 Mi čekamo od Srijema Mata
0377 I njegove kićene svatove,
0378 Mi hoćemo njega pogubiti
0379 I njegove kićene svatove,
0380 A ugrabit lijepe djevojke.“
0381 Misle hudi planinski čobani,
0382 Harambaša da ih ne poznade,
0383 Kak’ i oni njega ne poznadu.
0384 Al ih Miloš vrlo dobro znade,
0385 Vrlo dobro znade i poznade,
0386 Pa im veli Miloš čobanine:
0387 „A Boga vam, oci kaluđeri!
0388 Evo ide od Srijema Mato
0389 I njegovi kićeni svatovi,
0390 Al ne ide lijepa djevojka,
0391 Jer se ona bolom poboljela,
0392 Od groznice, nemoći proklete,
0393 Bog da znade i ostat hoće li.“
0394 To govori Miloš čobanine,
0395 To govori, a ćordu izvadi
0396 I pogubi oce kaluđere,
0397 Trinaest je glava okinuo,
0398 Poredao na trin’est kamena.
0399 Kad su tude svati prohodili,
0400 Sami sobom oni govorili:
0401 „Mili Bože, golema junaka,
0402 Gdje pogubi oca kaluđere!“
0403 Kad su bili na pogled od Sr’jema,
0404 Miloš svoga dunda pričekao.
0405 Tad mu reče od Srijema Mato:
0406 „Tak’ ti vjere, neznan dobar junak!
0407 Što te pitam, kaži meni pravo,
0408 Od koga si roda i plemena,
0409 Čigova si dvora bijeloga?“
0410 Ma da vidiš Miloš-čobanina,
0411 On uzvrnu konja od megdana
0412 I skoči se na zemljicu crnu,
0413 A usprimi lijepu djevojku,
0414 Pa je hita za bijelu ruku
0415 I dava je dragu dundu svome,
0416 Davao je te je govorio:
0417 „A bora ti, dundo, dobro moje,
0418 Dragi dundo, od Srijema Mato!
0419 Ja sam junak Miloš-čobanine,
0420 Koji ima devet godin’ dana,
0421 Da ja pasem u planini ovce.
0422 Na dar meni zlaćenu jabuku,
0423 A ja tebi lijepu djevojku.
0424 Ako ti je na jabuku žao,
0425 Na dar tebi cura i jabuka.“
0426 Kada ga je dundo razumio,
0427 Niz obraz je suze oborio,
0428 Pa ga grli rukam bijelijem,
0429 A celiva ustim rumenijem,
0430 I ovako Mato progovara:
0431 „Evo tebi, moj mili nepute!
0432 Eto tebi lijepe djevojke,
0433 Na junaštvu ti si je dobio.“
0434 Kad li ga je Miloš razumio,
0435 Pa je njemu junak govorio:
0436 „A ne ludi, dundo, dobro moje!
0437 Od Boga je velika grehota,
0438 A od ljudi još više sramota
0439 Svome dundu ugrabit djevojku.“
0440 Predade mu lijepu djevojku,
0441 Pa mi idu Sr’jemu bijelome.
0442 Tu svatove l’jepo pričekali
0443 I pod njima konje usprimali,
0444 Al Milošu dundo govorio:
0445 „O Milošu, moj mili nepute!
0446 Ti ne idi k ovcam u planinu,
0447 Ja ću tebi kulu sagraditi,
0448 Sagraditi pokraj kule moje,
0449 Ženit ću te lijepom djevojkom
0450 I dat ću ti za do volje blaga.“
0451 Na svemu mu Miloš zahvalio,
0452 Sa svojim se dundom oprostio,
0453 U planinu k ovcam se vratio.
