Ženidba Marka Kraljevića5
0001 Prosi drago Kraljeviću Marko
0002 U Mlecima, gradu bijelome,
0003 Ćeri drage bana od Mletaka.
0004 Marko prosi, bane mu je dava.
0005 Marko puno potrošio blaga,
0006 Dok djevojku nakitio darom.
0007 Kad djevojku l’jepo darovao,
0008 S tastom svoj’jem vjeru ugovara:
0009 ”Ova vjera, taste dobro moje!
0010 Ova vjera ne za dugo vr’jeme,
0011 Dok ja Marko od Prilipa sađem
0012 I ja moje pokupim svatove,
0013 Moje drago prepravi darove,
0014 Čim će moje pričekat svatove.”
0015 Otole se opravio Marko,
0016 Svoj’jem se je tastom halanio.
0017 Ide Marko Prilipu b’jelome,
0018 Zdravo dođe dvoru bijelome.
0019 Tu je Marko počinuo malo,
0020 Pa mi stade kupiti svatove.
0021 Pet stotina skupio svatova
0022 Sve po izbor, đe je koji bolji.
0023 Kad prikupi kićene svatove,
0024 Kuma zove Sibinjanin-Janka,
0025 Predava mu kićene svatove:
0026 ”Ajde kume, milo dobro moje!
0027 Mili kume Mlecima bijelijem.
0028 Eto tebi kićen’jeh svatova
0029 I dovedi vjerenicu moju.
0030 Ma te molim, kume dobro moje!
0031 Kad se budeš vraćat od Mletaka,
0032 Mili kume, Orlovom planinom,
0033 Brzo hod’te, lako govorite„
0034 A svijetle puške ne palite,
0035 Ne udaraj bubnja ni svirala.
0036 U gori je vila baždarkinja,
0037 Koja čini velike zulume,
0038 A na ljude nameće mađije.
0039 Dobre bi ti ohromila konje,
0040 A svatima oči osl’jepila.
0041 Odvela bi moje vjerenice
0042 U pećinu u crljene st’jene.”
0043 Otole se svati otrpavili,
0044 Š njima kume Sininjanin Janko,
0045 Otidoše zdravo i veselo.
0046 Kudgod idu, b’jelu Mletku sidu.
0047 I tamo ih l’jepo pričekaše,
0048 L’jepijem ih darom darivaše,
0049 Svakom svatu, što je za kojega,
0050 Kumu Janku dare i djevojku.
0051 Zdravo idu od b’jel’jeh Mletaka,
0052 Prebližu se Orlove planine.
0053 Kad su bili Orlovoj planini,
0054 Prokleti su kićeni svatovi,
0055 Ne slušaju Kraljevića Marka,
0056 Nego pale, sv’jetle čeferdale,
0057 Udarsaju bubnje i svirale,
0058 Još pop’jeva svatski starješina:
0059 ”Ne bojim se do Boga nikoga,
0060 A nego li vile baždarkinje,
0061 U mađije nikad ne vjerujem,
0062 Neg u moga Boga velikoga.”
0063 Tražio ga Sibinjanin Janko:
0064 ”Nu umukni, mukom zamuknuo!
0065 Da ne rečem, grlo te boljelo!
0066 Nemoj danas izgubit svatove.
0067 N’jesi l’ čuo r’ječi Kraljevića,
0068 Iz Prilipa kad nas je spremio?”
0069 Sve to misle kićeni svatovi,
0070 Da im niko naudit ne može
0071 Da li će ih vila predobiti.
0072 Kad eto ti vile baždarkinje,
0073 Pa se vila u svtove svila.
0074 Teško se je vila rasrdila,
0075 Osl’jepi mu pet stotin’ svatova,
0076 Ohromi mu pet stotina konja,
0077 Popadali travi po zelenoj.
0078 Osta kume Sibinjanin Janko,
0079 A kod njega Mletkinja djevojka
0080 Vila radi da osl’jepi Janka
0081 A odvede Mletkinju djevojku,
0082 Al se Janko vili opr’ječio.
0083 Sabljom vije, crne oči krije,
0084 Da ga b’jela ne osl’jepi vila,
0085 Jošter kapu na oči navuče.
0086 Al je b’jela vila oblećela
0087 Oko jadna Sibinjanin-Janka,
0088 Dokle mu je kapu ugrabila
0089 I Jankove oči osl’jepila
0090 I pod Jankom konja ohromila.
0091 Pade dorat trabe na zelene,
0092 Sl’jepi jadan pokraj njega Janko.
0093 Ugrabi mu Mletkinju djevojku,
0094 L’jepu ćercu bana od Mletaka,
0095 Vjerenicu Kraljevića Marka,
0096 Odvede je u crljene st’jene.
0097 U pećinu vila se zavuče,
0098 A on jadan Kraljeviću Marko
0099 U Prilipu, u dvoru svojemu,
0100 Čeka kuma Sibinjanin-Janka
0101 I Mletkinju svoju vjerenicu
0102 I pet stotin’ kićen’jeh svatova.
0103 Nit je Janka ni od njega glasa,
0104 Niti vodi za sobom svatova.
0105 Domisli se Kraljeviću Marko,
0106 Da mu ih je b’jela vila uhodila
0107 I njihove konje ohromila,
0108 A junacim oči osl’jepila,
0109 Pa se Marko opravljsat stanuo.
0110 Monke zove, vodi dobre konje,
0111 Nosi Marko pivo i jedivo.
0112 Za dvadeset konja tovario
0113 Hljeba b’jela, mesa pečenoga,
0114 Crljenoga vinca i rakije.
0115 Goni Marko zelene u gore,
0116 U Orlove visoke planine.
0117 Tu iznađe pet stotin’ svtova,
0118 Gdje kukaju kako kukavice,
0119 Izvijaju kako lastavice.
0120 Ište kuma Sibinjanin-Janka:
0121 ”Đe si, kume, milo dobro moje!
0122 Koliko vam govorenje moje,
0123 Prokleto vam neslušanje bilo!
0124 Brzo hodit’, a lako govorit,
0125 Ne paliti sv’jetle čeferdale,
0126 Ni udarat bubnje i svirale,
0127 Da je ovdje vila baždarkinja,
0128 Koja čini velike zulume,
0129 Na junake nameće mađije.”
0130 Zalagaju po redu svatove,
0131 Zal’jevaju vinom crljenijem.
0132 Kad obrede kićene svatove,
0133 Tad je Marko kumu govorio:
0134 ”A moj kume, tako ti kumajstva!
0135 A bi li se štogod domislio,
0136 Kud je b’jela vila odlećela
0137 I odvela vjerenicu moju,
0138 Put istoka ili put zapada?”
0139 Žalosno mu Janko odgovara:
0140 ”Dragi kume, Kraljeviću Marko!
0141 Čini mi se u srcu mojemu,
0142 Da poleti vila baždarkinja
0143 Krajem vode suncu put istoka,
0144 U crljene ulećela st’jene,
0145 Mili kume, u spile pećine.
0146 Neg ti, kume, milo dobro moje!
0147 Ajde, kume, studene na vode,
0148 Dalje od vode vita jela raste,
0149 Plemenita, a vele visoka.
0150 Sutra rano, prije neg izađe sunce,
0151 Uzmi turbin u bijele ruke,
0152 Pa ga baci njedra u junačka,
0153 Pripenji se jeli u vrhove,
0154 Dobro gledaj u crljene st’jene.
0155 Kadar bude na istoku sunce,
0156 Vile će se u lov opremiti,
0157 Dobro gledaj, đe će izlećeti.”
0158 Kad je njega razumio Marko,
0159 On ostavi monke i dvorane,
0160 Da slijepe ohode svatove,
0161 Davaju im pivo i jedivo.
0162 Marko pođe do vode studene,
0163 Šarca veže za jelu zelenu.
0164 On se Marko oko jele šeta,
0165 Dok ga b’jeli danak ostavio,
0166 Mrkla ga je nojca uhvatila,
0167 Konju dava zoba i sijena.
0168 I on sjede, hladno vino pije,
0169 Čini mu se nojca tri godine,
0170 Svaka ura petnajes danaka.
0171 Jedva b’jelu zoru dočekao,
0172 Meće turbin njedra u junačka,
0173 Pa se penje jeli u vrhove.
0174 Uzme turbin ruke u bijele,
0175 Na desno ga oko postavio,
0176 Pa razgleda u crljene st’jene,
0177 Hoće l’ otkle štogod izlećeti.
0178 Kad je bilo na istoku sunce,
0179 A izleti vila baždarkinja.
0180 Ne izl’jeće kako ženska glava,
0181 Nego orle, tica strahovita.
0182 Dobro pazi Kraljeviću Marko,
0183 Otkle orle tica izlećela.
0184 Vila se je u lov opremila.
0185 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0186 Sađe Marko pod jelu zelenu,
0187 Pod jelom je konja ostavio,
0188 On se penje u crljene st’jene
0189 Do pećine vile baždarkinje.
0190 Ali vrata naći ne umije,
0191 Kud ulazi vila baždarkinja.
0192 Al je Marku Bog i sreća dala,
0193 Čuje Marko vjerenicu svoju,
0194 Đe mu cvili kako zmija ljuta:
0195 ”Đe si, Marko, crne oči moje!
0196 Ne ću t’ veće viđet nikadara,
0197 U zo čas me porodila majka!
0198 Teška ti me nesreća dopade,
0199 Đe ne vidim sunca ni mjeseca,
0200 Bj’ela danka ni mlada junaka!”
0201 Sve to sluša Kraljeviću Marko.
0202 Živu srcu odoljet ne može,
0203 Neg niz obraz grozne suze l’jeva.
0204 Bog mu dade, da ta vrata nađe
0205 I po glasu do djevojke dođe.
0206 Kad je viđe Kraljeviću Marko,
0207 Al je Marko poznati ne može
0208 Po bijelu lišcu djevojačkom,
0209 Er je b’jela vila pogrubila,
0210 Ostarila, lice nagrdila.
0211 Pa zaviče Kraljeviću Marko:
0212 ”Ajme meni, draga dušo moja!
0213 Što učini vila baždarkinja,
0214 Teško ti mi tebe nagrdila,
0215 Po ničemu tebe ne poznadem,
0216 Neg po glasu tvome gospodskome.
0217 Reci meni, draga moja dušo!
0218 Kako bih te izbaviti mogo
0219 I uhitit vilu baždarkinju?”
0220 Govori mu banica mletačka:
0221 ”Mili Marko, moj očinji vide!
0222 Ne znam ništa, života mi moga!
0223 Neg se čuvaj, milo moje drago,
0224 Da te b’jela ne opazi vila,
0225 Oba bi ti oka iskopala.”
0226 Govori joj Kraljeviću Marko
0227 ”Oči moje, mletačka banice!
0228 Kad večeras b’jela vila dođe,
0229 Našali se s vilom baždarkinjom
0230 ” ”B’jela vilo, moja gospođice!
0231 Što te pitam, bi li mi kazala?
0232 Hoćeš, vilo, kadgod ostarjeti,
0233 Ostarjeti, oli pogrubjeti?
0234 Bojiš li se na sv’jetu ikoga
0235 Od Latina oli od Turaka?” ”
0236 Al se čuvaj, draga dušo moja!
0237 Da se b’jela ne razljuti vila,
0238 Da te ne bi nemilo udarila.”
0239 Pa izide iz spile pećine
0240 I otide studene na vode.
0241 Tu iznađe šarca konja svoga,
0242 Pa se njemu na ramena baca,
0243 Poćera ga kićen’jeh do svata
0244 I kićene pokr’jepi svatove,
0245 I govori Sibinjanin-Janku:
0246 ”Mili kume, Sibinjanin Janko!
0247 Pećinu sam spilu nahodio,
0248 Vjerenicu moju sam vidio.
0249 Po ničemu poznat ne može se,
0250 Da je ono mletačka banica,
0251 Neg bi reko, mili pobratime!
0252 Da je zv’jere od gore zelene.
0253 B’jela mi je nagrdila vila,
0254 Nikako je poznavao n’jesam.
0255 Ne bi reko, da no je djevojka,
0256 Neg iz gore kakva ukosnica.
0257 Nego sam je, pobro, poznavao
0258 Po njezinu glasu gospodskomu.
0259 Kadar sutra b’jelo jutro bude,
0260 Kad izleti vila baždarkinja
0261 Tražit šićar po gori zelenoj,
0262 Ja ću poći u spile pećine
0263 Pitat štogod vjerenicu moju,
0264 Je l’ joj vila štogod ukazala,
0265 Boji li se u sv’jetu ikoga?”
0266 Tako Marko svoj’jem u svatima.
0267 Dokle brzo na zapadu sunce,
0268 Eto b’jele na večeru vile.
0269 Kad uljeze u spilu pećinu,
0270 Dočeka je mletačka banica,
0271 Pa se vili poklanja lijepo,
0272 U b’jelu je ruku poljubila:
0273 ”Dobro došla, moja gospođice!
0274 Jesi li se vele umorila
0275 Lov loveći gori po zelenoj?”
0276 Govori joj vila baždarkinja:
0277 ”Ne pitaj me, banice djevojko!
0278 Ja se n’jesam vele umorila,
0279 Imam krila, što su me nosila.”
0280 Tad govori banica mletačka:
0281 ”B’jela vilo, moja gospođice!
0282 Mogu li se pošaliti s tobom?
0283 Da te pitam, bi li mi kazala?”
0284 Govori joj vila baždarkinja:
0285 ”Da nu pitaj, banice mletačka!
0286 Da te čujem, što ćeš govoriti.”
0287 Tad govori banica djevojka:
0288 ”B’jela moja, pitat ću te, vilo!
0289 Ti hoćeš li ostarjet ikada,
0290 Ja ostarjet, oli pogrubjeti?
0291 Bojiš li se u sv’jetu ikoga
0292 Od Latina oli od Turaka?”
0293 Kad to čula vila baždarkinja,
0294 Žo joj bilo, zašto li je pita.
0295 Plane vila ka i vatra živa,
0296 Pa djevojku kruto udarila.
0297 Kako je je udarila lagahno,
0298 Teško joj je lišce nagrdila,
0299 Dva joj mlaza krvi udarila.
0300 I govori baždarkinja vila:
0301 ”Što me pitaš, što li hoćeš znati?
0302 Čije ti je ovo svjetovanje?
0303 Al je ovdje Marko dolazio,
0304 Pa j’ ovako tebe svjetovao?
0305 Ako ti je dolazio Marko,
0306 Ovo kaži, ako opet dođe:
0307 Da s’ ne bojim na sv’jetu nikoga
0308 Od Latina, a ni od Turaka,
0309 Štogod malo Kraljevića Marka.
0310 Al se danas ne bojim ni njega,
0311 Dok mi zdravo utva zlatnokrila
0312 U Dunaju, vodici studenoj,
0313 A u gori uva zlatnoruna.
0314 Ne ću nigda krepos iygubiti,
0315 Niti ću ti nigda ostarjeti,
0316 Ni bijela vila pogrubjeti.”
0317 Tu su mrklu nojcu prenoćile,
0318 A on junak Kraljeviću Marko
0319 U svatima ostavio sluge,
0320 A svojega konja prihvatio
0321 I otide studene na vode.
0322 Veže konja za jelu zelenu,
0323 Dava šarcu, što je od potrebe.
0324 Sjede Marko pod jelu zelenu
0325 I tu ti je blagovat stanuo.
0326 A kada je večerao bio,
0327 Hoće Marko da boravi sanka,
0328 Ali mu se spavati ne dade,
0329 Nit mu naum od spavanja pade,
0330 Ter se Marko ispod jele šeta,
0331 Sve u misli s vilom baždarkinjom.
0332 Kad je zora b’jela zab’jeljela,
0333 Pripinje se u jelu zelenu.
0334 Kad je sunce na istoku bilo,
0335 Vadi Marko turbin iž njedara,
0336 Okreće ga u crljene st’jene.
0337 I razgleda Kraljeviću Marko,
0338 Kad će b’jela vila polećeti,
0339 Iz crljen’jeh st’jena izlećeti.
0340 Al ne leti, kako lete vile,
0341 Neg se libi orlom velikijem,
0342 Prelećela zelene u gore.
0343 Kad to viđe Kraljeviću Marko,
0344 Sićen turbin u njedra bacio,
0345 Pa mi side niz jelu veselo
0346 I otiđe pod crljene st’jene.
0347 Te se vere od Prilipa Marko,
0348 Upantio od pećine vrata,
0349 Te se penje i u nje uljeza,
0350 I iznađe vjerenicu svoju,
0351 Đe je crna krvca obl’jevala.
0352 Cvili mlada i suze prol’jeva
0353 I spominje Kraljevića Marka:
0354 ”Đe si, Marko, milovanje moje?”
0355 Kraljeviću ozivlje se Marko:
0356 ”Evo mene, draga dušo moja!
0357 Što te tako vila nagrdila,
0358 Nebeska je str’jela raznijela!
0359 Kad te tako ljuto nagrdila,
0360 A je li ti štogod dokazala?”
0361 Govori mu djevojka lijepa:
0362 ”Čuj me, Marko, moj očinji vide!
0363 Kad sam b’jelu upitala vilu,
0364 Gorko se je rasrdila na me.
0365 Planu vila kako vatra živa,
0366 Ljuto ti me rukom udarila,
0367 Dva mi mlaza krvi udarila,
0368 Pa je meni vila govorila:
0369 ” ”Što me pitaš, mletačka banice!
0370 Što li pitaš, što ćeš za to znati,
0371 Otkle ti je ovo svjetovanje?
0372 Al je ovdje Marko dolazio,
0373 Pa te Marko za to svjetovao?
0374 Ako li ti opet Marko dođe,
0375 Pokaži mu, mletačka banice!
0376 Da s’ na sv’jetu ne bojim nikoga
0377 Od Latina niti od Turaka,
0378 Nešto malo Kraljevića Marka.
0379 Al se danas ne bojim ni njega,
0380 Dok m’ je zdravo utva zlatokrila
0381 U Dunaju, vodi u studenoj,
0382 A u gori uva zlatnoruna.
0383 Ne će vila nigda ostarjeti,
0384 Ostarjeti, ni ću pogrubjeti.” ”
0385 Kad to čuje Kraljevića Marko,
0386 Zagrli je desnom i lijevom,
0387 Poljubi je i dva i tri puta,
0388 Da je brojit, stotinu bi prošla.
0389 I govori Kraljeviću Marko:
0390 ”Aferin ti, i srce i dušo!
0391 Sad ja idem Prilipu b’jelome.
0392 Prije treće neg isteče sunce
0393 Bić će b’jela uhićena vila,
0394 A ti, moja dušo, izvedena,
0395 Sve pomoći Boga velikoga!”
0396 Otole se od’jelio Marko,
0397 Sađe dolje niz crljene st’jene,
0398 Dođe Marko na vodu studenu,
0399 Šarca konja za dizdin hvatio,
0400 Pa se baci konju na ramena,
0401 Poplaši ga goricom zelenom,
0402 Dokle Marko sađe u svatove.
0403 Zove kuma Sibinjanin-Janka:
0404 ”Ostan’ s Bogom, kume, dobro moje!
0405 Ja ću poći do Prilipa grada,
0406 Idem tražit, kume, dobro moje!
0407 Uloviti vilu baždarkinju.
0408 Eto vama vjerne sluge moje.,
0409 Koje će vas hljebom zalagati
0410 I crljena vina prenositi.”
0411 Odgovara Sibinjanin-Janko:
0412 ”Ajde, kume, milo dobro moje,
0413 Na putu ti Bog i sreća bila!
0414 Zdravo pošo, bolje se vratio,
0415 Sve iznašo, što ti od potrebe,
0416 Bog da bi ti u pomoći bio!
0417 I pomoći Boga istinoga,
0418 Da b’ prokletu vilu ulovio.”
0419 Tez’jem Marko konja udario,
0420 Dobar šaro niz planine skače,
0421 Hitro dođe Prilipu b’jelome.
0422 Kad se Marko u Prilipu nađe,
0423 Kupi Marko sive sokolove,
0424 Po Prilipu njega i okolo,
0425 Đe su hitri od lova sokoli.
0426 Dobre njorce za vode studene,
0427 Što će tražit utve zlatnokrile,
0428 Sokolove nebu pod oblake,
0429 Brze hrte za zelene gore.
0430 Da ko vidi Kraljevića Marka,
0431 Koliku je vojsku sakupio!
0432 Za tridesti siv’jeh sokolova,
0433 Za toliko od vode njoraca,
0434 Za dvadesti hrta za planine.
0435 Otole se opravio Marko,
0436 Zdravo svoje u svatove dođe
0437 I govori Sibinjanin-Janku:
0438 ”Dragi kume, od Sibinja Janko!
0439 Vapi, kume, Boga pravednoga,
0440 Da mi bog da uloviti vilu!
0441 Dobru sam joj četu sakupio,
0442 O kakovoj ni sanjala nije.
0443 Okolit ću i gore i vode
0444 I visine nebu pod oblake.
0445 Bog će dati i božija majka,
0446 Ja se ufam, mio pobratime!
0447 Pomoćima Boga velikoga,
0448 Da ću b’jele uloviti vile.”
0449 To izreče i do vode pođe.
0450 Neton vode na studene dođe,
0451 Dva sahata sunca oskočilo,
0452 Oskočilo gore od zelene,
0453 A četiri vode od studene,
0454 A u Marka mirovanja nema.
0455 Pušti njorce u studene vode,
0456 Da mu traže utve zlatnokrile.
0457 Utvi njorci traga nahodiše,
0458 Š njom se rvu vodi po studenoj.
0459 Kad joj više teško pretužiše,
0460 Izlećela vode iz studene,
0461 Pa poleti u sunčane zdrake,
0462 U visinu nebu pod oblake.
0463 A kad vidi Kraljeviću Marko,
0464 Pušti Marko sive sokolove,
0465 Zavili se nebu pod oblake,
0466 Iznađoše utve zlatnokrile.
0467 Izišla su puna dva sahata,
0468 Ni se vidi utva zlatnokrila,
0469 Neg se čuju sivi sokolovi.
0470 Stoji zvižda siv’jeh sokolova,
0471 Kad evo ti utve zlatnokrile,
0472 Pobjegnula siv’jem sokolima.
0473 Opet pada vode u studene,
0474 Al joj njorci mirovati ne daše
0475 Ni u hladnoj vodi prebivati.
0476 Plašiše je, pa joj pretužiše,
0477 Iz studene vode izlećela,
0478 Al ne može nebu pod oblake,
0479 Erbo se je teško umorila,
0480 Neg poleti vrhom od gorice,
0481 A za njome sivi sokolovi.
0482 Plašiše je gori po zelenoj.
0483 Stala skvika utve zlatnokrile,
0484 Uhite je Markovi sokoli,
0485 Donose je svome gospodaru.
0486 Marko je je tvrdo prihitio,
0487 Priveže je jelu pred zelenu.
0488 Pušti Marko hrte i sokole,
0489 Neka idu zelene uz gore
0490 B’jeloj vili potražit mađije.
0491 U planini uve zlatnorune,
0492 Da bi hrti traga nalazili,
0493 Zlatnorunu uvu opazili.
0494 Hrti uvi u trag uljegoše,
0495 Te je gone gori po zelenoj.
0496 Teško su je bili umorili,
0497 Preskočili sivi sokolovi,
0498 Zatekoše, pa je uhitiše,
0499 I nju vode gospodaru svome.
0500 Kad su došli na vodu studenu,
0501 Kraljeviću prihvati je Marko,
0502 Priveže je za jelu zelenu.
0503 Sjede Marko piti vince hladno,
0504 Mirno pije, da ne ima straha
0505 I on čeka vilu baždarkinju,
0506 Kad će doći na moljenje k Marku.
0507 Kad po podne četiri sahata,
0508 Marko sjedi jelom pdo zelenom.
0509 Kad evo ti jeke niz planinu,
0510 Uzdisanja, teška zavijanja.
0511 Kraljeviću obrće se Marko:
0512 ”Što je ova jeka niz planinu,
0513 Ko zavija, a gore uzdiše?”
0514 Pa izgleda Kraljeviću Marko,
0515 Što će izać iz gore zelene?”
0516 Kad eto ti iz gore izađe
0517 Stara baba grdna i grbava
0518 I jošter se na štapu štapuće.
0519 Kad ispanu pod jelu zelenu,
0520 Kraljeviću prepanu se Marko,
0521 Da je ono gorska ukosnica,
0522 A da nije vila baždarkinja,
0523 Pa poteže sablje madžarkinje,
0524 A zaviče tanko glasovito:
0525 ”Ukloni se, gorska ukosnice!
0526 Ako li se ukloniti ne ćeš,
0527 Sabljom ovom osjeć ću ti glavu.”
0528 A pocvili vila baždarkinja:
0529 ”Ne udaraj, pobratime Marko!
0530 Ja nijesam gorska ukosnica,
0531 Nego b’jela vila baždarkinja.
0532 Pušti meni utve zlatnokrile
0533 I pušti mi uve zlatnorune.
0534 Kunem ti se i vjeru ti davam,
0535 Da ću vazda s tobom mirovati
0536 I svukud ti u pomoći biti.”
0537 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0538 Ljuto se je Marko rasrdio,
0539 Pa on plane kako vatra živa,
0540 Pa uhvati vile baždarkinje:
0541 ”E prokleta baždarkinjo vilo!
0542 Teško ti si mene udv’jelila.
0543 Prije moje dovedi djevojke,
0544 Da mi bude vjerenica moja,
0545 Kakva mi je u Mlecima bila,
0546 Da izvidaš pet stotina konja,
0547 Da no budu, kakvi no su bili,
0548 I pet stotin’ kićen’jeh svatova,
0549 Da no vide, kako su vidjeli.
0550 Prijateljstvo hitit ću s tobom
0551 Sve pod vjeru i pod ruku desnu,
0552 Tad ću puštit utvu zlatnokrilu,
0553 A i tvoju uvu zlatnorunu.”
0554 Jošter vila o nevjeri radi,
0555 Gleda vila da prevari Marka.
0556 B’jela vila Marku govorila:
0557 ”Ja ne mogu, Bogom pobratime!
0558 Prije tvoje izvesti djevojke,
0559 A ni tvoje izvidat svatove,
0560 Ni konjima noge ozdraviti,
0561 Jer sam moju krepos izgubila,
0562 Dok mi ne daš utve zlatnokrile
0563 I iz gore uve zlatnorune.”
0564 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0565 Hvati vilu za bijelu ruku,
0566 A istrže gvozdenu handžiju
0567 Iz sedlaca u svoga šarina,
0568 Pa je kuca gvozdenom hanžijom.
0569 Đe udara, svud joj meso puca,
0570 Đe dotiče, crna krv promiče.
0571 A kad vili bati dotužiše,
0572 Stade vila zaklinjati Marka
0573 I živijem Bogom pobratiti:
0574 ”Ne udaraj, pobratime Marko!
0575 Dovest ću ti tvoju vjerenicu.
0576 Tvrda vjera i po devet puta,
0577 Da ti ne ću učinit privare,
0578 Kakva ti je bila u Mlecijem,
0579 I još bolje, mili pobratime!”
0580 Govori joj Kraljeviću Marko:
0581 ”Nu dovedi na vodu djevojku,
0582 Puštit ću ti utvu zlatnokrilu
0583 I iz gore uvu zlatnorunu.”
0584 Kad to čula vila baždarkinja,
0585 Ne bi šćela, al ne može s manje,
0586 I otide u crljene st’jene
0587 Hita vila za ruku djevojku,
0588 Dovede je vodu na studenu,
0589 Pol’jepi je više neg je bila,
0590 Predade je Marku Kraljeviću:
0591 ”Evo, brate, lijepe djevojke!
0592 Sad mi pušti uvu zlatnorunu,
0593 A i moju utvu zlatnokrilu,
0594 Da ja pođem uz gore zelene,
0595 Da sabirem trave od uvida,
0596 Da izvidam konje i junake.”
0597 Al joj Marko da vjeruje ne će,
0598 Nego š njome uz planinu ide,
0599 Ide s vilom i nosi mađije:
0600 ”Ajde, vilo, ter trave sabiraj,
0601 Pa ti moje izvidaj svatove,
0602 Sve junake i konje njihove.
0603 Evo tebi vjera moja tvrda,
0604 Sve ću dati, štogod tvoje bude,
0605 Puštit ću ti zdravo i veselo.
0606 Da bih tebi krivo učinio,
0607 Oba moja oka izgubio,
0608 Prije nego ka Prilipu sišo.”
0609 Kad razumje vila baždarkinja,
0610 Bere vila trava od uvida,
0611 Napunila skuta i rukava,
0612 Pa otide vila u svatove.
0613 Vida oči kićen’jeh svatova,
0614 Sve izvida pet stotin’ svatova.
0615 Kada dođe k Sibinjanin-Janku,
0616 Kad je Janku oči ozdravila,
0617 Kad je Janko vilu sagledao,
0618 Razljuti se Sibinjanin Janko,
0619 Ončas b’jele da zaduši vile,
0620 Al ne dade Kraljeviću Marko:
0621 ”Nemoj, kume, Boga za miloga!
0622 Među nama velika zakletva,
0623 Nek izvida konje i junake,
0624 Da pođemo zdravo i veselo,
0625 B’jeloj vili mađije vratimo,
0626 Neka leti u crljene st’jene.”
0627 Janko se je Marku smilovao,
0628 Pušti b’jele vile baždarkinje,
0629 Izvidala konje i junake.
0630 Kad to viđe Kraljeviću Marko,
0631 S b’jelom se je vilom halanio,
0632 Povrati joj utve zlatnokrile,
0633 A od gore uve zlatnorune.
0634 Ode vila vrhom od planine,
0635 A on Marko u skupu svatima
0636 Pjevajući i lubardajući.
0637 I dođoše zdravo u Prilipa.
0638 Čudilo se veliko i malo,
0639 Kraljeviću šta uradi Marko.
0640 Tu se gradi veliko veselje:
0641 Kola vode, hladno vino piju,
0642 A poviše od nedjelje dana,
0643 Pa ožene Marka za djevojku.
0644 Kad učine potpuno veselje,
0645 Razd’jele se kićeni svatovi,
0646 Svaki ode, otkle koji dođe,
0647 Osta Marko na kuli š djevojkom
0648 I š njegovom ostarjelom majkom.
