Ženidba Marijana, sestrića Marka Kraljevića

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Marijana, sestrića Marka Kraljevića
5

0001 Još ni zora nije zab’jelila,
0002 Ni danica lišcom pomoljela,
0003 Ni vašići nebo pripješili,
0004 Tica pjevac krilom udario,
0005 Prilipu se otvoriše vrata,
0006 Iz Prilipa bilo izlazilo,
0007 Izlazilo dva dobra junaka:
0008 Jedan ti je Kraljeviću Marko,
0009 A drugi je sestrić Marijane.
0010 Marko jaše bijesna šarina,
0011 Maro jaše Markova zekana.
0012 Odu oni u lov u planinu.
0013 Kad dođoše u Kunar-planinu,
0014 Oni lovu ljetni dan do podne,
0015 Ma se ništa ulovit ne daše.
0016 Marijanu loša sreća bila,
0017 Pusta ga je žeđa osvojila.
0018 Marijane dajku progovara:
0019 ”A moj dajko, Kraljeviću Marko!
0020 Ti si, Marko, ovud prolazio,
0021 I ti jesi ovud četovao,
0022 Znadeš, Marko, kond’jer vodu hladnu
0023 U drvetu ili u kamenu?”
0024 Mali Marko riječ progovara:
0025 ”Marijane, moj mio sestriću!
0026 Ovud, sinko, jesam prolazio,
0027 Ovud, sinko, jesam četovao,
0028 Ne znam, sinko, kond’jer vodu hladnu
0029 Ni u drvu, niti u kamenu.”
0030 Mili Bože, na svemu ti fala!
0031 Teška žeđa Mara ti obrve,
0032 Pa razjaše b’jesna konja svoga,
0033 Da potegne noža iza pasa,
0034 Da zakolje b’jesna konja svoga,
0035 Da bi mu se krvce napojio.
0036 Al povika Kraljeviću Marko:
0037 ”Marijane, ruka t’ usanula!
0038 Ti ne kolji tvojega đogina,
0039 Takog drugog dobavit ne ćeš.
0040 Potrpi se, moj mio sestriću!
0041 A mi hodmo do grada Krojana
0042 Sve do dvora bana krojanskoga.
0043 Ondje ćeš se, sinko, napojiti
0044 I tvoju ćeš žeđu zagasiti.”
0045 Kadar čuje djetić Marijane,
0046 Daidžiju Marka poslušao,
0047 Pa se baci konju u ramena,
0048 Pa poćera jedan za drugijem.
0049 Brzo sađu u polje krojansko,
0050 A iz polja do bijela grada.
0051 Gonu konja oni kroz čaršiju
0052 Sve do dvora bana krojanskoga.
0053 Ugleda ih bane gospodare,
0054 Pa prida njih mlađe opremio.
0055 Dođu mlađi, konje privatiše,
0056 Vodu konje u konjske podrume,
0057 Dva junaka u bijele dvore.
0058 Pričeka ih bane gospodare,
0059 B’jelijem se rukam zagrliše,
0060 Medn’jem ustim oni celivaše,
0061 Za junačko zdravlje upitaše,
0062 Za krajine tamo i ovamo.
0063 Ma da vidiš bana krojanskoga,
0064 Posadi ih za svijetle sopre,
0065 Mrkle kafe njima iznosiše,
0066 Iza kafe žežene rakije.
0067 Kad junaci malo počinuše,
0068 U tvo vr’jeme od večere biješe,
0069 Iznosu im gosposke večere.
0070 Po večeri sabor učiniše.
0071 Sabor činu, hladno vino piju.
0072 Ma da vidiš bana krojanskoga,
0073 Gdje se diže iza sopre sv’jetle,
0074 Evo ti ga do odaje tanke,
0075 Gdje pribiva šćerca jedinica,
0076 Pa je bane šćeri besjedio:
0077 ”Šćeri moja, lijepa Zlatijo!
0078 Ti napravi plemenito lišce,
0079 Pa ti šeći do svijetle sopre,
0080 Da ti služiš vino crveniku,
0081 Da ti služiš dva dobra junaka.”
0082 Kad li ga je šćerca razumjela,
0083 Odma ti je lišce napravila,
0084 Pa ti s babom do sopre dolazi.
0085 Sjede bane za sopru svijetlu,
0086 A Zlatija čašu prihvatila,
0087 Punu ti je vina natočila,
0088 Pokloni je Kraljeviću Marku.
0089 Al je Marko čašu prihvatio,
0090 Prihvatio, banu nazdravio.
0091 Čašu popi, a djevojci vrnu.
0092 Al djevojka drugu natočila,
0093 Pa je dava đetić-Marijanu,
0094 Ne će junak da na čašu gleda,
0095 Već djevojku među oči crne.
0096 I ovako juank besjedio:
0097 ”Moj daidža, Kraljeviću Marko!
0098 Prosi meni u bana Zlatiju,
0099 A za moju pravu zaručnicu.”
0100 Šuti Marko kolik da ne čuje.
0101 I drugi mu volat besjedio:
0102 ”Moj daidža, Kraljeviću Marko!
0103 Prosi meni u bana Zlatiju,
0104 A za moju pravu zaručnicu.”
0105 Šuti Marko kolik da ne čuje.
0106 Kad to vidje đetić Marijane,
0107 Da ga arko poslušati ne će,
0108 Ovako je dajku besjedio:
0109 ”Bre đidijo, Kraljeviću Marko!
0110 Ak’ mi ne ćeš isprosit djevojku,
0111 Sabljom mojom odsjeć ću ti glavu.”
0112 Kad to čuje od Krojana bane,
0113 Ponizno mu bane progovara:
0114 ”Bre polašnje, đetić-Marijane!
0115 Kad si taka teška ogunjica,
0116 Nu ti sjedi, neka tebi kažem.
0117 Ako te je porodila majka,
0118 Al sestrica tebe uzgojila
0119 Na čistomu krilu djevojačkom,
0120 Sutra rano, ako Bog da zdravo,
0121 Ti pojaši tvojega đogina,
0122 Ajde zdravo iz grada Krojana,
0123 Ti se hvaćaj brda i dolina,
0124 Ti progazi četiri planine:
0125 Bukovicu i Orahovicu,
0126 I pogazi Jabuku planinu
0127 I ti spani u Vukov-planinu,
0128 I ti sađi na vodu Vukovu,
0129 Baš na vodu naćeraj đogina,
0130 Ti priplivaj jezer-vodu hladnu
0131 S ovu bandu, a na onu stranu,
0132 Pa se penji u crvene st’jene
0133 U pećinu cv’jeća pozlaćena,
0134 Ti otrgni cv’jeća pozlaćena,
0135 Pa se vrni do grada Krojana,
0136 I hoćeš ga meni darovati,
0137 Ja ću tebi latiju djevojku,
0138 Da je vodiš, da se ženiđ s njome.”
0139 Kad to čuje đetić Marijane,
0140 Do bana je đetić dolazio,
0141 Desnu mu je ruku uhvatio,
0142 A baš banu tvrdu vjeru dava,
0143 I ovako banu progovara:
0144 ”Ču li mene, od Krojana bane,
0145 Kurva bio, ko ti se poreko!
0146 Kad donesem cv’jeća pozlaćena
0147 I tebi ga ja darujem, bane!
0148 Nemoj meni u bah udariti,
0149 Da mi ne ćeš Zlat’ju pokloniti.”
0150 Tad zaviče Kraljeviću Marko:
0151 ”Nu mani se, mio moj sestriću!
0152 Ti ćeš svoju izgubiti glavu,
0153 Tvoja hoće zakukati majka,
0154 Hoće mene proklinjati Marka.
0155 Lako ti je, sinko, progaziti
0156 Bukovicu i Orahovicu,
0157 I Jabuku, visoku planinu,
0158 Mali nije Vukovu planinu.
0159 Da ti vidiš, moj mili sestriću!
0160 A kakva je Vukova planina:
0161 Jesu bukve puta priklopile,
0162 Ne zna im se puta ni raskršća;
0163 Tu se svako nikotilo zv’jerje,
0164 Vuci viju na st’jeni studenom,
0165 Gavran’ graju na bukvi zelenom
0166 Međedi ti, moj mio sestriću!
0167 Baš priskaču tamo i ovamo.
0168 Ne ćeš, sinko, lako progaziti,
0169 Neg se mani vraga i belava.”
0170 Šuti Marjan, ništa ne divani,
0171 Nego sjede hladno vino piti.
0172 Kad se momci vina nakrasiše,
0173 Odoše ti sanka boraviti.
0174 Svi u dvoru sanka boraviše,
0175 Mal en spava đetić Marijane.
0176 Kad je noći polovinu bilo,
0177 Iz dušeka s’ junak izmaknuo,
0178 Pa na sebe udari od’jelo,
0179 Pa niza se pusat objesio,
0180 Tiho ide niz bijele dvore.
0181 Od dvora je vrata otvorio,
0182 Iz podruma konja prihvatio,
0183 Pa se bači njemu u ramena.
0184 Evo ti ga u polje krojansko.
0185 Dobro se je junak odmaknuo.
0186 Gotovo se bilo zasvanuti,
0187 Razbudi se Kraljeviću Marko,
0188 Kad mu nema kod njega sestrića.
0189 Skoči Marko, ko da se pomami,
0190 Pa na sebe udari od’jelo,
0191 A niza se pusat objesio,
0192 Pa izađe iz bijela dvora.
0193 Iz podruma šara prihvatio,
0194 Pa se njemu bači u ramena,
0195 Za sestrićem u poćer udrio.
0196 Dobar šarac Kraljevića Marka,
0197 Brže ti je polje pripješio,
0198 Na kraj polja dostignu sestrića,
0199 Pa je Marko riječ besjedio:
0200 ”Marijane, moj mili sestriću!
0201 Ti se mani vraga i belava,
0202 I Zlatije, lijepe djevojke.
0203 Baš u sv’jetu ima djevojaka,
0204 Hoće dajko tebe oženiti.
0205 A ti ne ćeš lako progaziti,
0206 Progaziti Vukovom planinom,
0207 Da ti imaš sokolova krila,
0208 Tako bi je junak priletio.”
0209 Ma mu veli đetić Marijane:
0210 ”Moj daidža, Kraljeviću Marko!
0211 Ja ću poći, znat mi i ne doći,
0212 Ja se hoću Zlat’jom oženiti,
0213 Oli s njome, oli zemljom crnom.”
0214 Kad to vidje Kraljeviću Marko,
0215 Da je junak naumio poći,
0216 Ovako je njemu besjedio:
0217 ”Marijane, moj mili sestriću!
0218 Kad si tamo naumio poći,
0219 Evo tebi mojega šarina,
0220 Jer te ne bi zekan iznosio,
0221 Onud šarac prije polazio,
0222 A inač’je prolaziti ne ćeš.”
0223 A da vidiš đetić-Marijana,
0224 Gdje ođaše njegova zekana,
0225 A poklopi Markova šarina.
0226 Tu se oni dimno pozdraviše.
0227 Ode Marjan brdim i dolinam,
0228 A on Marko na se u Kojana.
0229 Dobro gazi đetić Marijane,
0230 Tri planine zdravo progazio,
0231 U četvrtu Vukovu dolazio.
0232 Kadar dođe Vukovom planini,
0233 A kakva je, vatrom izgorjela!
0234 I kadar je junak razgledao,
0235 Gotovo se junak poplašio,
0236 Pa no srcu gaireta dade.
0237 Pa se nap’je iz ploske rakije,
0238 Dobro goni pod sobom šarina.
0239 Mili Bože, čuda velikoga!
0240 Gdje međedi pusti navališe,
0241 Sa sve bande i četiri strane
0242 Baš međedi i pusti vukovi.
0243 Ma da vidiš đetić-Marijana,
0244 Gdje potegne sablju od bedrice,
0245 Pa ti s’ječe vuke i međede;
0246 Dosta bi ih šarac pogazio,
0247 Lomi šarac kroz Vukov-planinu.
0248 Marjanu Bog i sreća dade,
0249 Gdje progazi Vukovu planinu,
0250 Dobar ga je šarac iznosio,
0251 Zdravo pane na vodu Vukovu.
0252 Kadar đetić pokraj vode dođe,
0253 Teško se je bio umorio,
0254 Pa razjaše bijesna šarina.
0255 On je sio, malo počinuo,
0256 I tu njemu loša sreća bila,
0257 Ugleda ga baš čolaska vila.
0258 K Marijanu vila dolazila:
0259 ”Zdravo bio, neznana delijo!
0260 Otkle jesi, od koje si zemlje?
0261 Kako li se po imenu vičeš,
0262 Otkle tebi debeli šarine?
0263 Poznam vla ja tega šarina.”
0264 Kadar li je đetić razumio,
0265 Pa je tako njome besjedio:
0266 ”Da si zdravo, vilo planinkinjo!
0267 Kad me pitaš, ni lagati ne ću.
0268 Ja sam junak iz daleka mjesta,
0269 Baš ’no junak iz grada Prilipa.
0270 A ja jesam roda gospodskoga,
0271 Gospodskoga, pa i junačkoga,
0272 Imam dajka Kraljevića Marka,
0273 To je šarac Kraljevića Marka.”
0274 Kadar li ga vila razumjela,
0275 Za desnu ga ruku uhvatila
0276 I ovako njemu besjedila:
0277 ”Zdravo bio, đetić Marijane!”
0278 Pa još njemu vila besjedila:
0279 ”Kako mi je, starac Kraljevića?
0280 A može li više vojevati?
0281 A može li dobro vina piti,
0282 A i turske odas’jecat glave?”
0283 Al joj reče đetić Marijane:
0284 ”Dobar ti je sarac Kraljevića,
0285 On vojue i na megdan ide,
0286 Dobro pije cveniku vino,
0287 Dobro s’ječe, a baš turske glave.
0288 On me čeka u gradu Krojanu,
0289 Dok se juank sa vodice vratim.”
0290 Sve jom junak po istini kaže,
0291 Što je došo na vodu Vukovu,
0292 Da prepliva vodicu Vukovu
0293 Za utrgnut cv’jeta pozlaćena.
0294 Kad li ga je vila razumjela,
0295 Ovako je njemu besjedila:
0296 ”Marijane, moj sivi sokole!
0297 Nije lako jezer preplivati.
0298 Koliko je u godini dana,
0299 Toliko je proždrla junaka,
0300 Troje duplo ucv’jeli majaka.”
0301 Kad to čuje đetić Marijane,
0302 On ti vilu poslušati ne će,
0303 Neg se bači šarcu u ramena,
0304 Zaćera ga u pusto jezero.
0305 Dozivlje ga vila čolaskinja:
0306 ”Bre počuj me, đetić-Marijane!
0307 Kad si tamo naumio poći,
0308 Tiho goni jezer-vodom hladnom,
0309 Ti pritegni uzdu u jenđiju,
0310 Ti pritegni sve četir kolane,
0311 Tako hoćeš jezer preplivati.
0312 Kad se budeš natrag povraćati,
0313 Brže goni jezer-vodom hladnom,
0314 Ti popušti uzdu i jenđiju,
0315 Ti popušti sve četir kolane,
0316 Da b’ se šarcu noge zaputile.
0317 Ti potegni sablju od bedrice,
0318 Pa ti s’jeci vodu oko sebe,
0319 Ne bi l’ tebe sreća iznosila.”
0320 Dobro junak vilu poslušao,
0321 Kako ga je vila svjetovala.
0322 On prepliva jezer-vodu hladnu,
0323 S ovu stranu, a na onu bandu,
0324 Pa se penje u crljene st’jene,
0325 I on dođe do kamen-pećine,
0326 Pa utrgne cv’jeta pozlaćena.
0327 Turi cv’jeta u džep od dolame,
0328 Pa se skine niz crljene st’jene,
0329 Pa se bači šarcu na ramena,
0330 Zaćera ga u jezero vodu.
0331 Brže goni jezer-vodom hladnom,
0332 Popušti mu uzdu i jenđiju,
0333 Popušti mu sve četir kolane.
0334 Kad je bio nasred vode hladne,
0335 Jezer se je voda uzmutila
0336 Na valove modre i krvave,
0337 Šarcu su se noge zaputile,
0338 Stade tonit šarac od megdana.
0339 Još se šarac po jezeru rve,
0340 Pa da vidiš djetić-Marijana,
0341 Gdje potrže sablju od bedrice,
0342 S’ječe vodu s obe dvije strane.
0343 Tu pomoći njemu ne bijaše,
0344 Dobar mu je šarac potonuo,
0345 Baš potone đetić Marijane,
0346 Zanese ga baš pusto jezero.
0347 Marijanu dobra sreća bila.
0348 Obazre se vila čolaskinja,
0349 Obazre se u pusta jezera.
0350 Kadar nema momka na šarinu,
0351 Svemu se je jadu domislila.
0352 A da vidiš vile čolaskinje,
0353 Gdje ispušti iz ramena krila,
0354 Pa poleti Vukovom planinom!
0355 Viče vila iza svega glasa:
0356 ”Gdje ste, vile, tridest posestrima!
0357 Ne vidite l’, s njima ne vidjele?
0358 U jezeru jest se utopila,
0359 Utopila golema delija,
0360 A baš sestrić Kraljevića Marka,
0361 A i šarac Kraljevića Marka.
0362 Ak’ obazna Kraljeviću Marko,
0363 A da su se oni utopili,
0364 Hoće doći vukovom planini,
0365 Hoće puštit hrte i sokole,
0366 Hoće hrti vile išćerati,
0367 A sokoli hoće uhvatiti,
0368 S Markom ćemo na čudo udriti.
0369 Trijest vila let’te u jezero,
0370 Trijest vila šarca izvadite,
0371 Ja ću sama Markova sestrića.”
0372 Kad su ti je vile razumjele,
0373 Polećeše u pusta jezera:
0374 Tridest vila šarca izvadiše.
0375 Kad su ti ga na kraj isteglili,
0376 Iz šarca su vodu isc’jedili,
0377 Ali šarca hukom zahuknuše,
0378 Skoči šarac ka i prije bio.
0379 Stoji hrška bijesna šarina,
0380 Stoji hrška oko jezer pusta,
0381 Ište šarac gospodara svoga.
0382 U do doba vila iz jezera
0383 Za perčina dotegli Marijana.
0384 Da ko vidi vilu planinkinju,
0385 Gdje se muči s mlad’jem Marijanom,
0386 Mučila se tamo i ovamo,
0387 Dok iz njemga vodu isc’jedila,
0388 Triput ga je hukom zahuknula,
0389 Skoči junak ko i prije bio.
0390 Pa je vila njemu besjedila:
0391 ”A sad, reče, đetić-Marijane!
0392 Hajde s mirom Vukovom planinom,
0393 Niko tebi nauditi ne će.
0394 Kadar dođeš do grada Krojana,
0395 Pozdravi mi starca Kraljevića,
0396 Da sam jošter u životu vila,
0397 Da ja čuvam na jezeru stražu,
0398 Da sam desnu izgubila ruku
0399 Čuvajući na jezeru stražu.”
0400 Potpuno jom momče zahvaljiva
0401 I s vilom se dimno pozdravio,
0402 Pa se bači šarcu u ramena.
0403 Ode junak zdravo i veselo.
0404 On progazi Vukovu planinu,
0405 Više nema vuka ni međeda,
0406 Zdravo prođe a sve tri planine,
0407 Zdravo prođe u polje krojansko.
0408 Kad je bio u polju široku,
0409 Al se njemu pogledati dalo,
0410 On ti vidi golema junaka
0411 Na kobili ko na gorskoj vili.
0412 Pozna juank, poznat ga ne može.
0413 Kadar su se bliže primaknuli,
0414 Kad ti glavom Musa Arbanase,
0415 Mal mu Musa iza glasa viče:
0416 ”Kopilane, đetić Marijane!
0417 Oli ćemo cv’jeta pod’jeliti,
0418 Ol junački megdan prokušati?”
0419 Povika mu đetić Marijane:
0420 ”Ne budali, Musa Arbanase!
0421 Evo brka, a eto junaka,
0422 A pod tobom hitre bedevije.
0423 Naćeraj je brdim i dolinam,
0424 Ti progazi četiri planine
0425 I zaplivaj u Vukovu vodu,
0426 Pa utrgni cv’jeta pozlaćena,
0427 Pa se zdravo vrni do Krojana,
0428 Pa ti daruj gospodara tvoga,
0429 Ne dam moga, jer mi nije drago.”
0430 Srdan Musa, rodila ga majka!
0431 Na Marjana nagoni kobilu,
0432 A od bedre sablju povadio.
0433 Isto tako đetić Marijane.
0434 Pa se oni sabljom udariše,
0435 Puste sablje oni izlomiše,
0436 Jedan drugom rane on zadade.
0437 Baš barčaka u travu turiše,
0438 Baš se konji prsim udariše,
0439 A junaci za grla skopaše,
0440 A niz dobre konje poskakaše,
0441 Na junačk’jem nogam ostadoše,
0442 Rvaju se po pustom dolini.
0443 Rvašese puna dva sahata.
0444 Ma da vidiš čuda velikoga!
0445 Marijan se teško umorio,
0446 Jest b’jelijem balam zabalio,
0447 Jes b’jelijem i polu krvav’jem,
0448 Nije Musa jošter ni b’jelijem.
0449 Vidi Marjan, gdje će poginuti,
0450 Pa povikne, što mu grlo dava:
0451 ”O ti Musa, zlo ti jutro bilo!
0452 On ne vidiš, s njima ne vidio,
0453 Da se vedro nebo prolomilo,
0454 Leti munja iz neba visoka,
0455 Ubit hoće i mene i tebe.”
0456 Mudar bio Musa Arbanase,
0457 Mudar bio, al se prevario,
0458 Dignu glavu k nebu visokomu.
0459 Što je Musa glavu podignuo,
0460 Marijan malo popuštio,
0461 Marijan ti njega postisnuo.
0462 Obrnu ga s desne na lijevu,
0463 S njim ti udre o tvrdu dolinu,
0464 Koljenim mu na prsi skočio,
0465 Nema kadar nožić povaditi,
0466 Već mu zubim grkljan prekosio.
0467 S njega svuče bijesno od’jelo,
0468 S njega svuče, a na se obuče.
0469 Pa uzimlje ulomak od ćorde,
0470 Musovu je glavu okinuo,
0471 Na bojno je koplje nataknuo.
0472 On poklopi Musovu kobilu,
0473 A za sobom povede šarina,
0474 Pa ga evo poljem širokijem.
0475 Na pendžeru od Krojana bane
0476 Iz durbina u polje gledaše,
0477 Pa ugleda golema junaka,
0478 Pa dozivlje Kraljevića Marka:
0479 ”Evo, Marko, Muse Arbanasa,
0480 A za njime tvojega šarina,
0481 A na koplju Marjanova glava.”
0482 Ka to čuje Kraljeviću Marko,
0483 U svomu se srcu uzmućuje.
0484 Do bana je bio dolazio,
0485 Pa iz ruku durbin prihvatio,
0486 Pa on gleda u polju junaka,
0487 Dobro pozna svojega sestrića.
0488 Na to mi se Marko posmjehuje
0489 I ovako banu besjedio:
0490 ”Ol ne vidiš, bane od Krojana,
0491 Ol ne vidiš, šinula te guja!
0492 Ono ti je đetić Marijane,
0493 Na njemu je Musovo od’jelo
0494 I on jaše Musovu kobilu,
0495 A na koplje nataknuo glavu.
0496 Kadar dođe đetić Marijane,
0497 Pod njim ćemo konja prihvatiti.
0498 Nemoj njemu ništa divaniti,
0499 Već izvedi lijepu Zlatiju,
0500 Jer je junak trudan i umoran,
0501 Da ti ne bi zametnuo kavgu
0502 U Krojanu, gradu bijelomu.”
0503 U to spane đetić Marijane,
0504 U to spane u rosnu livadu.
0505 Priskoči mu i bane i Marko,
0506 Pa pod njime prihvatu kobilu.
0507 U to đetić razjaše kobilu,
0508 Iz džepa je cv’jeta izvadio,
0509 Daruje ga banu krojanskomu.
0510 Al mu veli od Krojana bane:
0511 ”Aferum ti, đetić-Marijane!
0512 A baš si je s mukom zadobio.
0513 Ajde s mirom do Prilipa tvoga,
0514 Pa dobavi kuma i đevera
0515 I ti skupi kićene svatove,
0516 Pa ti dođi po mladu djevojku.”
0517 Al mu reče đetić Marijane:
0518 ”Ču li mene, od Krojana bane!
0519 Ja s’ odovle ni maknuti ne ću.
0520 Što će meni kumi i đeveri,
0521 Što će meni kićeni svatovi?
0522 Eto kuma Kraljevića Marka,
0523 A đevera poda mnom đogina,
0524 Ja sam, bane, kita i svatovi.
0525 Već mi vodi lijepu djevojku,
0526 Jerbo sam je trudno zadobio,
0527 A baš junak trudno i umorno.
0528 Ako li je izvesti ti ne ćeš,
0529 Sabljo moja, rusa glava tvoja.”
0530 Kadar li ga bane razumio,
0531 On ti ode u bijele dvore,
0532 Pa izvede lijepu djevojku
0533 I njezino prem bijelo ruho.
0534 Marjanova konja izvodiše,
0535 Pa mu s’ Marjan baci u ramena,
0536 A za ruku prihvati djevojku,
0537 Pa je baci za se na đogina,
0538 On ne haje za ruho djevojke.
0539 Tu se s njima dimno pozdravio,
0540 Otole se oni opremiše,
0541 Odoše ti iz grada Krojana.
0542 Kudgod iđu, do Prilipa siđu.
0543 Počinuli nekoliko br’jeme,
0544 L’jepe Marko svate pokupio
0545 I dobavi oca kaluđera,
0546 A odoše kod crkve Ružice.
0547 Pokrstiše lijepu djevojku.
0548 Ružica joj ime iznosiše,
0549 Oženiše momka i djevojku.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.