Ženidba Kraljevića Marka (Vienac)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Kraljevića Marka

Kad se ženi Kraljeviću Marko
Svu obajde Liku i Krbavu,
A nenajde za sebe dievojke.
Govori mu ostariela majka:
„O moj sine Kraljeviću Marko! 5
„Našla sam ti liepotu dievojku,
„Liepu kćercu Dužda Mletačkoga,
„Već se spreraaj prositi dievojku.“
Jedva Marko toga dočekao,
Ter uzimlje tanke brašenice, 10
Uputi se u Mletke bijele,
Zdravo dojde do mlade dievojke.
Liepo ga je Dužde pričekao,
Daje njemu liepotu dievojku
Pod ugovor do tri nedieljice; 15
Jednu Marko dokle doma dojde,
Drugu kitne dok pokupi svate,
A u trećoj dok dievojci dojde.
Silno Marko potrošio blago
Doklen na nju prsten udario. 20
Kad je na nju prsten udario
Zlatnu ju joj robu pokrojio;
I potrati tri tovara blaga.
Sve darova Kraljeviću Marko
Kogod biše u Duždevu dvoru. 25
Ali njega niko nedarova,
Taki adet u Mletčanah biše.
To je Marku puno žao bilo,
Jerbo Marko adet neznadiše.
Paka hode dvoru bijelomu, 30
Muči Marko ništa negovori.
Pitala ga ostariela majka:
„Što je tebi moje diete drago?
„Al ti Dužde nedade dievojke?
„Al te nije liepo pričekao? 35
„Što li si mi Marko neveselo?“
Govori joj Kraljeviću Marko:
„Projdi me se moja stara majko
„Dužde meni dade dijevojku;
„Al da znadeš moja stara majko 40
„Silno sam ti potrošio blago!
„Dok sam na nju prsten udario!
„Al me niko nehti darovati;
„Da ti mi ju ostaviti majko.“
Govori mu oslariela majka: 45
„Nemoj sinko Kraljeviću Marku,
„Neostavljaj mladjane dievojke.
„A neznaš li moje diete drago
„Da je taki adet u Mletčanah?
„Jer se u njih sada nedariva, 50
„Već kad dojdeš po mladu dievojku.
„Ako t' oni nisu darovali
„Tvoja će te darovati majka.
„Dat ću tebi kljuće od sandukah
„Uzmi blaga koliko ti drago. 55
„I još će te darovati majka:
„Dat ću tebi od zlata tepsiju,
„U tepsiji jabuku od zlata,
„U jabuci hiljadu dukatah,
„Na jabuci zmija opletena, 60
„A na zmiji kruna od bisera
„I u njojzi dva draga kamena,
„Pred kojim se može putovati
„U po noći ka’no i u podne.“
Kad je Marko majku razumio, 65
Piše knjige na sve četri strane,
Sve junake k sebi zovijaše.
Kad je vrieme od nedielje bilo
Sakupi se liepa kita svatah,
I pojdoše put bielih Mletakah. 70
Kad su bili pred Mletke bijele
Gledala ih mlađana dievojka.
Sa prozora na gornjem tavanu,
Staricu je dozivala majku:
„Nu poglcdaj stara moja majko, 75
„Nu pogledaj svate Kraljevića:
„Od kada su Mletci sagrađeni
„Nisu liepši svati sakupljeni,
„Što sakupi Kraljeviću Marko,
„Liep je Marko i odora mu je.“ 80
Kada ih je Dužde ugledao,
Posla odmah po gradu telare
Da po Mletcim čoha prostire se
Kud će Marko s konjom prolaziti,
I njegova liepa kita svatah. 85
Kada Marko uljeze u Mletke
Dužde čini veliko veselje,
Sve Mletčane na pir pozivaše
Gostiše se nedieljicu danah;
Kada li je po nedielji bilo 90
Tad govori Kraljeviću Marko:
„Da ti Boga Dužde Mletčanine!
„Ja ću poći k bielom dvoru momu.“
Kad su oni Marka razumieli
Poče njega svaki darivati: 95
Liepo ga je Dužde darivao,
Dade njemu britku sablju svoju
Koja valja više od Mletakah,
A na ćordi dva kamena draga,
Pri kojim se može večerati 100
U po noći ka’no i u podne.
Liepo ga je baba darovala,
Dade njemu od zlala tepsiju,
U tepsiji od zlata jabuku,
U jabuci hiljadu dukatah, 105
Na jabuci zmija opletena,
A na zmiji kruna od bisera,
I u kruni dva draga kamena,
Koji sjaju ka’no sunce žarko.
Liepo su ga svasti darovale, 110
Svaka dade po siva sokola,
Po sokola od suhoga zlata.
Liepo ga je mlada darovala,
Dade njemu vezenu košulju
Više zlata nego biela platna, 115
Da je moći izmieriti platno
Suho bi ga pritegnulo zlato.
Pak s’ uputi Kraljeviću Marko,
Uputi se k bielom dvoru svomu.
Kad su bili u gori zelenoj 120
Tute im je loša srieća bila,
Puhnu vietar s visoke planine
Pa dievojci lice odgrćuje.
To od svatah i nevidi niko,
Već dievere Mujo Alaj-Beže. 125
Kako ju je okom ugledao
Za njom se je mamom pomamio.
Kad su bili na sried polja ravna,
Tute ih je noćca uhvatila.
Stade Marko penjati čadore 130
Jetinog sebi i svomu konjicu,
A drugi je čador razapeo
Djeverovim i mladoj dievojci,
Treći čador skupštini svatovah.
A kada je od pol noći bilo 135
Ustade se Mujo Alaj-Beže
I govori mladim djeverovim:
„Da vam Boga dva careva sina!
„Dajte meni mlađanu dievojku."
Nehtiše mu dati dijevojku; 140
Al im veli Mujo Alaj-Beže:
„Dajte meni liepotu dievojku,
„Dat ću vami tri tovara blaga.“
Za blagom se dieca primamiše,
Dadoše mu liepotu dievojku. 145
Tad govori Mujo Alaj-Beže:
„Da ti Boga mlađana dievojko!
„Daj mi ljubit bielo lišce tvoje.“
Al govori mlađana dievojka:
„Nij’ me toga naučila majka, 150
„Da ja ljubim brkata junaka,
„Nego liepo momče golobrado
„Ka’no moga Kraljevića Marka.“
Kad to čuje Mujo Alaj-Beže
Poče briti siedu bradu svoju, 155
U pregljaču mlađanoj dievojci.
Kad to vidi mlađana dievojka
Ona bieži Marku pod čadore,
Pak mu siede povrh ruse glave.
Jedna joj se suza otisnula 160
Pa je Marku na obraz padnula;
Ožeže ga ka’no iskra vatre,
Probudi se Kraljeviću Marko.
Kad ugleda mlađanu dievojku
Srdito je njojzi besiedio: 165
„Što si došla jadna se rodila!
„Al te majka ljubit naučila?
„Ali misliš rodila se jadna
„Da ja nemam bielih dvorah mojih?“
Ona njemu plačuć odgovara: 170
„Nisam Marko mili gospodare;
„Već da znadeš Marko gospodare:
„Htieo mi je lišce obljubiti
„Oni kleti Mujo Alaj-Beže
„Da se nisam izmaknula Marko.“ 175
Kad to čuje Kraljeviću Marko,
Jedva čeka doklen zora dojde;
A kada je zora zabielila,
Tad prihvati britku ćordu svoju,
Naglo hode k Muji Alaj-Begu. 180
Govori mu Kraljeviću Marko:
„Jel istina kurvino kopile
„Da si htieo obljubit mi ljubu?“
Odgovara Mujo Alaj-Beže:
„Istina je Kraljeviću Marko.“ 185
Kad je Marko rieči razumio
Mahnu ćordom odsieče mu glavu.
Tada zove dva careva sina
Da i njima odsiječe glave;
Al govori mlađana dievojka: 190
„Nemoj Marko odsiecat im glave
„Jer su dieca luda i nejaka,
„Za blagom se oni privariše.“
Prosti Marko carevim sinovim,
Pak s’ uputi k bielom dvoru svomu 195
Gdie ga čeka ostariela majka.
Maleno je vrieme postajalo
Malo vrieme manje od godine
Ljuba njemu porod porodila,
Porod liepi sina jedinoga. 200

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg



Reference[uredi]

Izvor[uredi]

Vienac uzdarja narodnoga o Andiji Kačić-Miošiću na stolietni dan preminutja, 1861. u Zadru, str. 3-5.