Ženidba Iva Senjanina
Mili Bože i mila Mario!
Vino pije trideset Senjana’,
Među njima Senjanine Ivo;
Al’ govori Senjanine Ivo:
„Oj družino braćo moja draga! 5
„Ženjen niesam, ženiti se neću
„Dok ne ljubim Ajkunu dievojku,
„Milu kćercu od Klise dizdara.“
Senjani mu tihi govorili:
„Oj Boga ti Senjanine Ivo! 10
„Junak jesi nad mnogo junaka',
„Al’ ti nemaš konja ni oružja,
„Na čemu bi doveo Ajkunu?“
Al’ govori Senjanine Ivo:
„Nebudalte trideset Senjana’! 15
„Ja imadem ujaka svojega,
„Baš ujaka starinu Novaka;
„Ujko ima konja kosnatoga,
„U koga je griva do kopita;
„Ujko će mi pokloniti vranca 20
„I poklonit’ svijetlo oružje,
„Dok dovedem Ajkunu dievojku.“
Niš’ nestade Senjanine Ivo,
Već on ide u goru zelenu.
Kad on dođe u goru zelenu, 25
Al’ on nađe svojega ujaka,
Pa govori Senjanine Ivo:
„Oj starino moj mio ujače!
„Bi l’ mi mogo pokloniti vranca,
„Pokloniti vranca i oružje? 30
„Dok dovedem Ajkunu dievojku,
„Milu kćercu od Klise dizdara.“
Al’ mu reče starina Novače:
„Drago diete Senjanine Ivo!
„Ja ću tebi pokloniti vranca, 35
„Pokloniti vranca i oružje,
„Dok dovedeš Ajkunu dievojku,
„Milu kćercu od Klise dizdara;
„U vranca je griva do kopita,
„Koga ganjaš uteći ti neće, 40
„Koga tukaš pobieći ti neće.“ —
Liepo mi se opravio Ivo,
Još je bolje konja opravio:
Seb’ oblači baš u suho zlato,
A konjica u zelenu svilu. 45
Pušto konju svilu do kopita,
A zlaćenu do koljena uzdu,
Pa on ide za goru na vodu.
Kada dođe za goru na vodu,
Pod vodicom udarao koplje, 50
Pa za koplje konja privezao,
Pa on siede i on pije vino.
Otud ide od Klise dizdare
I s njim ide Hodža od Novoga.
Al’ govori Hodža od Novoga: 55
„Mili Bože i mila Mario!
„Mili Bože da liepa junaka!
„Da mi ga je s konjem razstaviti,
„A ja bi ga baš njegovom glavom.“
Al’ govori od Klise dizdare: 60
„Nebudali Hodža od Novoga!
„Imam kćerku Ajkunu dievojku,
„Ta je liepša već žareno sunce;
„Ona će ga s konjem razstaviti
I u naše dvore umamiti.“ 65
I on ide dvoru bijelome,
Pa govori Ajkuni dievojki:
„Draga kćerko Ajkuno dievojko!
„Sad ti uzmi viedro olagano,
„Pak ti idi za goru na vodu; 70
„Za gorom je ranjena delija,
„Nebi li ga s konjem razstavila
„I u naše dvore umamila,
„A ja ću ga razstaviti glavom.“
Kad Ajkuna rieči razumiela, 75
Ona ide na gornje čardake,
Svilu svlači, pa zlato oblači,
I oblači devet kavadara’,
U svakome po devet džepova’,
A u svakom hiljada dukata’; 80
Malo joj se to vidilo blaga,
Još uzimlje blaga u njedarca
I uzima kupu dizdarevu,
Koja košta sama Carigrada;
P’ onda uze viedro ologano, 85
Pa otide za goru na vodu.
Kad je vidi Senjanine Ivo,
Niš’ nestade Senjanine Ivo,
Već on siede konju u sedalce,
Pred dievojkom vodu zamućuje; 90
Al’ govori Ajkuna dievojka:
„Id’ otale delijo neznana!
„Nemoj meni vode zamućivat’;
„Ja sam došla za goru na vodu,
„Poslo me je moj mili babajko, 95
„Da donesem hlađane vodice,
„S čim će babo razhlađivat’ vince.“
Al’ joj reče Senjanine Ivo:
„O Ajkuno drago srce moje!
„Dodaj meni viedro olagano, 100
„Da s’ napijem hlađane vodice,
„Jere evo umriet’ ću od žeđe.“
Niš’ nestade Ajkuna dievojka,
Već podiže viedro olagano
Da se junak vodice napije. 105
Neće junak ni gledat’ na vodu,
Već ju uze za desnicu ruku,
Pa ju baci za se na konjica:
Tri je puta opasao pasom,
A četvrti od uzde kajasom; 110
Pak on sinu preko polja ravna,
Kano zviezda preko neba sjajna.
Ode Ivo, odvede dievojku.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
