Ženidba Ivana Crnojevića
0001 Kad se ženi Crnojević Ivo,
0002 Na daleko prosio đevojku,
0003 Na daleko, u Mletku bijelu,
0004 L’jepu šćercu dužda Mletačkoga,
0005 Baš na ime Ružicu đevojku.
0006 Ivo prosi, i dužd mu je daje.
0007 Prsten stavlja, svadbu ugovara:
0008 ”Ova svadba do petnaest dana,
0009 ”Dok otidem dvoru bijelome
0010 ”I pokupim kićene svatove. ”
0011 Lijepo ga dužde ispratio,
0012 Još je ljepše njega sjetovao:
0013 ”A moj zete, ako suđen budeš,
0014 ”Ti ne kupi mnogijeh svatova,
0015 ”Niti vodi mladijeh svatova,
0016 ”Već ti vodi svate sredovječne:
0017 ”Mladi svati učiniće kavgu,
0018 ”Pa je mučno kavzi dževap dati
0019 ”U našemu Mletku bijelome. ”
0020 Dvoru de Crnojević Ivo,
0021 Pravo ode dvoru bijelome,
0022 Daleko ga ugledala majka,
0023 Malo bliže pred njeg’ išetala,
0024 Ruke širi, u lice ga ljubi:
0025 ”Dobro došo, moj premili sine!
0026 ”Jesi l’ majci mirno putovao?
0027 ”Jesi li mi snahu isprosio,
0028 ”Meni snahu, tebi vjernu ljubu? ”
0029 Ivo tiho odgovara majci:
0030 ”Mirno sam ti, mati, putovao,
0031 ”Ja sam tebi snahu isprosio,
0032 ”Tebi snahu, meni vjernu ljubu,
0033 ”L’jepu šćercu dužda Mletačkoga,
0034 ”Baš na ime Ružicu đevojku. ”
0035 Pita majka Crnojević-Iva,
0036 Je l’ ga štogođ taste sjetovao.
0037 Ivo majci po istini kaže,
0038 Kako ga je taste sjetovao.
0039 Onda majka Ivu besjedila:
0040 ”O moj sine, Crnojević-Ivo:
0041 ”Bolje ti je poslušati majke,
0042 ”Nego tasta dužda Latinina:
0043 ”Kupi, sinko, po izbor svatove,
0044 ”Po izboru boljeg od boljega,
0045 ”Kupi svata štogođ više možeš:
0046 ”Kupi kuma Subinjanin-Janka,
0047 ”Starog svata Vukašina kralja,
0048 ”A đevera Kraljevića Marka,
0049 ”A vojvodu Miloš-Obilića,
0050 ”Dva čauša do dva Kosančića,
0051 ”Barjaktara Relju od Pazara;
0052 ”I ostale po izbor’ svatove. ”
0053 To je Ivo poslušao majke,
0054 Te on kupi po izbor’ svatove:
0055 Kuma kumi Sibinjanin-Janka,
0056 Starog svata Vukašina kralja,
0057 A đevera Kraljevića Marka,
0058 A vojvodu Miloš-Obilića,
0059 Dva čauša do dva Kosančića,
0060 Barjatara Relju od Pazara,
0061 I ostale svate po izboru.
0062 Sastaše se kićeni svatovi
0063 Kod Ivova dvora bijeloga,
0064 Kad je Ivo svate prebrojio,
0065 Ali svate tri stotine ravno.
0066 Odatle se svati podigoše,
0067 Pravo idu Mletku bijelome.
0068 Kad su bili pod Mletke u polje,
0069 Tad’ govori Vukašine kralju:
0070 ”Braćo moja, kićeni svatovi!
0071 ”Po dva i dva u redu hajdete,
0072 ”Pa pjevajte jasno glasovito,
0073 ”Bacajte se pernim buzdovan’ma,
0074 ”Bacajte se nebu pod oblake!
0075 ”Pa ih s konja u ruke vatajte,
0076 ”Nek se čudi mudra Latinija. ”
0077 Al’ to dužde i sluša i gleda
0078 Sa gospođom sa bijele kule,
0079 Pa gospođi tiho progovara:
0080 ”Nu pogledaj onog kopileta!
0081 ”Koliko je skupio svatova,
0082 ”Kakve li je svate pokupio!
0083 ”Je l’ me ćeo kurva poslušati!
0084 ”Tvrda vjera i tako mi Boga!
0085 ”Ne dam njemu Ružice đevojke,
0086 ”Nego ću mu podmetnut’ robinju. ”
0087 U tom svati pod grad dojezdiše,
0088 Tada viknu Kraljeviću Marko:
0089 ”Braćo moja, kićeni svatovi!
0090 ”Sad će izić’ te duždeve sluge,
0091 ”Da primaju konje i oružje,
0092 ”Konje dajte, oružja ne dajte,
0093 ”Pod oružjem sjed’te piti vino. ”
0094 U to doba sluge istrčaše,
0095 Da primaju konje i oružje;
0096 Konje daše, oružje ne daše,
0097 Već odoše na ćemerli kulu,
0098 I sjedoše piti vino ladno.
0099 Svi svatovi piju ladno vino,
0100 Al’ ne pije Kraljeviću Marko,
0101 Već on hoda po ćemerli kuli.
0102 Al’ eto ti dužda Latinina,
0103 Pa besjedi Sibinjanin-Janku:
0104 ”Mili kume, Sibinjanin-Janko!
0105 ”I do sad su svati dolazili,
0106 ”Al’ sjedeli nisu pod oružjem,
0107 ”Ni pod njime ladna vina pili! ”
0108 Veli njemu Sibinjanin-Janko:
0109 ”Prijatelju, dužde od Mletaka!
0110 ”Ovaki je adet u Srbljaka,
0111 ”U Srbljaka dobrijeh junaka,
0112 ”Đe god dođu, pod oružjem sjede,
0113 ”Prek’ oružja ladno piju vino,
0114 ”Pod oružjem i sanak borave. ”
0115 Povrati se duždu Latinine,
0116 Pa besjedi Kraljeviću Marku:
0117 ”Oj đevere, Kraljeviću Markoo!
0118 ”Jer ne sjedaš piti vino ladno? ”
0119 Tad s’ okrenu Kraljeviću Marko,
0120 Lijevom ga rukom dovatio,
0121 A desnom je sablju privatio,
0122 Pa besjedi duždu Latininu:
0123 ”Dajde brže Ružicu đevojku. ”
0124 Onda njemu dužde besjedio:
0125 ”Oj đevere, Kraljeviću Marko!
0126 ”Pijte vino, da se odmorite,
0127 ”Ta ja bih vas mogo pridržati,
0128 ”Pridržati i neđelju dana,
0129 ”U mojemu dvoru bijelome! ”
0130 Al’ govori Kraljeviću Marko:
0131 ”Bre ne luduj, dužde Latinine!
0132 ”Već izvedi Ružicu đevojku,
0133 ”Vjera moja, osjeć’ ću it glavu! ”
0134 Škripnu zubma, a povadi sablju.
0135 Uplaši se dužde Latinine,
0136 Pa povika gospođu Milicu:
0137 ”Daj, Milica, Ružicu đevojku,
0138 ”Daj je brže, voda j’ odnijela! ”
0139 Al’ eto ti Milice gospođe,
0140 Ona vodi Ružicu đevojku,
0141 Pa je daje Kraljeviću Marku,
0142 Marko uze Ružicu đevojku,
0143 A on pusti dužda Latinina,
0144 Pa povika dva čauša mlada:
0145 ”A čauši, dignite svatove,
0146 ”Nek ustanu kićeni svatovi,
0147 ”Vrijeme je nama putovati. ”
0148 Povikaše dva čauša mlada,
0149 Ustadoše kićeni svatovi,
0150 Ustadoše, pa se opremiše,
0151 Dobrijeh se konja dovatiše;
0152 Al’ istrka duždu Latinine:
0153 ”Stan’te malo, kićeni svatovi!
0154 ”Da darujem kićene svatove. ”
0155 Pa izvede do tri konja vrana,
0156 Jednog dade Sibinjanin-Janku,
0157 A drugoga Vukašinu kralju,
0158 A trećega Relji krilatome;
0159 Marku daje sblju okovanu,
0160 A Milošu perna buzdovana,
0161 I ostalim što bješe za koga.
0162 Tad’ pođoše kićeni svatovi,
0163 Otidoše poljem pjevajući,
0164 Osta duždu za njim’ gledajući,
0165 Pa on pusti po gradu telala:
0166 ”Nije l’ majka rodila junaka,
0167 ”Da otide danas za svatov’ma,
0168 ”Da povrati Ružicu đevojku,
0169 ”Ja bih mu je dao za ljubovcu;
0170 ”B’jeleću mu dvore načiniti,
0171 ”Kod mojijeh, kao moji što su,
0172 ”I daću mu blaga kol’ko hoće. ”
0173 Tu se nitko naći ne mogaše,
0174 Nego jedan troglav Arapine,
0175 Pa govori duždu Latinskome.
0176 ”Je l’ istina, što si govorio? ”
0177 Veli njemu dužde Latinine:
0178 ”Jest istina, moja vjerna slugo,
0179 ”Sve istina, što sam govorio. ”
0180 Onda reče troglav Arapine:
0181 ”Ja ću poći, makar ću ne doći. ”
0182 Pa on uzja suru bedeviju,
0183 Pa otrča poljem za svatov’ma,
0184 Brzo jeste svate sustigao.
0185 Al’ je Arap silan i bijesan:
0186 Iz jedne mu glave vatra sipa,
0187 Vatra sipa, mavi plamen liže,
0188 Te svatov’ma brke sapaljuje,
0189 Sapaljuje brke i obrve;
0190 A iz druge ladan vjetar duva,
0191 Te svatove sa konja obara;
0192 A iz treće Arap podvikuje.
0193 Pobjegoše kićeni svatovi,
0194 Samo osta na konju đevojka,
0195 I oko nje osvrće se Marko,
0196 Za britku se sablju uvatio,
0197 Al’ se i on bješe uplašio,
0198 Jer mišljaše, morska je aždaha.
0199 Al’ mu veli Ružica đevojka:
0200 ”Oj đevere, Kraljeviću Marko!
0201 ”Udri sabljom, jal’ dajder je amo,
0202 ”Jer to nije iz mora aždaha,
0203 ”Veće sluga vjerna babe moga,
0204 ”Vjerna sluga troglav Arapine. ”
0205 Kada Marko r’ječi razumio,
0206 On okrete dobra konja Šarca,
0207 Pa udari troglav-Arapina,
0208 Dvije mu je glave odsjekao:
0209 A iz treće Arap progovara:
0210 ”Bogom brate, Kraljeviću Marko!
0211 ”Nemoj više mene udarati,
0212 ”Čini mi se mogu preboljeti. ”
0213 Za to Marko ništa i ne mari,
0214 Već m’ i treću odsiječe glavu;
0215 Pa on zađe po zelenu lugu,
0216 Te on broji kićene svatove,
0217 Ne broji ih, kao što se broji,
0218 Već ih broji pernim buzdovanom;
0219 Svakog svata broji po jedanput,
0220 Svoga baba po dva i tri puta.
0221 Kada Marko sve skupi svatove,
0222 Onda reče Ružica đevojka:
0223 ”Mol’te Boga, kićeni svatovi,
0224 ”Za junaštvo Kraljevića Marka,
0225 ”Za ljepotu Crnojević-Iva,
0226 ”A ja bih se natrag povratila. ”
0227 I odoše Senju bijelome,
0228 Za Ivana niće učiniše;
0229 Sa Ivanom porod izrodila:
0230 Dvije kćeri i četiri sina.
0231 Nekad bilo, sad se spominjalo.
0232 S one starne st’jenje i jasenje,
0233 Među nama zdravlje i veselje.
