Ženidba Ivana Rišnjanina

0001 Knjigu piše Novljanin Alija
0002 U Novome gradu bijelome
0003 Te je šalje od Ozina kralju:
0004 „Čuješ mene, od Ozina kralju!
0005 „U tebe mi čudnu ćerku kažu
0006 „Na udaju dilber Jefimiju;
0007 „Hoćeš li je mene pokloniti,
0008 „Neka bude mlada aginica?”
0009 Dođe knjiga bijelu Ozinu
0010 Na koljeno od Ozina kralju,
0011 Knjigu gleda od Ozina kralju,
0012 Pak Aliji drugu otpisuje:
0013 „Jest istina, što ti ljudi kažu,
0014 „U men’ ima ćerka na udaju,
0015 „Ali sam je drugom poklonio
0016 „Još nejaku od sedam godina,
0017 „Poklonio Rišnjanin-Ivanu;
0018 „Rišljani su na glasu junaci,
0019 „Dosadiće i mene i tebe.”
0020 Kad Aliji sitna knjiga dođe,
0021 Te on viđe, što mu knjiga kaže,
0022 Brže kralju drugu otpisuje:
0023 „Čuješ li me, od Ozina kralju!
0024 „Eto mene u neđelju prvu
0025 „Sa mojijeh hiljadu svatova.”
0026 Dođe knjiga od Ozina kralju,
0027 Knjigu gleda od Ozina kralju,
0028 Knjigu gleda, a suze proljeva;
0029 Pita njega ćerca Jefimija:
0030 „O moj babo, od Ozina kralju!
0031 „Otkle knjiga? Ognjem izgorjela!
0032 „Te je čitaš, a suze proljevaš.”
0033 Veli njojzi od Ozina kralju:
0034 „Šćeri moja, dilber Jefimija!
0035 „Što si mene odviše lijepa,
0036 „Da je Bog d’o, da si mi slijepa!
0037 „Ne prose te mladi kapetani,
0038 „Ni od mora morski dženerali,
0039 „Već te prose Turci i hajduci:
0040 „Jedno prosi Rišnjanin Ivane,
0041 „A drugo je Novljanin Alija;
0042 „Eto nama Novljanin-Alije,
0043 „Eto nam ga sa hiljadu svata,
0044 „Šćeri moja! U neđelju prvu.”
0045 Kad to začu dilber Jefimija,
0046 Skoči mlada na noge lagane,
0047 Pak dovati divit i hartiju,
0048 I načini knjigu na koljenu
0049 Svom draganu Rišnjanin-Ivanu:
0050 „Moj dragane, Rišnjanin Ivane!
0051 „Ako misliš za mene pitati,
0052 „Preprosi me Novljanin Alija.
0053 „I evo ga s hiljadu svatova,
0054 „Moj Ivane! U neđelju prvu.”
0055 Pak doziva svoga milog brata,
0056 Svoga brata, Kraljević-Mihajla:
0057 „Idi, brate, u podrume donje,
0058 „Ti izberi konja najboljega;
0059 „Uzmi, brate, od tridest jednoga,
0060 ”Dva povedi jošte u povodu,
0061 „Pak ti trči Risnu na krajinu
0062 „Mom draganu Rišnjanin-Ivanu,
0063 „Podaj njemu ovaj list hartije.”
0064 Skoči Mićo na noge lagane,
0065 Pa on ode u podrume donje,
0066 Te opremi pomamna đogata,
0067 Knjigu vrže u svil’ne džepove,
0068 Đogatu se baci na ramena,
0069 Pa okrenu Risnu na krajinu.
0070 Po večeri u Risno je doš’o
0071 Pred avliju Rišnjanin-Ivana,
0072 Pa on kuca halkom na vratima.
0073 Ivan sjedi na tananoj kuli,
0074 Te on pije crveniku vino,
0075 Služi mu ga Oblačiću Rade!
0076 Tad’ govori Rišnjanin Ivane:
0077 „Slugo moja, Oblačić Rade!
0078 „Spadni, Rade, niz tananu kulu,
0079 „Te otvori na avliji vrata,
0080 „Netko kuca halkom na vratima;
0081 „Ali pazi, ne pogubi koga
0082 „Od našijeh vjernih prijatelja.”
0083 Ode Rade niz tananu kulu,
0084 Za njim paloš basamake broji
0085 Od muškijeh puno devet pedi;
0086 Kad on siđe niz tananu kulu,
0087 Da otvori na avliji vrata,
0088 Progovori gromovitim glasom:
0089 „Tko to kuca halkom na vratima?
0090 „Traži noćas vraga oko vrata.”
0091 Javi mu se Kraljević Mihajlo:
0092 „Ja sam, brate, Oblačiću Rade.”
0093 Otvori mu od avlije vrata,
0094 Pak se s njime u obraz poljubi;
0095 Vodi konja u podrume donje,
0096 A Mihaila na bijelu kulu.
0097 Pred njim Ivo na noge skočio,
0098 U b’jela se lica izljubiše,
0099 Pak sjedoše za sofru gotovu.
0100 Čašom zdravi Rišnjanin Ivane,
0101 A Mihajilo knjigom iz njedara
0102 Knjigu gleda Rišnjanin Ivane,
0103 Kada viđe, što mu knjiga kaže,
0104 Plamen mu se uz obraz zapali.
0105 Gleda njega Oblačić Rade,
0106 Pa govori Rišnjanin-Ivanu:
0107 „Gospodaru, Rišnjanin-Ivane!
0108 „Otkud knjiga? Od kakva li grada?
0109 „Al’ j’ od grada, al’ je od mejdana?
0110 „Što se plamen uz obraz zapali?”
0111 Progovara Rišnjanin Ivane:
0112 „Slugo moja, Oblačiću Rade!
0113 „Ova knjiga nije od mejdana,
0114 „Već je knjiga od moje đevojke,
0115 „Od đevojke prve zaručnice;
0116 „Nju mi jeste drugi preprosio
0117 „Na sramotu mene i mojima,
0118 „Preprosio Novljanin Alija,
0119 „Eto njega u neđelju prvu,
0120 „Slugo moja! Sa hiljadu svata,
0121 „U Ozinu gradu bijelome;
0122 „Veće uzmi krstaša barjaka,
0123 „Pak ti strči niz bijelu kulu,
0124 „Te udari koplje u ledinu,
0125 „I izbaci dviej puške male:
0126 „Brže kupi hiljadu Rišnjana,
0127 „Da idemo dočekat’ Aliju.”
0128 Veli njemu Oblačić Rade:
0129 „Gospodaru, Rišnjanin-Ivane!
0130 „Dok ti skupiš hiljadu Rišnjana
0131 „I dok odeš bijelu Ozinu,
0132 „Alija će odvesti đevojku;
0133 „Kad zamakne u Novi s đevojkom,
0134 „Nema fajde ići za Alijom;
0135 „Već s’ opremaj na tananoj kuli:
0136 „Udri na se ruho krajišničko,
0137 „Kakvo nose mladi krajišnici,
0138 „Dok ja spadnem niz bijelu kulu,
0139 „I opremim dva konja viteza:
0140 „Mene Vilu, tebe lastavicu,
0141 „Da idemo bijelu Ozinu,
0142 „Ne bi l’ tamo zastanuli Turke,
0143 „Pa što nama Bog i sreća dade.”
0144 To je Ivo poslušao Rada:
0145 Dok s’ on spremi na bijeloj kuli,
0146 Rad’ izvede dva konja viteza;
0147 Mašiše se konjma na ramena,
0148 Otidoše bijelu Ozinu.
0149 Kad su bili drumu na raskršće,
0150 Đe izlaze drumi od novoga,
0151 Reče riječ Oblačiću Rade:
0152 „Gospodaru, Rišnjanin-Ivane!
0153 „Prošli su nam Turci u Ozina,
0154 „Pognaj konja, da idemo brzo,
0155 „Ne bi l’ tamo zastanuli Turke.”
0156 U to doba pod Ozin dođoše;
0157 Turci pali okolo Ozina,
0158 Razapeli po polju šatore.
0159 Tad’ govori Oblačiću Rade:
0160 „Gospodaru, Rišnjanin-Ivane!
0161 „Kad budemo pod bijelu kulu,
0162 „Ti privati konja i mojega,
0163 „Pa okreći konje ispod kule,
0164 „Ja ću ići na tananu kulu,
0165 „Na kuli je Novljanin Alija,
0166 „On sa kraljem pije rujno vino.”
0167 U to doba pod bijelu kulu;
0168 Od dobrijeh konja odjahaše,
0169 Uze konje Rišnjanin Ivane,
0170 Ode Rade na tananu kulu;
0171 Al’ na kuli trideset Novljana,
0172 Među njima Novljanin Alija,
0173 A do njega od Ozina kralju.
0174 Kako dođe Oblačić Rade,
0175 Tako Turkom Turski selam dade.
0176 Pom’koše se jedan do drugoga,
0177 Kod Alije mjesto m’ učiniše,
0178 Dadoše mu tridest ožđeldija,
0179 Ožđeldija i dobrodošnica,
0180 Popi Rade trideset zdravica,
0181 Popi Rade, a ne skvasi brka.
0182 Tada reče Novljanin Alija:
0183 „Oj Boga ti, neznan krajišniče!
0184 „Otkuda si? Od koje l’ krajine?”
0185 Rade im se iz daleka kaže:
0186 „Ja sam junak od Dobuja grada,
0187 „Po imenu od Dobuja Mujo,
0188 „Ja sam dizdar u Dobuju gradu,
0189 „Pak sam skoro kupio dorata
0190 „Od kaura za trista dukata,
0191 „I doš’o sam poteći na trku,
0192 „Da okušam sreću u doratu;
0193 „Ak’ uteče konjma Novljanskijem,
0194 „Zaista ga prodavati ne ću.”
0195 Veli njemu Novljanin Alija:
0196 „Be aferim, od Dobuja Mujo!
0197 „I mi konja za trku imamo,
0198 „Zaista ih ogledat’ hoćemo
0199 „U ravnome polju Novljanskome.”
0200 Istom oni u riječi bili,
0201 Povikaše kićeni čauši:
0202 „Spremajte se, kićeni svatovi!
0203 „Ko je konjik, poteži kolane,
0204 „Ko je pješak, priteži opanke,
0205 „A ti, kralju, izvodi đevojku;
0206 „Danci kratki, a konaci dugi,
0207 „Hoće nam se doma zastarati.”
0208 Malo vreme za tim postajalo,
0209 Na gradu se otvoriše vrata,
0210 Iziđoše dva kraljeva sina,
0211 Izvedoše od zlata kočije
0212 I u njima ljepotu đevojku,
0213 Za kočijam’ devet seisana
0214 Sve lijepa ruha đevojačkog.
0215 Tada skoči Novljanin Alija,
0216 A za njime trideset Novljana,
0217 A za njima od Ozina kralju,
0218 A za kraljem Oblačiću Rade.
0219 Reče Rade od Ozina kralju:
0220 „Čuješ, more, od Ozina kralju!
0221 „Iznesi mi jednu kupu vina,
0222 „Imam slugu pod bijelom kulom,
0223 „Da s’ napije crvenoga vina.”
0224 Kralj povika svoje vjerne sluge,
0225 Iznesoše jedna kupu vina,
0226 Kupu vina od dvanaest oka;
0227 Naže jednom Rišnjanin Ivane,
0228 A išćera Oblačiću Rade.
0229 Pojezdiše hiljada svatova,
0230 Naredi se alaj za alajem:
0231 U prvom je Novljanin Alija,
0232 A u drugom lijepa đevojka.
0233 Šćaše Ivan da zametne kavgu
0234 U Ozinu pod bijelom kulom,
0235 Al’ ne dade Oblačiću Rade:
0236 „Ne, Ivane, dragi gospodaru!
0237 „Dok budemo drumu na raskršće;
0238 „Kad budemo drumu na raskršće,
0239 „Ja ću pustit’ konja Lastavnicu,
0240 „Gospodaru! Uz devet alaja,
0241 „Poćeraću Novljanin-Aliju,
0242 „Pa što kome Bog i sreća dade;
0243 „A ti hajde upravo k đevojci,
0244 „Pa uvati od zlata kočije,
0245 „Posijeci kuma i đevera;
0246 „I uvati devet seisana,
0247 „I pogubi devet komordžija.”
0248 U to doba na raskršću biše,
0249 Pusti konja Oblačiću Rade,
0250 A poteže dugu palošinu,
0251 Ode Rade uz devet alaja,
0252 Dok iziđe uz devet alaja,
0253 Devedeset odsiječe glava;
0254 Kada stiže u alaj deseti,
0255 Pobježe mu Novljanin Alija;
0256 Stiže njega Oblačiću Rade,
0257 Udari ga po desnom ramenu,
0258 Na lijevoj sisi rastavi ga;
0259 Pak se natrag kroz svatove vrati,
0260 Ali nema svata ni jednoga,
0261 Sve uteklo drvlju i kamenju,
0262 A kočije Ivan uvatio,
0263 Pogubio kuma i đevera,
0264 Uvatio devet seisana,
0265 I posjek’o devet komordžija.
0266 Okrenuše od zlata kočije,
0267 I odoše Risnu na krajinu,
0268 Ali sjedi Kraljević Mihajlo,
0269 Pije vino na tananoj kuli;
0270 Kada dođe Rišnjanin Ivane,
0271 Onda reče Kraljević-Mihajlu:
0272 „O moj šura, Kraljević-Mihajlo!
0273 „Kada dođeš bijelu Ozinu,
0274 „Pozdravi mi kralja, tasta moga,
0275 „Kada pođe šćeri u pohode,
0276 „Nek ne ide bijelu Novome,
0277 „Već nek ide Risnu na krajinu.”

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 177-183.